Uključivanje sva četiri migavca ima različito značenje širom Evrope: Srpski vozači OVO retko znaju

Vozači koji tokom leta kreću na put automobilom obično se unapred informišu o ograničenjima brzine, putarinama ili cenama parkiranja. Retko, međutim, razmišljaju o razlikama u kulturi i bontonu za volanom.

U mnogim zemljama vozači se pridržavaju nepisanih pravila kojima upozoravaju druge na opasnost, zahvaljuju se, izvinjavaju se ili signaliziraju pravo prvenstva. Iako ta pravila na prvi pogled deluju univerzalna, njihovo značenje često se razlikuje od zemlje do zemlje.

Preporučujemo

Srbija ima svoju prepoznatljivu kulturu vožnje. U gradovima je parkiranje gotovo prava olimpijska disciplina, a uključena sva četiri migavca često znače da je vozač samo "skoknuo do pekare". Na otvorenom putu, domaće vozačke navike predstavljaju spoj improvizacije, odlučnosti i trenutaka istinske solidarnosti.

Prema jednom istraživanju sprovedenom tokom juna i jula 2026. godine među više od 4.000 ispitanika iz preko 25 zemalja, 47 procenata vozača smatra da nepoznavanje lokalne kulture vožnje može dovesti do opasnih situacija na putu, dok 33 procenta ispitanika veruje da to ponekad povećava rizik u saobraćaju. Samo 10,9 procenata smatra da nepoznavanje lokalnih saobraćajnih navika ne predstavlja nikakvu opasnost.

Isti signal, drugačije značenje

Vozači širom Evrope koriste različite signale za komunikaciju na putu, od dugih svetala i sva četiri migavca do pokreta ruku i sirene. Njihovo značenje, ipak, nije svuda isto. Gest koji se u jednoj zemlji smatra znakom ljubaznosti, u drugoj može biti shvaćen kao nepristojan ili čak agresivan.

U Rumuniji je blicanje farovima gotovo poseban jezik na putu. Najčešće se koristi za upozorenja ili kao znak da se neko pomeri u stranu, ali može značiti i prijateljski pozdrav među vozačima kamiona, pa čak i divljenje kada se na putu pojavi redak automobil. Dugo i agresivno blicanje, s druge strane, može poslužiti kao zamena za uvredu vozaču koji je nekoga nepristojno isekao.

Potpunu suprotnost predstavlja praksa u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je ablendovanje gotovo isključivo znak učtivosti. U Finskoj, isti signal ima potpuno drugačije značenje, jer u Laponiji svetlosni signal automobila koji dolazi u susret najčešće upozorava samo na jedno: irvasi na putu.

Sirena je još jedan čest signal širom kontinenta, prvenstveno namenjen upozoravanju na opasnost. U ruralnim delovima Hrvatske, Rumunije i Francuske, kratak zvučni signal može jednostavno da znači "zdravo, komšija". U Španiji vozači često zatrube kada na putu ugledaju prijatelje ili članove porodice, a u Francuskoj i Portugalu sasvim je uobičajeno da, umesto zvonjenja na vrata, vozač zatrubi ispred kuće prijatelja.

Signali koje razume gotovo cela Evropa

Neka pravila su, ipak, univerzalna. Uključivanje sva četiri pokazivača pravca koristi se kao znak zahvalnosti među vozačima u Litvaniji, Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj, Rumuniji, Hrvatskoj i drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope.

Ni gestovi rukama nisu svuda bezazleni. Dok je podignuta ruka širom Evrope znak zahvalnosti, u Nemačkoj pokazivanje srednjeg prsta drugom učesniku u saobraćaju predstavlja prekršaj koji može doneti novčanu kaznu ukoliko bude prijavljen. Kada primete policijsku patrolu ili radarsku kontrolu, vozači u Srbiji često pruže ruku kroz prozor i pokretima dlana nadole upozoravaju druge da smanje brzinu.

Sirena u saobraćaju ne znači uvek upozorenje ili nezadovoljstvo. Kada gradom prođe svečano ukrašena kolona vozila praćena dugim sviranjem, poruka je jasna, u pitanju je svadba. Taj običaj se ne smatra agresivnim u Češkoj, Slovačkoj, Srbiji, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Litvaniji i Letoniji. U Srbiji se čak veruje da ulazak u svadbenu kolonu ili njeno presecanje donosi lošu sreću. U Italiji, Španiji, Portugalu i Rumuniji sirena se često koristi i kao izraz radosti nakon velikih sportskih događaja.

Prema rečima jednog stručnjaka za automobilsko tržište, blicanje farovima spada među najrasprostranjenije "tihe" signale među vozačima, korišćeno za upozoravanje na policijske patrole, radare ili prepreke na putu. U Italiji je, međutim, upozoravanje drugih vozača na prisustvo policije na ovaj način strogo zabranjeno zakonom.

Sigurni na svom terenu, neizvesni u inostranstvu

Istraživanje pokazuje da vozači uglavnom dobro poznaju saobraćajnu kulturu svoje zemlje. Čak 60 procenata ispitanika kaže da je upoznato sa nepisanim pravilima vožnje koja važe u njihovom okruženju. Sigurnost u to znanje, ipak, opada kada se vozači nađu u inostranstvu. Oko dve trećine vozača kaže da se van svoje zemlje barem povremeno susreće sa saobraćajnim običajima koji su im nepoznati.

To potvrđuje da bi svi koji žele bezbrižno putovanje i manje stresa za volanom trebalo da obrate pažnju ne samo na cene putarina, već i na navike vozača u zemlji kroz koju putuju.

Zbog nižih novčanih kazni i tolerancije radara, u Belgiji, Češkoj, Slovačkoj, Litvaniji i Letoniji postoji nepisano "pravilo" da vozači često voze nešto iznad dozvoljene brzine. U skandinavskim zemljama, međutim, čak i najmanje prekoračenje može dovesti do visokih kazni, zbog čega mnogi vozači obaveštenje od nadležnih organa dobijaju tek naknadno, po povratku sa putovanja.

Verovanja i mali rituali za volanom

Kulturu vožnje ne oblikuju samo saobraćajni propisi i signalizacija, već i verovanja i mali rituali vozača. U Italiji, Češkoj i Hrvatskoj pojedini vozači i dalje veruju da crna mačka koja im pređe put donosi lošu sreću, dok su u Rumuniji, Srbiji i Portugalu verski simboli, poput brojanica ili ikona, čest prizor u automobilima kao znak zaštite na putu.

U Litvaniji nalepnica u obliku javorovog lista signalizira drugim vozačima da budu strpljiviji prema vozačima početnicima. Britanski vozači poznati su po tome što svojim automobilima daju imena, dok se u Češkoj i Slovačkoj i dalje igra popularna igra "žuti auto". U Italiji neki vozači izbegavaju putovanja ili preuzimanje novog automobila utorkom i petkom, dok u Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu pojedini zadržavaju dah dok prolaze kroz tunel ili pored groblja, verujući da tako izbegavaju lošu sreću.

Upoznavanje sa lokalnim pravilima i običajima pre puta možda ne deluje toliko važno kao provera ograničenja brzine ili kupovina vinjete za auto-put, ali može značajno olakšati putovanje i pomoći da se izbegne nepotreban stres.

(Telegraf.rs)