Naučnici otkrili zašto neke države imaju mnogo stogodišnjaka: "Zato što lažu za godine"

Neki delovi sveta, poznati kao "plave zone" poput Okinave u Japanu, Sardinije u Italiji i Ikrarije u Grčkoj, poznati su po velikom broju najstarijih ljudi na svetu

Neki delovi sveta, poznati kao "plave zone" poput Okinave u Japanu, Sardinije u Italiji i Ikrarije u Grčkoj, poznati su po velikom broju najstarijih ljudi na svetu, "super staraca", tj. judi koji imaju više od 110 godina.

Često ćemo čuti, pročitati ili videti, piše Express.hr, intervju sa nekima od njih u kojim će nam otkriti mudre tajne svoje dugovečnosti. Savetovaće nam da pijemo čašu vina dnevno ili da se nikada ne udamo, i sve će to ispričati sa smeškom, opušteno i duhovito.

U novoj studiji naučnika sa australijskog državnog univerziteta oktiveno je kako je možda njihova tajna dugovečnosti skrivena u lošoj birokratiji, tj. u prevari i greškama u podacima. Tako da svi ti super starci možda i nisu toliko stari koliko sami misle, piše ATI.

Oni koji dožive više od 110 godina retki su primeri naše vrste, a samo jedan od 1.000 stogodišnjaka doživi tu duboku starost, odnosno doživi 110. rođenan. Retka mogućnost da se nešto tako dogodi pokazuje kako je velika koncentracija takvih ljudi pomalo sumnjiva.

I sad se pitamo kako to da se oni baš nalaze u Japanu, Italiji i Grčkoj i jesu li to zemlje u kojima stanovništvo prosečno duže živi?

Ako je verovati naučnicima koji su sproveli studiju, odgovor je ne.

Pomno posmatrajući te plave zone otkrili su baš suprotno, da su to područja s visokom stopom kriminala, kraćim životnim vekom, i lošijim zdravstvom.

Tako su došli do neobičnog, ali zapravo u suštini jednostavnog objašnjenja - za tako čudesno veliki broj stogodišnjaka veliki deo krivice pada na loše organizovanu birokratiju i greške u dokumentima i izveštajima. Naročito se to odnosi na zemlje koje su poznate po tome da loše vode evidenciju svojih građana, kada su rođeni, umrli itd..

Osim toga, ljudi su možda prijavljivali pogrešne godine jer se nisu mogli da se sete kad su točno rođeni, ili su pogrešno izračunali, ili su im dali pogrešan datum rođenja.

Razlog tako velikog broja stogodišnjaka leži i u krađi identiteta, odnosno prevari kako bi neki pojedinac mogao ostvariti penzionu, finansijsku ili neku drugu korist. Sumnje na greške su se javile i u nekim ranijim slučajevima. Tako je otkriveno kako je Džen Luiz Klament, koja je 1997. godine preminula sa 122 godine, zapravo bila njena ćerka Ivon.

VIDEO - I Srbija za "trku" ima stogodišnjaka: Milan Kovačić proslavio je svoj 99. rođendan

(Telegraf.rs/Express.hr)