Kako bezbednjaci silovanjem guše proteste u Iranu: Jezive ispovesti pritvorenih žena i dece

Žene su često žrtve seksualnog nasilja u pritvorima u Iranu

Foto: Tanjug/AP

Mnoštvo ljudi prolazi kroz normalno prometan granični prelaz u planinama severnog Iraka. "Tamo je veliki zatvor", kaže jedna Iranka, pokazujući na ogromnu kapiju koja označava granicu sa iranskom Islamskom Republikom, koja je sužena zbog protesta više od dva meseca.

Portret osnivača iranskog klerikalnog režima Ruholaha Homeinija nazire se na pozadini valovitih brda prošaranih uličnom rasvetom. Odlomci prigušenih razgovora putnika naglašavaju jezivu tišinu.

Strah od neselektivnog hapšenja učinio je da mnogi nevoljno rizikuju putovanje. Neki od retkih koji prelaze granicu kažu da se omča steže: demonstranti su streljani, policijski čas uveden je u pograničnim selima, kao i noćne racije u kućama.

Tiho govore o ženama demonstrantima i hororu koje su pretrpele u iranskim pritvornim centrima.

Iranska vlada zatvorila je zemlju za neakreditovane strane novinare, redovno gasi internet i potiskuje glasove disidenata masovnim hapšenjima. Ekstremna klima straha preovladava u Iranu kako se gušenje pojačava.

Jedna žena kurdsko-iranskog porekla, kaže za CNN da je i gledala i iskusila seksualno nasilje dok je bila u pritvoru.

"Bilo je i devojčica koje su seksualno napastvovane, a potom su prebačene u druge grade. Plaše se da govore o tim stvarima", kaže žena kojoj su, iz bezbednosnih razloga, nadenuli ime Hana.

Prelaz Haje Omeran deli na pola region sa većinskim Kurdima koji se prostire na zapadu Irana i severu Iraka.

Mnogi Kurdi imaju porodicu sa obe strane granice i obično putuju tamo i nazad sa relativnom lakoćom. Veliki portret osnivača Islamske Republike, Ruholaha Homeinija, označava ulaz u Iran.

Hana je krenula na opasno putovanje planinskim stazama kako bi izbegla zvanični prelaz, bežeći iz Irana nekoliko dana nakon što je rekla da je seksualno zlostavljana u policijskom pritvoru.

Pre nego što je uhapšena upozorili su je da se prema ženama u iranskim zatvorima ophode voema loše. Njenu majku nazvao je komšija, visokopozicionirani zvaničnik u zatvoru Mahabad na severozapadu zemlje. Molio ju je da ćerke ni pod kojim uslovima ne pušta iz kuće.

Hana kaže da nije bila zabrinuta. Pridružila se protestima i, poput mnogih drugih demonstranata, vrtela se i plesala dok je mahala maramom u vazduhu pre nego što ju je spalila, što je postalo ritualno obeležje protesta širom zemlje.

Kada je uhapšena, iranska policija je rekla da ju je videla kako pali šal na snimcima nadzornih kamera. Kaže da je držana u pritvorskom centru u policijskoj stanici u severozapadnom iranskom gradu Urmia 24 sata.

"U tom centru bilo je oko 30, 40 žena, ostalo su bili dečaci. Tu su bila i deca starosti 13, 14 godina, koji su uhapšeni tokom demonstracije. Bili su teško povređeni. Devojčice su povređivali i više. Seksualno su ih zlostavljali", priča Hana za CNN.

Ona je iscrtala mapu pritvornog centra gde su, kako tvrdi, policajci zlostavljali pritvorene demonstrante.

Postoji, navodi, glavni hodnik, sa sobama za ispitivanje.

"Policajac bi uzeo lepu devojku, odveo bi je u sobu gde bi bili smo njih dvoje i tamo bi je napastvovao", tvrdi Hana.

CNN je uspeo da locira policijsku stanicu zahvaljujući Haninom opisu, potvrdi očevidaca i geolokaciji koristeći ključne orijentire. Stanice se nalazi u naselju Eslamabad u Urmiji.

Iskazi svedoka ukazuju na obrazac: policijski centri koji se koriste kao punktovi za filtriranje, gde se uhapšeni prvo ispituju, a zatim u nekim slučajevima premeštaju sa jedne lokacije na drugu, a njihove porodice ne znaju gde ih drže. Na stotine je nestalo u ovoj mreži zatvora i pritvorskih centara, navode grupe za ljudska prava.

Za razliku od njenih drugova aktivista, Hana je pobegla iz Irana. Danima su ona i porodica njenog ujaka pratili grupu kurdskih krijumčara kroz vijugave planinske vence. Samo je nekoliko demonstranata odlučilo da krene na ovaj opasan put. To je zato što je iranska strana granice kompletno pokrivena vojskom, a bezbednosne snage pucaju sa namerom da ubiju one koji granicu prelaze da bi krijumčarili dobra.

Hana sada živi kod rođaka u planinskom gradu u Kurdistanu. Dok sedi crna kosa joj pada do struka, a bela marama joj prikriva modrice po vratu. Povrede joj je naneo policajac koji ju je napastvovao i na silu ljubio.

Napao ju je, kako tvrdi, ispred jedne sobe za ispitivanje. Obećavao joj je slobodu i tražio od nje da ga seksualno zadovolji. Srećom, neko se u ćelijama potukao, pa je policajac morao da ode dalje.

"Pretili bi ženama da ne govore o nasilju, ko im je to uradio, ko ih je silovao", kaže Hana.

Seća se kako je devojčica bila zatvorena u sobu za ispitivanje dok je njen brat tinejdžer tražio da joj se pridruži kako bi se uverio da joj se ništa "ne dešava“. Hana opisuje kako je policija tukla dečaka pendrecima. Ležao je na zemlji ranjen i prljav, priseća se ona. U međuvremenu, njegova sestra je vrištala u prostoriji za ispitivanje. Hana kaže da veruje da je bila seksualno zlostavljana.

Žene sa kojima je delila ćeliju rekle su joj da su ih silovali u policijskoj stanici. Kada se vratio policajac, koji je trebalo da ispita Hanu, nastavio je da joj priča kako bi trebalo da ga zadovolji. Tada je došao njen otac i platio kauciju.

"Verujem da me je spasao najgoreg", kaže Hana za CNN.

Druge žene nisu bile te sreće. Mnogima koje su bile u pritvoru nije dozvoljeno da izađu uz kauciju i nestale su u lavirintu zatvorskog sistema koji uključuje tajne pritvorske centra u vojnim bazama, navode izvori i grupe za zaštitu ljudskih prava.

Grupe za ljudska prava Kurda su u više navrata izveštavale da je stotine ljudi nasilno nestalo u kurdskim regionima Irana i dokumentovale dokaze o tajnim pritvorskim centrima u vojnim bazama.

Žene, život, sloboda

Žene su igrale ključnu ulogu u "buđenju Irana" u poslednja dva meseca. Slogan "Žene, Život, Sloboda", odjekuje kroz antirežimske demonstracije na svom izvornom kurdskom (Jin, Jiian, Azadi) i na perzijskom (Zan, Zendegi, Azadi). To je znak pažnje 22-godišnjoj Kurdkinji čija je smrt izazvala proteste - veruje se da je Mahsa Amini bila brutalno pretučena od strane iranske moralne policije zbog hidžaba i da je umrla nekoliko dana kasnije.

Prava žena takođe su bila u središtu debate među iranskim svešteničkim establišmentom od početka protesta. Neki sveštenici i političari su pozvali na relaksaciju društvenih pravila, dok su se drugi udvostručili, povezujući demonstrante sa onim što nazivaju "lakim ženama" koje su bile samo "pijuni u zaveri koju su skovale zapadne vlade".

Foto: Tanjug/AP

U jednom od najupečatljivijih komentara u kampanji klevetanja demonstranata, Zeinab Sulejmani, ćerka ubijenog iranskog generala Kasema Sulejmanija, optužila je žene u protestima da žele da se "ogole".

Poslednjih nedelja pojavili su se video snimci na društvenim mrežama koji navodno prikazuju iranske bezbednosne snage kako seksualno napadaju demonstrante na ulicama. Počeli su da se pojavljuju i izveštaji o seksualnom nasilju nad aktivistkinjama u zatvorima.

Kako je pristup medijima Iranu dosta ograničen, novinari CNN otišli su u regionu blizu granice Iraka i Irana. Intervjuisali su očevice koji su napustili zemlju i proveravali svedočenja preživelih i izvora u Iranu i van njega.

CNN je potvrdio nekoliko izveštaja o seksualnom nasilju nad demonstrantima i čuo izveštaje o mnogim drugim. Najmanje jedna od žrtava zadobila je teške povrede, a drugi slučaj uključivao je silovanje maloletnog dečaka.

U nekim od slučajeva koje je CNN otkrio, seksualni napad je snimljen i korišćen da se demonstranti ucene da ćute, prema izvorima koji su razgovarali sa žrtvama.

Zvaničnici u Iranu nisu dali komentar o navodnim zlostavljanjima koje je CNN izneo u svom izveštaju.

Armita Abasi (20) nosila je sva obeležja generacije "Z". Njena kosa ofarbana je u platinasto plavu i imala je pirsing na obrvi. Nosila je kontaktna sočiva u boji i snimala se za TikTok ​​sa svojim mačkama u svojoj dnevnoj sobi.

"Buđenje" je promenilo njen život, a iranske bezbednosne snage izložile su je svojoj najgoroj brutalnosti.

Nakon što su protesti počeli, postovi na društvenim mrežama pod imenom Abasijeve našli su se na udaru neobuzdane kritike iranskog režima. Nejasno je da li je učestvovala u protestima. Ipak, za razliku od većine iranskih disidenata u zemlji, ona nije anonimno postavljala svoje antirežimske postove.

Uhapšena je u svom rodnom gradu, nedaleko od Teherana nekih mesec dana nakon što su demonstracije počele. U saopštenju izdatom 29. oktobra vlada je tvrdila da je Abasi vođa protesta, te da je policija u njenom stanu pronašla Molotovljeve koktele.

Bila je to zloslutna izjava koja je implicirala da će iranski pravosudni sistem izreći oštru kaznu za ovu devojku. Ali to je takođe poslužilo kao poricanje serije "procurelih naloga" na Instagramu koji su izazvali pometnju na društvenim mrežama u danima od njenog hapšenja i koji su Abasijevu – poput Mahse Amini i Nike Šakarami pre nje – pretvorili u simbol iranskog protestnog pokreta.

Sadržaj na tim nalozima jesu razgovori između medicinara na Instagramovom privatnom servisu za razmenu poruka, a koji sugerišu da su iranske bezbednosne snage mučile i seksualno zlostavljale Armitu Abasi.

Armita Abasi je 17. oktobra hitno prebačena u bolnicu u Karadžu. Bila je u pratnji oficira u jednobojnoj uniformi, tvrdi izvor iz bolnice. Njena glava bila je obrijana i neprekidno je drhtala. U izveštajima, medicinsko osoblje koje je brinulo o njoj govorilo je o užasu koji su osetili kada su videli dokaze brutalnog silovanja.

Izvor u bolnici Imam Ali potvrdio je istinitost tih prepiski za CNN. On je molio da ostane anoniman zbog bezbednosti.

"Kada je dovedena ti oficiri su rekli da krvari iz rektuma zbog konstantnog silovanja. Zahtevali su od doktora da napiše da se silovanje dogodilo pre hapšenja", napisao je jedan od lekara iz tima u porukama koje su se pojavile na Instagramu.

Dalje je napisao da su "promenili scenario" kada je svima postalo jasno šta se zaista dogodilo.

CNN može da potvrdi da je četvoro od petoro lekara dopustilo da se mreže pojave u javnosti. Svako od njih je rekao da veruje da je Armita Abasi silovana u pritvoru.

"Da skratimo priču, z******* su i ne znaju sad kako da reše problem", napisao je jedan od lekara.

"Bila je moj pacijent. Bio sam kraj njenog kreveta. Glava joj je bila obrijana i u zavojima. Bila je preplašena i tresla se. Srce mi je tuklo kao ludo jer sam video sve, a nisam mogao da je oslobodim. To me je izluđivalo. Nije mi namera da širim strah, ali ovo je istina. Dešava se zločin i ja ne mogu da čutim", napisao je jedan od lekara.

U saopštenju vlada Irana je navela da je Abasi lečena zbog problema digestivnog trakta.

Lekari u bolnici Imam Ali rekli su da ta tvrdnja ne odgovara simptomima pacijenta. Nju su lečili i ginekolog i psihijatar, što takođe ne ide u prilog tvrdnji vlasti.

CNN je predstavio procurele izveštaje o povredama Abasijeve iranskom lekaru izvan Irana, koji je rekao da opisani simptomi ukazuju na brutalni seksualni napad.

Curenje podataka ukazuje na veoma tajnovit proces koji u velikoj meri kontrolišu iranske bezbednosne snage. Jedan lekar je na društvenim mrežama rekao da je policija sprečila osoblje da razgovara sa Abasi i da se izveštaj rukovodstva bolnice o njenom zdravstvenom stanju stalno menjao. Kada je CNN pozvao bolnicu Imam Ali, član osoblja je rekao da nemaju evidenciju o njoj, uprkos priznanju vlade da je tamo lečena.

Navodno su i bezbednosne snage izvele Abasijevu iz bolnice na zadnji izlaz i to nedugo pre nego što je njena porodica došla da je vidi.

Abasi trenutno drže u ozloglašenom zatvoru Fardis u Karadžu. CNN nije uspeo da stupi u kontakt ni sa njom ni sa njenom porodicom.

Silovali i dečake

Većina izveštaja o seksualnom nasilju koje je CNN pregledao od početka protesta izazvanih smrću Mahse Amini dolazi sa zapada zemlje, gde su u većem delu regiona pretežno Kurdi. Tokom ove istrage, CNN je razgovarao sa izvorima u različitim žarišnim tačkama protesta u zemlji, uključujući grupe za ljudska prava i aktiviste povezane sa oblastima sa većinskim kurdima, aktiviste u redovnom kontaktu sa zatvorenicama u ključnim zatvorima, kao što je zatvor Evin u Teheranu, i Mreža aktivista Beludžija.

Pored masovnog zatvaranja demonstranata od strane vlasti, cenzurisanje medija u zemlji se pogoršalo. Stigma vezana za žrtve seksualnog nasilja dodaje još jedan sloj tajnosti onome što se odvija.

Uprkos poteškoćama u istrazi ovih tvrdnji i rizicima koje nose žrtve koje ih prijavljuju, CNN je saznao za 11 incidenata - ponekad uključujući više žrtava - seksualnog nasilja nad demonstrantima u iranskim zatvorima i potvrdio je skoro polovinu njih. Gotovo sve se dogodilo u kurdskim oblastima.

U jednom slučaju, CNN je dobio audio svedočenje 17-godišnjeg dečaka koji je rekao da su on i njegovi prijatelji silovani i prženi strujom u pritvoru nakon što su uhapšeni na protestima. Svedočenja koje je čuo CNN sugerišu da seksualni napad maloletnog dečaka nije bio izolovan incident.

"Doveli su četvoricu muškaraca koji su bili pretučeni, koji su intenzivno vrištali u drugoj ćeliji. A jedan od muškaraca koji je bio mučen je poslat u čekaonicu gde sam bio i ja. Pitao sam ga zbog čega je sve to vrištanje? Rekao je da siluju muškarce”, rekao je dečak za CNN.

Čuvar je čuo razgovor o seksualnom napadu, rekao je dečak, nakon čega ga je mučio. Dečak je rekao da je i on tada bio silovan.

Međunarodne grupe za ljudska prava Human Rights Watch i Amnesty International su takođe saopštile da su zabeležile nekoliko slučajeva seksualnog napada u zatvorima od početka protesta sredinom septembra.

Šef Kurdistanske mreže za ljudska prava Rebin Rahmani rekao je za CNN da je dvema ženama u pritvoru, sa kojima je razgovarao, prećeno silovanjem njihovih sestara tinejdžerki kako bi se izvršio pritisak na njih da daju prinudno TV priznanje. U jednom od tih incidenata, snage bezbednosti su dovele ženinu sestru tinejdžerku u sobu za ispitivanje i pitale je da li je "spremna" da im dozvoli da siluju njenu sestru, rekao je on, pozivajući se na njen iskaz. Žena je popustila i priznala.

CNN se oslanjao na izvore i preživele u Iranu koji su rizikovali svoju slobodu i živote da bi prijavili seksualno nasilje. U slučaju Armite Abasi, njeno očigledno brutalno silovanje teško da bi postalo javno poznato da lekari nisu pustili detalje na društvene mreže.

(Telegraf.rs)