Kina tiho gradi blokčejn platformu: Evo šta znamo o tome

Foto: Unsplash

Kineski predsednik Si Đinping izjavio je da njegova zemlja treba da "iskoristi mogućnosti" koje pruža blokčejn tehnologija.

U govoru 2019. godine, kineski lider je rekao da je blokčejn "važan proboj u nezavisnoj inovaciji osnovnih tehnologija". Kao rezultat tog govora, blokčejn je uzdignut na nacionalni prioritet za Kinu, između ostalih tehnologija — kao što su poluprovodnici — u kojima zemlja pokušava da poveća svoje sposobnosti.

Od tada, bez mnogo publiciteta i pompe, Kina gradi platformu koja ima za cilj da olakša primenu blokčejn tehnologije za kompanije. Zove se Blockchain-based Service Network, odnosno BSN.

Evo šta znamo za sada.

Prvo, šta je blokčejn?

Blokčejn je prvo došao do izražaja kao osnovna tehnologija iza najveće kriptovalute - bitkoina. To je distribuirana knjiga aktivnosti koja beleži transakcije na bitkoin mreži.

Decentralizovan je i nijedan entitet ga ne poseduje niti ga vodi. Umesto toga, održava ga mreža učesnika koji koriste specijalizovane računare.

Od tada se pojavilo mnogo različitih definicija blokčejna.

Jednostavno rečeno, blokčejn je baza podataka u formi "ledžera" (nešto nalik "sveobuhvatnoj knjizi" gde je zapisana ukupna suma) koja koristi kriptografiju da bi osigurala bilo kakvu informaciju.

Ovaj ledžer poprima oblik niza zapisa, odnosno "blokova" koji se dodaju jedan na drugi poput karika u lancu - otud ime blokčejn tehnologije.

Svaki blok sadrži vremensku oznaku, podatke i heš. Ovi parametri su jedinstveni za sve blokove - nešto poput digitalnog otiska prsta.

Najvažnije je da, kada su podaci snimljeni i verifikovani unutar bloka, ne mogu da se promene. Ako je i neophodno nešto promeniti, onda se to snima, verifikuje i zapis ostaje u novom bloku.

Svaki novi blok sadrži heš prethodnog, pojačava mu verifikaciju i samim tim jača ceo blok.

Važno je zapamtiti da reč "blokčejn" ne opisuje neku određenu bazu podataka ili mrežu. Umesto toga, to je vrsta tehnologije i postoje različite vrste blokova koji rade na različite načine.

Foto: Unsplash

Javni blockčejn poput Bitkoina omogućava svakome da se pridruži mreži i pristupi ledžeru.

Privatni blokčejn je zatvorena mreža. I dalje koristi određenu decentralizaciju i sistem "od jedne do druge osobe", ali ovu vrstu blokčejna ipak kontroliše jedan centar, i pristup je ograničen na definisanu mrežu.

Hibridni blockčejn je kombinacija javnog i privatnog. Ova vrsta omogućava da se distribuira ledžer gde će neki podaci biti javno dostupni, ali se ipak ograničava pristup nekim osetljivijim podacima.

Blokčejn konzorcijuma sličan je privatnom, ali ovde ledžer kontroliše više entiteta, a ne samo jedan.

Zašto koristiti blokčejn?

Zagovornici ove tehnologije kažu da blokčejn može pomoći da se unese transparentnost i brzina u tipično spore i skupe procese, kao što su prekogranični transferi novca.

Drugi važan aspekt blokčejn tehnologije su takozvani pametni ugovori. To su ugovori, napisani u kodu, koji se automatski izvršavaju ako se ispune određeni uslovi. Zagovornici ih vide kao ključne u oblastima kao što je trgovanje.

Šta može kineski BSN?

BSN-ov proizvod je namenjen kompanijama, posebno onima koje upravljaju infrastrukturom računarstva u oblaku. To može biti veliki javni klaud igrač poput Amazona ili Microsofta, ili može biti firma koja vodi sopstveni privatni oblak ili intranet.

BSN opisuje sebe kao "sve na jednom mestu" platformu za primenu ovih blokčejn aplikacija u oblaku, proces koji bi inače mogao da bude skup i dugotrajan.

Druga prodajna tačka je to što BSN pokušava da reši težak problem u industriji: interoperabilnost - ili naterati različite blokčejnove da rade jedni sa drugima. Na primer, ako su obe banke imale aplikacije koje su napravljene na različitim blokčejn platformama, možda neće moći da rade jedna sa drugom. Ali aplikacije izgrađene preko BSN infrastrukture bi bile interoperabilne jer platforma premošćuje različite blokčejnove.

Za kompanije koje žele da koriste nekoliko blokčejn aplikacija u svojoj organizaciji, BSN-ov proizvod bi im omogućio da to urade preko dobavljača u oblaku kojeg već koriste umesto da instaliraju gomilu novih servera za izgradnju blokčejn proizvoda. Ideja je da preduzeće ili vlada mogu da koriste BSN-ovu platformu za lako postavljanje blokčejn aplikacija, bez velikih troškova.

Jedna ključna tačka u vezi sa BSN-om je, međutim, da platforma ne pravi sopstveni blokčejn.

Ne postoji kriptovaluta vezana za BSN-ovu platformu. To je zato što je Kina efektivno zabranila aktivnosti vezane za kriptovalute i učinila ih nelegalnim.

Ipak, "ne-kripto" blokčejnovi bi mogli biti privlačni velikim kompanijama koje ne žele da budu izložene rizičnoj i promenljivoj prirodi digitalnih valuta.

Ko stoji iza BSN-a?

Startap Red Date Technology, sa sedištem u Hong Kongu, jedna je od kompanija osnivača iza BSN-a.

Ali projekat podržavaju i entiteti povezani sa kineskom vladom. Ovo uključuje Državni informativni centar (SIC) pod kineskom nacionalnom komisijom za razvoj i reformu (NDRC).

China Mobile, državna telekomunikaciona kompanija, takođe podržava projekat.

BSN želi da bude globalna platforma, ali se suočava sa izazovima

BSN ima ambicije da postane globalan. Međutim, njegove veze sa kineskom vladom mogle bi to otežati.

Pored toga, centralizovana priroda BSN-ovih blokčejn napora takođe može biti globalni izazov.

"Postoji fundamentalna nekompatibilnost između kineske ambicije da podrži domaći ekosistem blokčejna i decentralizovane prirode blokčejn tehnologije", rekao je Gerik Hileman, šef istraživanja na Blockchain.com.

"Osim ako Kina na neki način ne pronađe način da se pomiri sa disruptivnom snagom i gubitkom centralizovane kontrole svojstvene blokčejn tehnologijama, nema šanse da postane globalni lider u ovom strateški važnom tehnološkom sektoru", dodaje Hileman.

Blokčejn i ambicije Kine

Poslednjih nekoliko godina, SAD su uključene u intenzivno tehnološko rivalstvo.

Kina se fokusirala na ono što naziva "graničnim" (engl. frontier) tehnologijama, uključujući kvantno računarstvo i poluprovodnike. Blokčejn je još jedna važna oblast.

Kineske tehnološke kompanije takođe su stavile veliki naglasak na međunarodnu ekspanziju, potez koji je podržao Peking u kontekstu globalne tehnološke bitke sa SAD-om.

(Telegraf.rs)