Kako će izgledati Beograd kad najvažnija beogradska beba bude imala 18 godina? (FOTO)

Beograd, godina 2032. Ulicama šeta osamnaestogodišnji Teodor Jorgačević, prvo novorođenče koje je davne 2014. dobilo titulu "vrlo važna beba" Beograda u okviru projekta "Zeleni izdanak". Šta on vidi na ulicama svog grada?

Pokušajmo da zamislimo kako će izgledati Beograd kada Teodor, sada "vrlo važna beba", bude imao 18 godina, ukoliko, naravno, sva obećanja političara i svi državni, ali i ostali projekti na koje se čekalo, budu konačno ostvareni.

Metro

Iz Batajnice ćete za svega nekoliko minuta biti u centru Beograda, a odatle u najkraćem mogućem roku na potpuno drugoj strani grada - u nekom od podavalskih naselja. Bez saobraćajnih gužvi, nerviranja i kašnjenja, jer Beograd više nije na listi prestonica koje nemaju metro. Stanice Beogradskog metroa su čiste i osvetljene, prevoz je tačan u minut i svi delovi grada su savršeno povezani.

Prokop

Ideja o izmeštanju Glavne železničke stanice sa Savskog trga u "Prokop" datira još od sedamdesetih godina 20 veka. Sada, 2032. godine, stanica "Prokop", projekat Mihaila Maletina koji je svojevremeno izazvao podelu javnosti, sada odlično funkcioniše - deset koloseka, šest perona i dnevni promet od 40.000 putnika. Poslovni prostori i kafići razmešteni oko stanice rade punom parom, te Teodor može da uživa u vrućoj kafi i razgledanju tržnog centra dok čeka voz za more.

Dedinje

Naselje Dedinje u kom su nekada živeli beogradski bogataši, sada je andergraund zona koju naseljavaju umetnici i skvoteri. Vrata nekadašnjih vila otvorena su za sve ljude slobodnog duha, fasade su oslikane muralima, a uveče se po dvorištima održavaju svirke na otvorenom. Pitate se gde su nestali bogataši sa Dedinja? Pa, preselili su se na novu lokaciju.

Beograd na vodi

Upravo ovde. Beogradska elita je brže-bolje pokupovala stanove u luksuznim rezidencijalnim kulama odakle sa visine mogu da posmatraju kafiće, poslovne prostore i čitav mravinjak ljudi koji se tiska ulicama. Najkontroverzniji projekat početka 21. veka, Beograd na vodi, ipak je ostvaren. Savski amfiteatar je dobio novo ruho i nove stanare, a "Beogradska kula", uz zgradu "Geneksa", Beograđanku i Istočnu kapiju Beograda postaje jedan od gradskih simbola.

Hram Svetog Save

Turisti stoje u dugačkim redovima kako bi ušli u hram i videli veličanstveni mozaik, delo 300 ruskih i beloruskih majstora kojima je rukovodio čuveni ikonopisac Nikolaj Muhin. Pod strogim nadzorom ovog "novog Rubljova" mozaičari su oživeli likove 572 svetitelja pod svodovima hrama.

Evropska unija

Srbija je 2032. već uveliko članica Evropske unije. Granice su prošlost, Srbija je sada ekonomski stabilna zemlja koja nema probleme sa nezaposlenošću. Životni standard je na visokom nivou i nema više stresa zbog neizvesne sutrašnjice.

Administracija je konačno uređena i lišena nepotrebnih papira zbog kojih su generacije gubile vreme, živce i novac. Čuvena šalteruša "Mica ubica" prešla je u mit i sve što vas deli od informacije ili željenog formulara nalazi se na samo klik od vas.

Gej parovi zagrljeni sede na klupama s ponosom se sećaju godina kada su morali da izlaze na ulice i bore se za svoja prava. Sada više ne moraju da se kriju "u svoja četiri zida", već slobodno uživaju u ljubavi. I nikome ne pada na pamet da ih napadne.

Ekologija

Teodorovi vršnjaci, generacija koja brine o očuvanju životne sredine, doprinela je da se ekološka svest zaista promeni. 8.000 beba rođenih 2014. i 2015. godine koje su članovi Udruženja "Čuvari prirode" uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine obavezali sertifikatima da se edukuju o važnosti zaštite životne sredine i žive u skladu sa principima održivog razvoja, sada su mladi ljudi koji aktivno rade na smanjenju zagađenja.

Pišite nam, kako vi vidite Beograd 2032. godine?

(A. M.)