Šta je važnije za mršavljenje - ishrana ili vežbanje? Odgovor će iznenaditi mnoge

- Vežbanje ne menja koliko kalorija trošite, već kako ih trošite - navedeno je u istraživanju

Prema dr Hermanu Pontceru, evolucijskom antropologu, vežbanje možda ipak nije toliko delotvorna strategija za gubitak težine. On je sproveo istraživanje koje sugeriše da više vežbanja neće nužno pomoći da sagorite više kalorija, jer telo pronalazi lukave načine za prilagođavanje smanjivanjem potrošnje energije negde drugde.

Preporučujemo

Ipak, vežbanje je veoma dobro za celokupno zdravlje jer može da preusmeri višak energije iz potencijalno štetnih telesnih procesa, poput upala i stresa, smatra doktor.

- Vežbanje ne menja koliko kalorija trošite, već kako ih trošite. Zdrava ishrana i vežbanje su dva različita alata za dva različita posla. Ishrana je alat za mršavljenje, a vežbanje alat za sve ostalo - naglašava on.

Metabolizam pažljivo računa energiju

Mršavljenje se bazira na pretpostavci da kalorije sagorevamo konstantnom brzinom. Prema ovoj teoriji, ako hodanje od 1,5 kilometara sagoreva 50 kalorija, pešačenje od 100 kilometara u toku celog meseca bi sagorelo 5.000 kalorija.

Teoretski, ovo može da potroši mnogo više energije nego što je inače potrošite i da podstakne vaše telo da sagori uskladištene masnoće.

Prema novim podacima, koje je dr Pontcer dobio posmatrajući stanovnike Tanzanije koji svakodnevno pešače kilometrima, kao deo tradicionalnog načina života lovaca, ova teorija nije tačna.

Doktor i njegov tim bili su zaprepašćeni kada su ustanovili da oni sagorevaju samo malo više kalorija svakodnevno od prosečne odrasle osobe američkog porekla, mnogo manje nego što bi se očekivalo s obzirom na njihov visok nivo aktivnosti.

Ovo zapažanje dovelo je Pontcera do zaključka da što više vežbate, vaše telo pažljivije proračunava energiju.

Trošenje viška energije je korisno, bez obzira na gubitak kilograma

Prema Pontcerovim podacima, naše telo želi da se pridržava istog kalorijskog okvira bez obzira na to da li trenirmo za maraton ili se odmaramo na kauču. On to naziva "ograničenim energetskim okvirom".

Ali, iako to može da zaustavi sagorevanje masti, on objašnjava zašto je vežbanje toliko dobro za nas. Posle nedelja ili meseci vežbanja, telo će da preraspodeli kalorije iz drugih aktivnosti kako bi ih nadoknadilo.

On tvrdi da to uključuje aktivnosti koje donose više štete nego koristi. Na primer, imunološki sisitem je važan za održavanje života, ali ako je preaktivan može da šteti, što dovodi do problema sa alergijama ili autoimunim poremećajima.

"Ograničeni energetski okvir" sugeriše da vežbanje pomaže našem telu da troši višak energije kako bi naš imunološki sistem i odgovori na stres bili uravnoteženiji.

Sledeći korak u njegovom istraživanju je testiranje načina na koji ova teorija funkcioniše kako bi se videlo da li je moguće zapravo izmeriti kako vežbanje utiče na svaku ćeliju u telu, osim na masti i mišiće.

(Telegraf.rs)