SKANDAL NA KOPAONIKU: Maloletnicima prodaju - ALKOHOL!

Prema rečima zabrinutih roditelja, mladićima i devojkama od 15 i 16 godina, u nekolicini noćnih klubova na Kopaniku, uredno se služe alkoholna pića, a da im niko pritom ne traži lična dokumenta, ili ih nadgleda i vodi računa o njima

Ugostitelji na Kopaoniku bez problema prodaju alkohol maloletnicima, na šta su nam se požalili roditelji nekolicine njih, koji su bili na skijanju na ovoj planini.

Zabranimo točenje alkohola deci: Zašto se ne uvedu kazne za one koji krše tu zabranu?

Prema njihovim rečima, mladićima i devojkama od 15 i 16 godina, u nekoliko noćnih klubova na Kopaniku, uredno se služe alkoholna pića, a da im niko pritom ne traži lična dokumenta, a kamoli ih nadgleda i vodi računa o njima.

Iako zakon predviđa prilično visoke kazne za kršenje zabrane prodaje alkoholnih pića maloletnicima, u praksi retko ko odgovara za ovaj prekršaj, a posledice toga snose samo oni koje bi država trebalo da štiti - deca.

KO JE KRIV? Maloletnici u kandžama alkohola sve brutalniji

- Tačno je da u današnje vreme mladi izgledaju mnogo starije, iako to važi prvenstveno za devojke, ali jedno je  kada u klub dođe jedna mlada osoba za koju biste se zakleli da je punoletna, a sasvim drugo kada u klub uđe 50 njih. Niti svi mogu da izgledaju kao da imaju po 25 godina, niti su konobari i šankeri toliko neiskusni i naivni, da ne mogu da procene da je reč o nekoj ekskurziji. Utoliko pre kad je reč o Kopaoniku, na koji ljudi dolaze u grupama, na odmore, ekskurzije, rekreaciju... - napominje B.J. majka jednog od maloletnika, čijem su društvu na Kopaoniku ugostitelji danima prodavali alkohol.

Nedavno usvojeni Zakon o javnom redu i miru za njih propisuje oštrije novčane kazne od svog prethodnika, (dok je zatvorska kazna u trajanju od 30 dana ukinuta) pa tako, za onog ko prodaje alkoholno piće licu koje pod očiglednim uticajem alkohola naruši javni red i mir ili maloletnom licu koje nije navršilo 16 godina života, predviđa novčanu kaznu od 20.000 do 100.000 dinara.

U slučaju pravnih lica, ovaj prekršaj zaprećen je novčanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara; preduzetnik za kog se ispostavi da je maloletnicima prodavao alkohol biće kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara, a odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.

Da ove zakonske norme ne bi bile samo mrtvo slovo na papiru stara se Odeljenje tržišne inspekcije Beograda Ministarstva trgovine i turizma, koje kontroliše koji restorani i klubovi vrše legitimisanje svojih gostiju (u cilju provere toga da li se radi o maloletnim licima), ali se to, nažalost, radi povremeno i isključivo u koordiniranim akcijama sa policijom, najčešće po zahtevu MUP-a, koja najbolje prepoznaje objekte u kojima se te stvari dešavaju, ili - po prijavi građana.

Turistički inspektori kontrolišu ugostiteljske objekte prema Operativnom planu rada službe, redovne kontrole i kontrole po prijavama koje su prioritetne. Učestalost kontrola u određenim objektima zavisi od više faktora kao što su radno vreme objekta, lokacije objekta, tehničke mogućnosti koje su u datom momentu raspoložive – objasnili su nam nadležni iz Turističke inspekcije.

Oni objašnjavaju da je Zakonom o zaštiti potrošača utvrđeno da je zabranjena prodaja, služenje i poklanjanje alkoholnih pića (uključujući pivo) licima mlađim od 18 godina. U slučaju sumnje da je potrošač lice mlađe od 18 godina, trgovac nije dužan da proda ili da usluži alkoholno piće, dok mu potrošač ne omogući uvid u važeću ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu.

Takođe, turistički inspektor  ima ovlašćenja da protiv odgovornog lica podnese prekršajnu prijavu ukoliko se od strane radnika MUP-a utvrdi legitimisanjem gostiju na licu mesta da je uslužio alkoholnim pićem lice mlađe od 18 godina.

- Turistički inspektor nema ovlašćenja da u ugostiteljskim objektima legitimiše goste koji konzumiraju alkohol. Legitimisanje rade službena lica MUP-a, koja su i sama ovlašćena da preduzimaju mere u skladu sa Zakonom o javnom redu i miru. Za kontrolu kvaliteta i porekla alkoholnih pića u ugostiteljskim objektima, koja je takođe bitna, nadležna je poljoprivredna inspekcija – dodaju iz ove ustanove.

(Telegraf.rs)