• 0

Evo kako najlakše da odredite cenu automobila koji prodajete

Sve deluje vrlo lako dok ne počnete zaista time da se bavite – tada počinju Tantalove muke.

  • 0

Određivanje prodajne cene polovnog vozila mnogo je teži zadatak nego što mnogi misle. Stoga dajemo nekoliko saveta kako da uz što manje stresa prođete proceduru prodaje automobila, a da se kasnije ne pokajete zbog preniske cene ili da čekate mesecima da prvi potencijalni kupac pozove.

Odlučili ste da prodate svoj automobil i kupite noviji ili vam je jednostavno potreban novac. Prvi korak je, naravno, sređivanje - pranje, usisavanje, poliranje, „šminkanje“... Drugi je određivanje prodajne cene. Na prvi pogled, ne deluje da je ovaj zadatak naročito zahtevan.

Tu su auto oglasi na internetu; prelistaćete ih, naći nekoliko sličnih vozila, izvući prosek i odrediti cenu. Sve deluje vrlo lako dok ne počnete zaista time da se bavite – tada počinju Tantalove muke.

Uočili ste da su cene neusaglašene – mnogi stariji automobili, sa slabijim motorima, imaju višu cenu od novijih, sa snažnijim motorima i u (navodno) boljem stanju. Zatim, neke cene su fiksne, neke nisu. Pojedini prodavci pristaju na zamenu. Počinjete da upoređujete i opremu. Ukoliko već niste uzeli papir i olovku, sada ih uzimate, pošto vam je glava prepuna informacija.

Nakon što „izanalizirate“ svu konkurenciju, verovatno i dalje nećete znati gde da pozicionirate svoj automobil. Tražićete i mišljenje prijatelja, rodbine i komšija, od kojih ćete dobiti obilje saveta, posle kojih vam, nažalost, neće biti ništa lakše.

Predlažemo stoga da ovom problemu priđete studiozno, korak po korak. Ako ništa drugo, tako bar na kraju nećete prebacivati sebi ukoliko sve ne ispadne kako treba.

Definišite prednosti i mane

Prodaja službenih vozila

Foto: Milena Đorđević

Originalna kilometraža – ukoliko možete uz pomoć servisne knjižice da dokažete da kilometraža nije menjana, trebalo bi da imate veliku prednost u odnosu na konkurenciju. Podrazumeva se da govorite istinu i da potencijalni kupac to može da proveri u nekom od ovlašćenih servisa.

Imajte u vidu da se servisne knjižice danas uveliko falsifikuju, kao i da kupci to znaju. Nažalost, vozači u našoj zemlji uglavnom više vole lažnih 120.000 nego pravih 220.000 pređenih kilometara.

Očuvan enterijer – procenite realno stanje enterijera. Ukoliko je prljav, uradite dubinsko pranje, ali ako ima raznih oštećenja, ne očekujte da kupac bude oduševljen. Očuvan enterijer često odigra presudnu ulogu kod odluke o kupovini, pošto mnogi na osnovu njega procenjuju koliko je automobil zaista vožen, da li je korišćen kao službeni ili kao taksi, da li je vođena odgovarajuća priga o njemu.

Laki lim – u zavisnosti od vrednosti automobila, uglavnom se isplati uraditi poliranje pre prodaje. Ukoliko postoje ozbiljnije ogrebotine ili oštećenja, bilo bi dobro da prilikom fotografisanja napravite nekoliko krupnih kadrova i u opisu u okviru oglasa detaljno objasnite o čemu je reč – koliko je ozbiljno i koliko može da košta popravka. Tako ćete steći poverenje kod potencijalnih kupaca, iako na prvi pogled deluje da ih upravo to može odbiti.

Atraktivnost – koliko god banalno delovalo, atraktivni automobili se lakše prodaju i to po, naravno, višim cenama. Definicija atraktivnosti se razlikuje od osobe do osobe, ali ako vaš automobil ima metalik boju, veće i šire točkove od uobičajenih za taj model, tonirana stakla i slično, budite svesni da na osnovu njih možete da dobijete više novca.

Oprema – ili smo mi postali suviše razmaženi ili su leta zaista postala nepodnošljivo vrela – uglavnom, niko više ne želi automobil bez klima uređaja. „Svaki noviji auto danas ima klimu“, često ćete čuti, ali to nije tačno. Stoga napravite spisak kompletne opreme, uključujući i onu koja se kod vozila više klase smatra banalnom i istaknite sve u oglasu. Praksa je pokazala da se novac uložen u dodatnu opremu kod novog automobila samo delimično može vratiti prilikom prodaje, ali to ne znači da treba odustati od hvaljenja svog vozila po tom pitanju i insistiranju na višoj ceni.

Korak po korak

Prodaja službenih vozila

Foto: Milena Đorđević

Otvorite, na primer, sajt www.polovniautomobili.com, izaberite marku, model i vremenski raspon u kojem se proizvodio model vašeg automobila (ako ne znate, ukucajte marku i model u Google i među rezultatima na prvoj stranici biće Wikipedia – na njoj ćete naći sve relevantne informacije).

Neobavezno pregledajte čitavu ponudu tog modela, bez obzira na vrstu goriva, radnu zapreminu motora, karoserijsku verziju (hečbek, sedan, kabriolet, karavan...), godinu proizvodnje, snagu, itd. Tako ćete steći okvirnu sliku o ponudi i cenama.

Počnite da sužavate pretragu, beležeći pritom parametre pretrage i raspon cena. Uporedo beležite svoje komentare vezane za stanje vozila i opremu. Ne opterećujte se tačnošću ili preciznošću.

Ukoliko je vaš automobil dizelaš - benzince i one sa TNG uređajem izbacite iz pretrage, a ako je benzinac ili ima TNG uređaj ostavite obe opcije otvorene kako biste istovremeno mogli da poredite njihove cene.

U slučaju da prodajete kabriolet, ignorišite sve ostale karoserijske verzije, pošto su kabrioleti svet za sebe – njih ljudi kupuju srcem (ili zato što znaju da su privlačniji suprotnom polu). Na domaćem tržištu ih nema mnogo, pa slobodno upoređujte i kabriolete drugih marki.

Ako je vaš ljubimac hečbek, pratite i cene sedana i karavana i obrnuto. Tek se kasnije fokusirajte isključivo na karoserijsku verziju vašeg automobila.

Nakon što suzite pretragu, počnite da se bavite stanjem vozila (tj. onim što se može zaključiti iz samog oglasa) i spiskom opreme. Imajte u vidu da je sve relativno – prodavčev izraz „unutrašnjost u fabričkom stanju“ često je preterivanje.

U zavisnosti od ponude, nastavite da sužavate pretragu u skladu sa stanjem vozila i nivoom opreme.

Na osnovu svih prikupljenih informacija, odredite okvirnu cenu.

Polovni automobili, parking

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Odlučite da li želite da cena bude fiksna ili pristajete na cenkanje. Obe opcije imaju svoje negativne strane. Fiksna cena će u startu da odbije neke potencijalne kupce, a cenkanje može da bude veoma zamorno. Imajte na umu da se gotovo svi automobili na kraju prodaju po (osetno) nižoj ceni od one istaknute u oglasu.Definišite u kojem vremenskom periodu želite da prodate automobil. Ukoliko žurite, a zainteresovanih je malo, moraćete da korigujete cenu ili u samom oglasu ili prilikom cenkanja.

Naravno, svi navedeni koraci važe samo ako ima dovoljno automobila u ponudi. Ukoliko vaš spada u „egzotiku“, te na tržištu mogu da se nađu samo dva ili tri komada (npr. Honda FR-V, Kia Shuma, Subaru Tribeca, itd.) najbolje je da pogledate cene u inostranstvu, pozovete neku od špediterskih kuća, pitate kolike su okvirno uvozne dažbine za takav automobil, i na osnovu toga odredite svoju cenu.

Uostalom, potencijalni kupci će verovatno isto to uraditi, kako bi videli isplati li im se više da kupe od vas ili da uvezu iz inostranstva.

Kataloška cena

Za katalošku cenu automobila u Srbiji zadužen je Auto-moto savez Srbije, ali njome se nećete voditi prilikom određivanja prodajne cene vašeg automobila. Kataloška cena je tu kako bi se uspostavio red prilikom plaćanja raznih dažbina.

Zaključak

Na kraju, sve se svodi na zakon ponude i potražnje. Roba vredi onoliko koliko je neko spreman da plati za nju. Zato nemojte da se čudite što neki modeli, uglavnom nemačkih marki, drže veoma visoku cenu iako su stariji od dve i po decenije.

Ako ne žurite, slobodno stavite nešto veću cenu i čekajte kupca. Ukoliko se niko ne javlja ili se javljaju bez rezultata, očigledno je vreme za spuštanje cene. Kada ćete da je spustite i za koliko, zavisi isključivo od toga koliko ste spremni da čekate.

(Telegraf.rs)

Komentari

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima