Videli ste to u filmovima, ali da li laser stvarno može da pokvari kameru? Ovo je prava istina

Obaranje brave ukosnicom spada u standardne filmske klišee, a ljubitelji popularne serije "Better Call Saul" imali su priliku da vide još moderniju verziju bekstva. U epizodi "Wiedersehen" lik Verner Zigler koristi običan džepni laserski pokazivač kako bi uništio nadzornu kameru i pobegao. Čuvari su bekstvo otkrili tek kada su na monitorima primetili mrtve piksele na slici i pronašli upereni laser. Iako ovaj potez na ekranu deluje genijalno, postavlja se pitanje da li je takav trik zaista izvodljiv u stvarnom životu.

Odgovor stručnjaka je potvrdan na papiru, ali u realnim okolnostima gotovo neizvodljiv. Da bi laser trajno oštetio kameru, potrebna je kombinacija tri faktora: izuzetno snažan emiter, zastareli model kamere i nepomična ruka koja može sekundama da drži snop na istoj mikroskopskoj tački. Pored toga, ovakav pokušaj u većini država predstavlja krivično delo. Tako je 2021. godine na Floridi uhapšen muškarac koji je laserom gađao bezbednosne kamere na zgradi Sajentološke crkve. Iako ih nije u potpunosti uništio, napravio je štetu veću od 2.000 dolara u vidu trajnih mrlja na slici, ali su ga kamere pre kvara jasno snimile, pa je momentalno priveden.

Preporučujemo

Kako koncentrisana svetlost uništava optičke senzore

Za razliku od ljudskog oka, sistemi za video-nadzor su znatno osetljiviji na jake svetlosne izvore. Zadatak kamere je da prikupi svetlost i pretvori je u električni napon koji se potom digitalizuje u video-kadar. Izloženost automobilskim farovima ili odsjaju sunca često izaziva privremeni beli bljesak na ekranu, a laser proizvodi sličan, ali višestruko koncentrisaniji efekat.

Većina modernih kamera koristi CMOS ili CCD senzore. Ako se laserski snop zadrži na površini senzora, on ga momentalno zaslepi. Međutim, jači laseri stvaraju i toplotnu energiju. Duže izlaganje toploti doslovno prži foto-osetljive ćelije, što dovodi do stvaranja mrtvih piksela i trajnih crnih mrlja na video-zapisu, dok u najtežim slučajevima kamera postaje potpuno neupotrebljiva.

Zašto je u praksi gotovo nemoguće uništiti modernu kameru

Uprkos fizičkoj ranjivosti senzora, u stvarnosti je izuzetno teško oštetiti savremenu opremu. Standardni ručni laserski pokazivači koji se legalno nalaze u slobodnoj prodaji imaju snagu manju od 5 milivati. Ta snaga je dovoljna samo za privremeni odsjaj na staklu, ali ne može ostaviti trajna oštećenja. Laseri veće snage podležu strogim zakonskim regulativama i njihovo posedovanje bez dozvole je kažnjivo.

Čak i kada bi neko posedovao industrijski laser velike snage, ljudski faktor predstavlja nepremostivu prepreku. Istraživači bezbednosne organizacije IPVM sproveli su praktičan test i zaključili da je prosečnom čoveku praktično nemoguće da zadrži ruku potpuno mirnom tokom deset sekundi, koliko je potrebno da se senzor ošteti. Čak i na udaljenosti od samo metar i po od kamere, mikroskopsko podrhtavanje ruku skreće snop sa sočiva, pa testirani aparati nisu pretrpeli nikakva trajna oštećenja.

Pored toga, nove generacije senzora poseduju integrisane filtere i napredne zaštite od prevelikog osvetljenja. Sam Vins Giligen, autor serije "Better Call Saul", u jednom od svojih intervjua priznao je da bi trik koji je izveo njegov junak funkcionisao isključivo na arhaičnim kamerama iz šezdesetih godina prošlog veka.

Kako efikasno zaštititi kućni video nadzor

Iako ne postoji kamera koja je sto odsto imuna na lasersko zračenje, jednostavne mere montaže pružaju potpunu zaštitu. Ključ leži u otežavanju fizičkog pristupa optici.

Najjednostavnije rešenje jeste postavljanje kamere na veću visinu ili pod oštrim uglom, jer je u takav položaj gotovo nemoguće uperiti snop sa zemlje bez stalnog pomeranja. Takođe, pokretne kamere koje stalno menjaju kadar onemogućavaju bilo kakvo fiksiranje mete.

Drugi važan korak jeste preklapanje vidnih polja, gde dve kamere snimaju isti prostor iz različitih uglova, čime se eliminišu takozvani mrtvi uglovi. Na kraju, moderni video-nadzor podržava pametnu analitiku koja u deliću sekunde prepoznaje naglu promenu osvetljenja ili blokadu vidnog polja, automatski šaljući bezbednosno upozorenje na telefon vlasnika pre nego što na sistemu nastane bilo kakav kvar.

(Telegraf.rs)