Bicikl je išao stazom kada je vozač otvorio vrata auta: Kakav bi ishod ovakav sudar imao u Srbiji?

Pravila svi moraju poštovati ali se razlikuju od države do države. Negde je propisano minimalno odstojanje. Negde je to 1,5 m, recimo. Kod nas se vode kao celo vozilo koje zauzima celu traku (i tako bi trebalo i da se ponašaju). Biciklisti ne mogu da očekuju da vozači posebno oaze na njih. Pravila ponašanja i provera koje vozači uče da bi dobili dozvole ne pokrivaju učesnike u saobraćaju koji su praktično brzi kao automobili a bešumni i nepredvidivi kao nevaspitani pešaci. Kada vozite kola ostavljate dovoljno prostora za otvaranje vrata, ne igrate se između vozila (jer je rizično bez obzira na vrstu vozila). Stoga biciklisti moraju da se nauče ponašanju u saobraćaju i svojoj odgovornosti.

Vozač bi prošao isto kao da ga je udario motocikl ili drugi auto. Biciklista je učesnik u saobraćaju.

Pa ako bickikl nije isao po stazi za bicikle vec po kolovozu i udario u auto, verujem da bi biciklista morao da plati stetu na autu koju je napravio.

Biciklisti ne zagađuju okolinu (a znamo kakav nam je vazduh bio zimus). Biciklisti ne parkiraju bahato, ne prave gužvu u javnom prevozu. Ali, osim u Vojvodini, bicikliste užasno maltretiraju ostali učesnici u saobraćaju, važi zakon jačeg. Čak i na biciklističkim stazama, pešaci hodaju stazama, neće da se sklone, iako nas vide. Zato su nam mladi (a i ostali građani), gojazni, bolesni...

Kako da naplatis stetu, kad bicikla nije registrovana! A vode se kao ravnopravan ucesnik u saobracaju stoga nema sta ni da trazi na ulici

U Srbiji bi biciklista završio u kanalu, bicikla na obližnjem drvetu, a vozač kola sa žandarima u obližnjem kafiću na kafici...