"Pričao sam sa Džejem o promeni vere. Želeo je da se krsti, ali se to nije desilo"

Protojerej-stavrofor Milidrag Stokanović iz Banjaluke bio je osamnaest godina prijatelj pokojnog legendarnog pevača Džeja Ramadanovskog, sa kojim je u više navrata pričao o promeni vere.

Stokanović je juče, 11. decembra, došao u Beograd da na večni počinak isprati svog prijatelja Džeja koji je sahranjen u Aleji zaslužnih građana, na Novom groblju u Beogradu, a prisustvovao je i oproštaju Beograđana od legendarnog pevača ispred Džejeve omiljene kafane na Dorćolu.

Džej je rođen kao musliman, ali je išao u pravoslavne crkve, a kako nam je ispričao protojerej-stavrofor Milidrag, Ramadanovski je želeo da promeni veru i da se krsti kako bi mogao da kumuje svojim prijateljima.

- Pričali smo o tome da je želeo da promeni veru, dva puta nešto. On mi je rekao da bi voleo da se krsti, ali ima još prijatelja njegovih ovde koji to znaju, ljudi koji su ovde sa Dorćola, kojima je on rekao da bi voleo da se krsti, da bi mogao da kumuje - rekao nam je Džejev prijatelj.

- Dosta je ljudi koji su njega zvali da im bude kum, a on nije mogao upravo iz tog razloga, zato što nije bio kršten, pa mu je to bilo žao. Večeras je bila Mina Kostić koja ga je zvala da bude kum, da bude kum njenoj ćerki, ali on nije bio kršten, i to mi je isto i ona večeras rekla - rekao nam je Stokanović.

- To se nije desilo, da li vremenski, da li je on prerano otišao, to je Božija volja - dodao je protojerej-stavrofor Miodrag Stokanović.

Podsetimo, Džej je sahranjen po muslimanskim obićajima i sa ikonom Svete Petke kojoj se molio. Džej je redovno posećivao kapelu koja je posvećena Svetoj Petki, crkvu Ružicu na Kalemegdanu, dok je u džamiji bio svega nekoliko puta.

-  Devet godina svog detinjstva proveo sam u domu za siročad. Rastao sam na ulici i nisam bio u mogućnosti da razmišljam o tome da li ću nekom reći da sam katolik, pravoslavac ili musliman. Jednostavno, to mi nije bilo tako važno, ali kako su godine prolazile, postajao sam sve više pobožan - rekao je Džej jednom prilikom.

- Često su me moji dragi prijatelji zvali da im budem kum, kako na venčanjima, tako i na krštenjima, a ja sam morao da ih odbijem jer nisam kršten. To bi me svaki put veoma ražalostilo jer neke od njih volim kao da su mi rođena braća. Inače, veoma sam pobožan i redovno odlazim u crkvu Svete Petke gde palim sveće za svoje najbliže. Jedno vreme čak sam u nju išao svaki dan, dok sam u džamiji bio svega nekoliko puta - rekao je tada pevač.

- U životu stvarno ništa ne planiram. Ja sam čovek koji sve odluke, a pogotovu one važne, donosi u trenutku, pa će tako biti i ovog puta. Voleo bih da stvari postavim tako da kada me neko sledeći put pozove da mu kumujem, to mogu da prihvatim bez ikakvih problema. U suštini, još pre nekoliko godina rešio sam da ništa ne menjam pod stare dane, ali ću po pitanju vere verovatno napraviti izuzetak. Ponekad u šali kažem kako to ponavljam već godinama, pa se može desiti i da umrem ovako kako sam rođen. Nije važno kom se Bogu moliš ako u njega i u ono što radiš iskreno veruješ, ako su ti srce i duša čisti kao suza - govorio je Ramadanovski.

(Telegraf.rs)