Vozite 140 umesto 120 km/h da biste uštedeli vreme? Matematika pokazuje koliko (NE) dobijate po kilometru

Kad god kasnimo na posao, sastanak ili putovanje, prva reakcija za volanom gotovo uvek je ista - pritiskanje papučice gasa kako bismo nadoknadili izgubljene minute. Međutim, obimna analiza saobraćajnih podataka i jednostavna matematika pokazuju da povećanje brzine na autoputu sa 120 na 140 km/h donosi zanemarljivu uštedu vremena, dok istovremeno drastično povećava potrošnju goriva i skraćuje domet električnih vozila.

Opsežno istraživanje Univerziteta u Minesoti, koje je obuhvatilo čak 120 miliona vožnji, otkrilo je da više od 43 odsto analiziranih putovanja uključuje bar jedan slučaj prekoračenja brzine. Vozači u proseku provedu oko 12 odsto ukupnog vremena vožnje iznad dozvoljenog limita pod pretpostavkom da time štede vreme. Ipak, krajnji podaci ruši taj mit: prosečna dnevna ušteda dobijena prekoračenjem brzine iznosi svega 54 sekunde.

Preporučujemo

Zašto 20 km/h više donosi samo četiri sekunde

Razlika između 120 i 140 km/h zvuči značajno na papiru, ali u praksi donosi minimalnu korist. Španski profesor matematike Hose Anhel Mursija izračunao je da ova razlika u brzini vozaču donosi uštedu od tek oko četiri sekunde po pređenom kilometru.

Razlog leži u samoj matematičkoj prirodi brzine i vremena. Sa svakim dodatnim kilometrom na sat, marginalni dobitak u uštedi vremena postaje sve manji. Na primer, prelazak sa 50 na 70 km/h donosi daleko veću vremensku razliku nego prelazak sa 120 na 140 km/h. Praktično, da biste na deonici autoputa od 50 kilometara uštedeli manje od tri minuta, morali biste sve vreme da vozite 140 km/h bez ikakvog usporavanja ili zastoja u saobraćaju.

Cena nekoliko uštedjenih sekundi

S druge strane, cena tih nekoliko uštedjenih sekundi je izuzetno visoka. Sa porastom brzine, aerodinamički otpor vazduha ne raste linearno, već kvadratno. To znači da motor mora da uloži znatno više energije samo da bi savladao otpor i održao brzinu od 140 km/h u odnosu na 120 km/h.

Kod automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje to se prevodi u progresivan i osetan skok potrošnje benzina ili dizela. Kod električnih vozila efekat je još izraženiji — vožnja pri višim brzinama drastično ubrzava pražnjenje baterije i smanjuje ukupni domet, što često primorava vozače na ranije ili duže zaustavljanje na punjačima, čime se svaka početna ušteda vremena potpuno poništava.

Pored finansijskog i energetskog troška, matematika podseća i na bezbednosni aspekt: pri brzini od 140 km/h put kočenja je znatno duži, a vreme reakcije na neočekivane prepreke drastično skraćeno. Kada se stvarna dobit meri u sekundama, dodatni rizik i veća potrošnja gube svaki racionalan smisao.

(Telegraf.rs)