Čekate da se auto ugreje u mestu pre nego što krenete? Majstori kažu da tako samo uništavate motor

Prvi hladni dani i jutarnji mraz sa sobom donose dobro poznatu scenu na parkinzima širom Srbije. Vozači pale automobile, izlaze napolje da čiste sneg i stružu led sa stakala, dok motor radi u leru 10 ili 15 minuta kako bi se radna temperatura podigla, a grejanje u kabini konačno proradilo.

Ova navika se prenosi sa generacije na generaciju i većina ljudi je ubeđena da time čuva motor. Međutim, iskusni automehaničari i inženjeri već godinama pokušavaju da razbiju ovaj mit i upozoravaju na suprotno. Dugotrajnim radom u mestu na niskim temperaturama zapravo ubrzavate habanje motora i skraćujete mu radni vek.

Preporučujemo

Zašto je rad u mestu zapravo štetan za motor?

Kada pokrenete potpuno hladan motor na niskim spoljnim temperaturama, računara u automobilu šalje veću količinu goriva u cilindre kako bi održao stabilan rad. To se u narodu nekada zvalo "rad pod saugom".

Radeći u mestu, bez ikakvog opterećenja, motor se greje izuzetno sporo. To stvara sledeće probleme:

1. Gubljenje zaštitnog sloja ulja: Pošto je u cilindrima ubačeno više goriva nego obično, a motor radi na svega 800 obrtaja, deo tog nessagorelog goriva skida zaštitni film ulja sa zidova cilindra. To dovodi do takozvanog "suvog trenja" i ubrzanog trošenja klipnih prstenova i zidova cilindra.
2. Razređivanje motornog ulja: Nsagorelo gorivo koje sklizne pored klipova završava u karteru, gde se meša sa motornim uljem. Ulje gubi svoja podmazujuća svojstva, što vremenom narušava zdravlje celog motora.
3. Stradanje DPF filtera i katalizatora: Kod dizel motora, dugotrajni rad u mestu onemogućava izduvnom sistemu da dostigne potrebnu temperaturu. Čađ se nagomilava mnogo brže, pa se DPF filter zapušava daleko pre vremena.

Odakle uopšte potiče ovaj mit?

Pravilo da auto mora raditi 10 minuta u mestu pre kretanja potiče iz vremena kada su ulicama dominirala vozila sa karburatorima (poput Stojadina, Yuga ili starijih Golfova). Karburatorima je zaista bilo potrebno vreme da zagreju mešavinu vazduha i goriva kako se motor ne bi gasio pri prvom dodavanju gasa.

Međutim, moderni automobili sa elektronskim ubrizgavanjem goriva, napravljeni u poslednje dve ili tri decenije, funkcionišu potpuno drugačije. Njihovi kompjuteri u milisekundi prilagođavaju ubrizgavanje i njima duži rad u mestu uopšte nije potreban.

Zanimljiva činjenica: U nekim zemljama Evropske unije, poput Nemačke i Austrije, ostavljanje auta da radi u mestu radi zagrevanja je zakonski zabranjeno i kažnjava se novčanim kaznama od 80 do 100 evra, kako zbog zaštite životne sredine, tako i zbog nepotrebne buke.

Zlatno pravilo: Kako pravilno zagrejati auto zimi?

Da biste sačuvali motor, a ujedno što pre ugrejali kabinu, automehaničari predlažu proceduru u tri jednostavna koraka:

1. Samo 30 do 60 sekundi u mestu: Toliko vremena je sasvim dovoljno da uljna pumpa podigne pritisak i pošalje ulje do svih ključnih delova na vrhu motora.
2. Krenite odmah, ali nežno: Krenite sa vožnjom bez naglog dodavanja gasa. Motor se najbrže i najravnomernije greje pod umerenim opterećenjem u vožnji.
3. Držite obrtaje nisko: Dok se kazaljka za temperaturu ne pomeri sa dnu, menjajte brzine ranije i ne prelazite 2.000 obrtaja kod dizelaša, odnosno 2.500 obrtaja kod benzinaca.

Kada motor dostigne svoju radnu temperaturu, možete nastaviti sa normalnom vožnjom, a grejanje u kabini će početi da duva vruć vazduh daleko brže nego da ste čekali na parkingu.

Da li vi i dalje ostavljate auto da radi na parkingu dok čistite sneg ili krećete čim upalite motor?

(Telegraf.rs)