Veselin Jevrosimović: Elementi koji nedostaju

Pisao sam pre nekoliko nedelja o fenomenu koji sam preveo kao „štimung programiranje“ (eng. vibe coding). Radi se o stvaranju računarskih programa korišćenjem veštačke inteligencije.

Ideja je da osoba koja ima ograničena tehnička znanja i nije obavezno programer, može prirodnim jezikom da opiše funkcionalnosti aplikacije koju želi da kreira, uključujući i opštu atmosferu i osećaj korišćenja, a da onda mehanizam veštačke inteligencije napiše programski kod.

Preporučujemo

Kroz nekoliko dodatnih iteracija i poliranja, dobija se kompletan proizvod u obliku programa za mobilne uređaje ili računare.

Očigledno je da opisani koncept ima veliki broj pobornika, budući da sam u međuvremenu naišao na mnoštvo članaka koji se bave ovom temom.

Ipak, čini mi se da kroz njih provejava više optimizma nego što je realno. Naime, autori su mahom oduševljeni time što kopiju uspešne aplikacije koju koriste milioni ljudi širom sveta i u čiji razvoj su uložena ogromna sredstva i trud, sada svaki entuzijasta može da napravi za vikend.

Ono što previđaju jeste činjenica da postoje i drugi razlozi zašto je neka aplikacija uspešna.

Foto: Marko Jovanović

Vaša kopija može biti bolja u svakom segmentu, ali to ne znači da će svi odjednom početi da je koriste. Ulaganje u marketing i privlačenje kritičnog broja korisnika neretko zahteva značajno veća sredstva od razvoja.

To podrazumeva i multidisciplinarne timove koji će se baviti promocijom i istraživanjem tržišta.

Dalje, kod poslovnih aplikacija presudno je razumevanje domena problema koji one rešavaju. Da biste to mogli da opišete kao zadatak za veštačku inteligenciju, morate da naučite procese i pravila u datoj oblasti.

Na kraju, bitno je i konstantno održavanje odnosa sa korisnicima, koje god da su vrste, a za to je ipak potrebno da sa druge strane bude osoba.

Nekada je programiranje zahtevalo ogromno znanje i strpljenje, jer su rani programski jezici bili izuzetno komplikovani i komunicirali su direktno sa hardverom uređaja.

Samo prebacivanje programa sa jedne na drugu vrstu mašine zahtevalo je nedelje i mesece posla.

Onda su se pojavili takozvani jezici visokog nivoa i značajno pojednostavili pisanje programa.

Vajb koding je samo još jedan korak u tom pravcu. Na žalost, on ne može da zameni sve ostale aspekte razvoja softvera, koji su jednako značajni. Odnosno, barem za sada ne može.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)