Neprijatan simptom koji nije praćen bolom, a može da ukaže na rak: U riziku su i žene i muškarci

Vreme čitanja: oko 3 min.

Od raka mokraćne bešike svake godine u Srbiji oboli 2.300 ljudi, a 1.000 njih izgubi bitku

Foto: Shutterstock

Rak mokraćne bešike mnogi nazivaju “siročetom onkologije”, jer je, uslovno rečeno, zaboravljena onkološka bolest. Ipak, od ove bolesti svake godine u Sbriji oboli 2.300 ljudi, a čak 1.000 obolelih izgubi bitku.

Statistike pokazuju da je u Evropi naša zemlja na desetom mestu po broju obolelih od raka mokraćne bešike, ali i da ovaj rak zauzima četvrto mesto po stopi smrtnosti.

- Rak mokraćne bešike kod žena je sedmi najčešći karcinom, a kod muškaraca četvrti najčešći karcinom - kaže prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

Faktori rizika za dobijanje raka mokraćne bešike

Prema njegovim rečima, veća učestalost raka mokraćne bešike je kod muškaraca, iako ni žene nisu pošteđene, posebno ne one koje su sklone urinarnim infekcijama.

- Ostali faktori rizika podrazumevaju urođene mane na mokraćnoj bešici - ističe prof. Džamić i dodaje da postoje i faktori na koje svako od nas može da utiče.

To su konzumiranje cigareta, izloženost određenim hemikalijama, upotreba prerađenih namirnica i slab unos tečnosti. Takođe, i određeni lekovi mogu da utiču na pojavu raka mokraćne bešike.

- Pijte što više tečnosti; voda nam je uvek dostupna i veoma je blagotvorna za organizam - podseća prof. Džamić.

Foto: Shutterstock

Simptomi raka mokraćne bešike

Makroskopska ili mikroskopska krv u urinu predstavlja jasan signal da bi trebalo posumnjati na rak mokraćne bešike. Pa ipak, kad ljudi primete takvu promenu, obično budu u velikom strahu i ne traže lekarsku pomoć.

- Totalna hematurija, odnosno kompletno krvav urin je siguran znak koji može da ukaže na ovu bolest. Karakteristično je da se ovakav urin ne javlja svakodnevno, već povremeno, kod nekih osoba jednom u dva meseca, zbog čega se oni najčešće i ne jave lekaru, očekujući da svaki zdravstveni problem mora da se javlja iz dana u dan u kontinuitetu. To je velika greška; čim prvi put primetite krvavi urin, zatražite pregled - sugeriše prof. Džamić.

Izostanak bola je još jedan od razloga zbog kog pacijenti ne traže lekarsku pomoć.

- Infekcije urinarnog trakta, pogotovo ako su hronične, mogu da budu simptom raka mokraćne bešike. Najzad, i opstrukcija, odnosno bol u nekom delu urinarnog trakta mogu da ukažu na ovu bolest - ističe prof. Džamić.

Kako se postavlja dijagnoza raka mokraćne bešike?

Analiza urina koja je, kako objašnjava prof. Džamić, najčešće rađena analiza svuda u svetu, može da bude jedna od procedura koja će ukazati na rak mokraćne bešike. Ostale procedure su cistoskopija, dodatna biopsija mišića, snimanje kostiju, skener sa kontrastnim sredstvom, kao i ultrazvuk pune bešike.

Foto: Shutterstock

Ukoliko se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme, ovaj rak može da da udaljene metastaze, a najčešće “ide” u kosti, jetru i pluća.

Kako se leči rak mokraćne bešike?

Pored operacije, pacijenti kojima je dijagnostikovan rak mokraćne bešike bivaju upućeni na hemioterapiju.

U većini razvijenih zemalja sveta pacijenti dobijaju imunoterapiju koja bi, nadaju se stručnjaci, uskoro mogla da bude konstantno dostupna i pacijentima u Srbiji o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje.

Prof. dr Zoran Džamić, prim. dr Suzana Matković i prof. dr Lazar Popović; Foto: Nikola Anđić

- Imunoterapija se daje kroz infuziju, i to u trajanju od 60 minuta do pola sata - kaže prim. dr sci. med. Suzana Matković, načelnica Odeljenja za melanome, sarkome i urološke malignitete sa Klinike za internističku onkologiju Instututa za onkologiju i radiologiju Srbije.

- Na početku, davanje imunoterapije kroz infuziju traje sat vremena, da bismo ispratili kako pacijent reaguje, a kasnije se terapija daje brže, u vremenskim razmacima od dve, tri ili četiri nedelje, a posle nekoliko meseci rade se kontrolni pregledi.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Dr Matković ističe da se kod nekih pacijenata na početku dobijanja imunoterapije tumor pogorša, ali da kasnije stagnira, pa i regredira.

Kao i druge terapije, i imunoterapija ima neželjena dejstva koja se mogu ispoljiti bilo kada, na bilo kom organu.

- Ipak, neželjena dejstva imunoterapije su značajno manja u odnosu na citostatsku terapiju - ističe dr Matković.

Prof. dr Lazar Popović, načelnik Odeljenja onkohematologije sa Instituta za onkologiju Vojvodine podseća da imunoterapija nisu ni vitamini, niti alternativna medicina, već terapija za produženje života.

(Telegraf.rs)