Pokušala sam da izbacim plastiku na 3 dana: Da li je moguće živeti "zero waste" načinom u Srbiji?

Iako je gomilanje smeća veliki problem, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou, potpuno isključivanje plastike iz života deluje gotovo nemoguće. Da li je to tačno?

Telegraf.rs

Ekološka svest postaje sve bitnija tema u svetu, a prekomerno korišćenje plastike je samo jedan od ozbiljnijih problema. Sve više ljudi prelazi na "zero waste" način života koji podrazumeva korišćenje onih proizvoda kojima se ne proizvodi dodatno đubre.

Htela sam da proverim da li je takav život izvodljiv u Srbiji, zato sam na tri dana pokušala da isključim plastiku iz svakodnevne upotrebe.

Koliki problem predstavlja plastika?

Nagomilavanje iskorišćene, plastične ambalaže postaje sve veći i sve vidljiviji problem kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Problem upotrebe plastične ambalaže, kao i njene posledice po životnu sredinu, počeo je ozbiljnije da se razmatra u poslednje vreme.

U Srbiji se reciklira svega 2 odsto komunalnog, a oko 27 odsto plastičnog otpada. Podatak za ambalažni otpad zvuči ohrabrujuće, međutim, zabrinjava to što 62.000 tona plastike godišnje završi na deponijama i u rekama, otkrila je Senka Popović, inženjer tehnologije.

Proizvodnja plastike na globalnom nivou premašila je proizvodnju svih drugih materijala. U periodu od oko pola veka proizvodnja ovog materijala rasla je velikom brzinom. Tako, u 1950. godini proizvedeno je 2 miliona tona, da bi u 2015. godini godišnja proizvodnja plastike dostigla čak 322 miliona tona, piše BalkanGreenEnergy.

Iako jedna osoba ne može da promeni ceo svet, tokom ova tri dana sam htela da otkrijem koliko čovek može da isključi plastiku iz svog života.

Kako je izgledala moja trodnevna avantura podizanja ekološke svesti?

Tokom ova tri dana primetila sam koliko je plastika prisutna oko nas. Pored toga što je većinu ambalaže moguće reciklirati, takođe je prilično jednostavno pronaći i alternative za njih.

Prvo mesto na kom se ujutru prosečan čovek susreće sa plastikom jeste kupatilo. Gotovo svi peremo zube plastičnom četkicom, toalet papir je u plastici, šampon, gel za tuširanje i sapun se nalazi u plastičnoj ambalaži, koristimo dezodoranse i paste za zube, a sve to proizvodi mnogo smeća na godišnjem nivou.

U svim većim drogerijama sam uspela da nađem „eko frendly“  četkice za zube, koje su napravljene od bambusa i spakovane u karton, a koštaju oko 400 dinara. Što se same paste tiče, pronašla sam recept na internetu za domaću pastu za zube. Postoji puno recepata, ali sam ja izabrala najjednostavniji za koji je potrebno samo 3 sastojka.

Pogledajte kako se priprema pasta

Kokosovo i origanovo ulje takođe mogu da se nabave u drogerijama ili apotekama, ali prilično su skupi. Dok 300 ml kokosovog ulja košta oko 800 dinara, cena 10 ml origanovog ulja se kreće oko 1.200 dinara. Pored cene i vremena, problem sa ovom pastom za zube je definitivno jak ukus origana, ali to se lako može rešiti dodavanjem ekstrakta  mente.

Što se tiče gela za tuširanje i tečnog sapuna, oni mogu da se zamene tvrdim sapunima, spakovanim u papir. Međutim, ni u jednoj prodavnici nisam uspela da pronađem „kameni šampon“, odnosno čvrst sapun namenjen pranju kose. Srećom, većina ambalaže u kojoj se nalazi šampon, gotovo uvek, može da se reciklira.

Priprema domaćeg dezodoransa je još jednostavnija, posebno zato što sam dva sastojka, kokosovo ulje i sodu bikarbonu, već imala.

Sve o hrani

Druga "problematična prostorija" u kojoj sam se susrela sa velikom količinom plastike bila je, naravno, kuhinja. Velika kesa puna plastičnih kesa - tradicija u svakoj kući u Srbiji, meso spakovano u plastičnu kutiju, flaše od soka i kisele vode, ambalaže od mleka i gustog soka, kafe, ovsene kaše, sveže povrće razdvojeno u desetine plastičnih kesa...

Prvo što mi je palo na pamet jeste da napravim spisak stvari koje mogu da se kupe na meru, i prilikom sledeće kupovine, u prodavnicu zdrave hrane ponesem platnene vrećice i svoje tegle. Neke prodavnice zdrave hrane i dalje koriste papirne kese, međutim čini mi se da sve više njih upotrebljava plastične.

Iako je prodavcima molba da mi ne stavljaju robu u plastične kese delovala neobično, svi su pristali da namirnice koje sam kupovala sipaju u moju ambalažu.

Pasulj, slatkiši, čajevi, suvo voće, badem, lešnik, ovsena kaša..., to je samo nekoliko namirnica koje mogu bez problema da kupujem na meru. Takođe, iako ih je bilo malo teže naći, postoje radnje koje prodaju kafu na meru i pakuju je u papirne kese.

Nabavila sam platnene vrećice koje su dostupne u određenim samoposlugama, a idealne su za pakovanje voća, povrća i hleba.

Budući da je trenutno post, odlučila sam da probam da pripremim domaće biljno mleko. Na internetu sam pronašla zaista jednostavan i jeftin recept za to.

Nažalost, za jogurt i kiselo mleko nisam uspela da pronađem alternativu, ali njihova ambalaža se može reciklirati. Kod kupovine mleka sam vodila računa da uzimam kutiju koja nema plastični čep, već se otvara makazama.

Što se nabavljanja namirnica tiče, iako sve više ljudi nosi sa sobom cegere ili torbe u prodavnicu, ipak potroše mnogo plastičnih kesa prilikom kupovine mesa, povrća ili hleba.

Za kupovinu prerađenih mesnih proizvoda ponela sam sa sobom kutiju i zamolila prodavačicu da mi u to spakuje meso. Svakako su ove molbe bile pomalo neprijatne, jer ljudi nisu mogli da razumeju zašto ne želim da uzmem novu, besplatnu, plastičnu kutiju. Ipak, bilo mi je drago što su mi u svim radnjama dozvolili ovaj način kupovine.

Prilikom kuvanja i spremanja obroka nastaje velika količina "organskog đubreta", počev od ljuske od luka ili jajeta, kore od banane ili krastavca, zatim delova zelene salate ili kupusa koje ne mogu da iskoristim. Primetila sam da mnoge domaćice to ne bacaju u kantu za smeće, kako se ne bi usmrdela, već u posebnu plastičnu kesu. Tokom ova tri dana ja sam odlučila da organsko đubre pretvorim u kompost. Postoji mnogo originalnih ideja na internetu kako ljudi mogu na naprave svoj kompost. Ja sam i u ovom slučaju izabrala najjednostavniji način.

Čišćenje

Nažalost, za pranje suđa nisam uspela da pronađem rešenje. Ni sunđer, ni deterdžent nisam uspela da zamenim, ali sam „truleks krpe“ izbacila i počela da koristim obične pamučne.

Što se čišćenja tiče, takođe, nisam pronašla rešenje kako u potpunosti izbaciti plastiku, ali sam napravila biorazgradivo sredstvo.

Potrebno je samo pomešati pola šolje sapuna, pola šolje soda bikarbone, šolju vrele vode i dve kašike alkoholnog sirćeta.

Sodom bikarbonom može da se riba sudopera, a problem sa zapušavanjem odvoda može da se reši pomoću sode bikarbone i malo alkoholnog sirćeta.

Takođe, postoji biorazgradiv deterdžent, ali jedan litar košta oko 1.000 dinara i prodaje se u plastičnoj ambalaži.

Pronašla sam i biorazgradive kese za đubre.

Svesna sam da ovakav život može da bude komplikovan i skup mnogima. Zato bih na kraju volela da predstavim 8 sitnica koje zaista svako može da promeni u životu, a ne zahtevaju ni trud, ni vreme, ni novac - samo malu promenu navika.

Navike koje definitivno mogu da sledim

Šta je moguće reciklirati?

Prema podacima Gradske čistoće Beograd, reciklabilni materijali koji mogu da se bacaju u kontejner za plastiku su oni sa oznakama PET (gotovo sve plastične flaše), HDPE (obično ambalaže sa hemiju) i u određenim slučajevima LDPE (transparent folija) i PP (čepovi).

Pored toga limenke, staklene flaše ili papir mogu da se odlažu u kontejnere namenjene za te materijale. Bilo da reciklirate ili ne, uvek je poželjno izravnati ambalažu da bi što manje mesto zauzimala u kanti, pa kasnije i na deponiji.

Opšti utisak

Da li je moguće voditi „zero waste“ način života u Srbiji? Ne u potpunosti.

Da li su neke situacije bile neprijatne? Definitivno, mada svaka novina je neobična ljudima, i potrebno je vremena da se naviknemo na to.

Ipak, iskreno verujem da, ukoliko više ljudi pokaže zainteresovanost za očuvanje životne sredine, vremenom će se i otvoriti prodavnice, koje u Evropi već postoje i koje ne prodaju nijednu namirnicu u ambalaži.

Kao što sam već nekoliko puta u tekstu naglasila, svesna sam toga da ovo nije način života koji svako može sebi da priušti, ali uz nekoliko sitnih gestova svi možemo, ako ne da eliminišemo, onda barem da smanjimo količinu smeća koju proizvodimo.

Da li ste i vi razmišljali o ovom izazovu? I da li ste spremni da počnete da ga primenjujete? Podelite sa nama kroz komentare.

Video: Smrt zvana plastična kesa: U čemu vi nosite namirnice?

(Telegraf.rs)