Naučnici osmislili novi način za određivanje starosti skeleta: Mogao bi potpuno da promeni tok istorije

Ilustracija / Foto: Shutterstock

Naučnici sa Univerziteta u Lundu u Švajcarskoj došli su na ideju da upotrebe veštačku inteligenciju kako bi pomoću DNK ostataka mogli da utvrde njihovu starost.

Ova ideja prva je ovakva, nakon što se više od 80 godina, starost ljudskih ostataka istraživao metodom radiokarbonskog datiranja, odnosno određivanjem starosti na osnovu merenja broja atoma stabilnog ugljenikovog i radioktivnog izotopa.

Preporučujemo

"Ovo je prva metoda koja nudi radikalno drugačiji pristup u poslednjih 80 godina. Zasnovana je na sekvenci DNK, koja se sada može lakše i tačnije sekvencisirati  koristeći vrlo malu količinu organskog materijala. Radiokarbonsko datiranje je podložno mnogim pristrasnostima, dok arheolozi mogu sada da koriste našu metodu pomoću koje mogu dobiti slobodnu i bržu drugu procenu", navode sa Univerziteta.

Kako funkcioniše ovaj softver?

Problem sa radiokarbonskim datiranjem je očuvanost materijala, kao i njegova količina. Primera radi, skelet mumije čuvan 1.000 godina mnogo je lakši za istraživanje u odnosu na sitne delove koji su kontaminirani životnom sredinom.

S druge strane, metod koju su osmislili naučnici sa Univerziteta potražuje genetske markere koji su mutirali, kako bi odredio starost. Mala promena u genu LTC DNK-a, značila je da su ljudi mogli da proizvedu enzim za varenje laktoze.

"Mutacija je počela da se širi nakon neolitskog perioda, a detektovanje ovakve mutacije značila je da organizam nije mogao da bude stariji više od 12,000 godina", navode sa Univerziteta.

Njihov mašinski softver naučen je na ove mutacije na osnovu ostataka koji već postoje. Naime, softver je obučen na osnovu podataka koja datiraju iz radiokarbonskog i arheološkog istraživanja.

"Najbolji dokaz za tačnost TPS-a su podaci o članovima porodice. Otac i sin ne mogu biti stari 1.000 godine razlike, a naš softver je mogao da izračuna starost članova porodice u istom vremenskom periodu", dodaju.

TPS bi mogao da pomogne arheolozima u onim slučajevima kada nema dovoljno materijala za neka od dva prethodno pomenuta metoda.

"DNK sekvence mogu da nam kažu mnogo više, ali bez datuma, ove informacije su beskorisne, što je slučaj sa polovinom skeleta na koje nije moglo da se primeni radiokarbonsko datiranje", zaključuju sa Univerziteta.

(Telegraf.rs)