Imam 19 godina, ubio sam najboljeg druga i sad ležim u Kruševcu: Igrali smo se s pištoljem, danas ne bih bacio ni petardu (FOTO)

VP u Kruševcu im je promenio živote, naučili su zanate i raduju se boljem sutra

Tmuran 4. maj 2017. godine, svuda kiša i sivilo, tek pomalo zeleno drveće razbije monotoniju. Takav je bio i put do Kruševca, isprepleten zebnjom kako će izgledati susret sa maloletnicima koji su počinili neko krivično delo.

Preporučujemo

Ubrzo smo se obreli ispred Vaspitno popravnog doma, u kojem svoje tršave glavice skrivaju mladići Z.N. (19) i S.S. (19) - tu izdržavaju kaznu, jedan zbog ubistva iz nehata, a drugi zbog krađe.

Ušli smo u "Sivi dom" 32 godine posle serije: Iznenadiće vas njegov izgled danas, gde decu uče da budu bolji ljudi (FOTO)

Bili smo u CZ-u u vreme ručka: Prošli smo pored ćelija koje zovu "ženski Hajat" i čuli glasove kako dozivaju (FOTO)

Obojica gledaju u pod. Osećaj krivice i kajanja zauzeo je celu prostoriju. Prve reči izgovara štićenik Z. N., koji je ubio svog najboljeg druga.

- Ovde sam godinu i osam meseci. Ubio sam svog najboljeg druga. Bilo je slučajno - počinje Z. N. svoju priču.

Teškim glasom, punim kajanja, nastavlja:

Drug je kupio pištolj. Cilj je bio da se iz njega puca za Novu godinu, Božić... Te noći smo malo popili, igrali se pištoljem, Nismo znali da je metak bio u cevi i desilo se to što se desilo - kaže Z.N. dok tužno gleda u pod.

- Trudim se da se izborim sa tim. Da ne mislim više o tome. Nisam iz kriminogene sredine, ovo je bila slučajnost - kaže on, pogleda prikovanog za pod.

Iz VP Doma će izaći u junu ili julu.

- Ovde sam promenio svest o svemu. Imam fakultet za ceo život. Više ne bih bacio ni petardu - ističe Z.N.

U domu je ispekao zanat. Jedan je od najbolji pekara.

- Uživam u pekari, ovde radim. Najviše volim da pravim kiflice sa sirom i time planiram da se bavim kada izađem - ističe Z.N. kojem je, kako kaže, porodica sve vreme najveća podrška u ovom teškom životnom periodu.

Pored njega sedi S.S. (19). U VP Domu je godinu i tri meseca, a ostalo mu je, kako kaže, još oko godinu dana. U vaspitnom domu je zbog pljački.

- Počeo sam kada sam imao 14 godina. U sve to me je povelo društvo. Krenuli smo tim putem i nismo mogli da stanemo. Sve je krenulo od krađe kesice čipsa - priča S.S.

Uglavnom su obijali prodavnice.

- Smešno je to od čega smo počeli, a kako smo završili. Bilo je nas šestorica u grupi. Oni su svi na slobodi, a ja sam ovde - kaže štićenik.

Tvrdi da se u vaspitno - popravnom domu skroz promenio.

- Krivo mi je. Mogao sam da radim nešto drugo. Ali, dobro, ovde sam dosta naučio, od svega po malo za bolji život. Naučio sam molerski zanat.

- Volim to da radim. Imam neke prijatelje napolju koji se time bave i planiram da budem moler. Od moleraja može da se živi. Ne pada mi na pamet da se vratim onome što sam radio pre - ističe.

Otkriva nam da ima za šta da se bori.

- Imam porodicu koja je sve vreme uz mene i devojku koja me podržava i koja me čak da izađem - kaže on za kraj.

(Milica Čule/m.cule@telegraf.rs)