"Boli me nepravda kroz koju prolazim. Ovo je istina o tome zašto nisam radila Arenu, morala sam da se povučem"

Mlada muzička zvezda Teodora Džehverović gotovo deceniju lagano gradi svoj put na domaćoj muzičkoj sceni.

Status miljenice mlađe publike stekla je hitovima "Gasolina" i "Tresi, tresi" a nakon regionalnog hita "Vudu" Teodoru su mnogi videli kako puni hale širom regiona.

Umesto koncerata odlučila je da se povuče i sačeka neko njeno "bolje vreme".

O okolnostima koje su je omele da održi prvu koncertnu turneju, emotivnim lomovima, Evroviziji kao i najvažnijim momentima karijere, Teodora je govorila ekskluzivno za "5Cast".

- Meni je jako žao što sam se za ovih 8, 9 godina susrela sa raznim predrasudama i jako mi je krivo što i dan danas nisam uspela da nekim ljudima promenim mišljenje, i da živim još sto života neću uspeti u tome. To je valjda tako, kako vas neko vidi na prvu to je njegov odabir i ja to poštujem ali negde verujem i ono što ljudi kažu: kako misliš o drugima to dosta govori o tebi, tako da me to u mnogim situacijama i uteši.

• Da li je u tvom slučaju lepota krst ili blagodet?

- Ne znam da li je to do lepote. Smatram da možda neke žene koje su lepe nisu morale da prođu kroz te neke osude, predrasude, možda je to samo do karaktera, do energije koju ja nosim. Prosto ili je prihvatiš ili je ne prihvatiš. Možda ja jednostavno imam to nešto ili ovako ili onako, nikako sredina što je u mnogim slučajevima dobro, ali je teško za mene. Jer što kažu, najbolje je da čovek ima jasno viđenje tebe, ili je loše, ili je dobro. Naravno da ti nije svejedno kada je loše, a ti smatraš da ne zaslužuješ to, ali opet bolje nego da bude ok, pogotovo u našem poslu, kada si ok u očima ljudi, to nije neko jasno viđenje, nego je nešto u prolazu i ljudi se ne vezuju za tebe. Pa nekad ono što kažu loša reklama, prošla sam kroz loše reklame i ne mislim da je dobro, ali opet barem imaju jasno viđenje mene, kako god da je samo me jasno vidi.

• Koja predrasuda ti je najteže pala?

- Bilo ih je baš dosta ali ono što ja često govorim jeste da mi je jako krivo što me ljudi doživljavaju kao devojku koja, ne mogu sad da kažem lakog morala, to mi je baš strogo, ali tako ću najbolje objasniti na šta mislim. To mi je baš krivo, jer smatram, i svi ljudi oko mene znaju, da sam ja potpuno drugačija od toga i onda me to najviše boli. Ja uvek kažem ono što sam uradila uradila sam i ok bude mi teško nosiću se sa tim ali najviše me boli ta nepravda koju moram da prolazim i što je to cena javnog posla i negde možda i mene same kako sam se ja predstavila ljudima. Stvarno sam se uvek trudila da budem drugačija, da budem interesantna, da budem i provokativna, ali nikad nisam smatrala da ću zbog toga naići na takve predrasude.

• Da li si zbog tih predrasuda morala da se dokazuješ porodici i prijateljima svojih partnera?

- Biću iskrena da. U vezama sam nekako krenula sa tim da moram da se pokažem, da možda nisam takva kakvom me ljudi smatraju ili komentarišu ili su pročitali neki novinski natpis koji nije istinit. I onda od starta imam tu neku potrebu i želju da pokažem da stvarno nisam to. Ja stvarno na kraju dana dokažem kakva sam, ali mi je bilo stvarno teško da prestanem sa tom potrebom da se dokazujem da ja ipak nisam ono što neki ljudi govore jer ono što ja jesam ne može niko da mi oduzme. Šta god ljudi mislili ja opet smatram da stvarno zaista ljudi mogu da komentarišu ali ne i da sude. Jedino ko može da mi sudi je Bog. Ja sam stvarno veliki vernik i smatram da šta god ljudi pričali meni su se mnogo lepe stvari u životu desile a da sam ja tako loša kakvom me oni smatraju ja sam sigurna da ja ovo sve ne bih doživela.

• Kada si shvatila da će pevanje i ples biti tvoj životni put?

- Baš rano. Moj brat Sava je svirao gitaru ali nije išao na časove, nego je nekako samouk i ja sam uz njega malo po malo pevala. I videli su i mama, brat, tata i ljudi koji su stalno dolazili kod nas. Moja kuća je uvek bila puna ljudi, majka je imala dosta prijatelja, uvek je volela da kuva, da pravi kolače i uvek su ljudi nekako dolazili kod nas da se druže. Sećam se tada, nažalost, jedan prijatelj nije više tu sa nama, ali je tada rekao, ja sam možda imala svega pet godina: Goco, pa vodi je kod Lepe Brene i kod Saše Popovića. Neverovatno. I moja mama kaže, pa gde da je vodim, niti znam kako da dođem do tih ljudi, niti mogu.  I ja se sećam da sam tada govorila ma probaću ja ako ništa drugo, verujte mi, ja ću pokucati sama naći ću put kako da dođem do Saše Popovića i Lepe Brene da ja njima pokažem da ja vredim. Ja sam htela budem advokat, pa je onda mama mislila da treba da upišem medicinu nikako to nije moglo da prođe, prosto i jednostavno nisam mogla da zamislim sebe to da radim iako sam bila odličan đak, volela sam školu, nije to bila moja životna priča. Ja sam oduvek želela samo da budem na sceni. To je bilo jedino što je meni jasno bilo u glavi.

• Prvo tvoje javno pojavljivanje na televiziji bilo je u takmičenju Zvezde Granda. Kako si došla do Saše Popovića?

- Bila sam jako mala kada sam prvi put otišla kod Saše Popovića, tada su bile Zvezdice Granda. Imala sam neku roze haljenicu i sećam se da smo išli autobusom brat i ja. Mnogo mi je teško, kada se setim toga. Sećam se da je Košutnjak bio jako daleko od Kačareva, trebali smo ne znam koliko prevoza da promenimo. Krenuli smo on, njegova tadašnja devojka i ja. Ja sam se smrzla živa. Mnogo ljudi je bilo na toj audiciji, i sećam se da smo jeli neku pljeskavicu. Iskreno, mi smo živeli skromno i to svi znaju, ja sam uvek o tome pričala. I došla sam nekako na red, čini mi se da sam pevala neku stranu pesmu. Bring Me to Life  imam je istetooveranu na vratu. To je pesma koja mene povezuje za brata. Tako sam ja zapravo i počela da pevam. I on je svirao, ja sam pevala. Vratila sam se kući, naravno od toga nije bilo ništa. Nakon povratka sa audicije sećam se da sam euforično sa mamom podelila utiske ali smo znali da nisam prošla

• Kada si se ponovo vratila da pokušaš?

- Pokušavala sam više puta i pošto sam odrasla slušajući stranu muziku bilo mi je teško da se spremim za Zvezde Granda gde se preferirala narodna muzika. I odlučim ipak da idem, hajde ja da probam. I moj tadašnji momak... on je bio muzičar, klavijaturista. Sećam se da sam njemu tada rekla da želim da idem, on nekako nije mogao da poveže jer je znao da ne slušam to pa se pitao kako ću ja sad tamo?! Zato mu nisam ni ni rekla da idem na audiciju. Samo sam otišla i sećam se da sam pevala od Goce Tržan "Srećo nečija" i odmah sam prošla. Šokirao se kada sam uslikala broj i rekla: "Ja sam prošla." Bilo mu je drago. I eto, tako je nekako sve krenulo. Za mene je to bilo zaista onako zastrašujuće iskustvo. Ja sam toliku tremu imala da sam ja stvarno promenila lični opis u tom trenutku. I ja se srećem da je tada mama rekla ona će se srušiti ovo nije moje dete.

• Ti si tri ilik četiri puta pokušavala u Zvezdama Granda?

- Ja se naravno nisam najbolje pokazala tokom čitavog takmičenja. Verovali ili ne, ja nikada nisam prošla baraž, ja sam svaki put odlazila kući. Bila sam naravno i razočarana i mislila sam šta dalje nakon svakog ispadanja. To je bila agonija. Onda je moj brat rekao neće više nikada da ide, ja ne mogu da je gledam ovakvu, šta god i kako god, teško je, znam da ona to želi, ali ja nemam srca. Nakon trećeg kruga i trećeg vraćanja, rekli su, ne, ne, ona više ne ide, nema od toga ništa. I ja sam otišla kući i pozvali su me četvrti put. I ja nisam htela kažem nikome. Ja sam nekako sama našla stajling, ne znam kako. Sećam se da su bile neke farmerice, nije ni bitno. Rekla sam, ma ja idem, pa šta bude. I odlazim četvrti put i sećam se kao juče da je bilo, završava se pesma i meni je tada Saša Popović kaže: "Teodora, moram nešto da ti kažem, ja za tebe imam posebne planove, idi kući i pevaj". Što ljudi kažu koliko god da čovek da uloži u sebe trud i rad mislim da ako čovek nema sreću i ako onaj od gore ne zacrta od toga nema ništa. Da sam poslušala svoje roditelje i da nisam otišla taj četvrti put i da sam ostala bih kod kuće ja možda ne bih bila ovde danas. Ne, ja sam imala osećaj iznutra da treba da odem.

• Tako nastaju Đavolice.

- Ja sam načula da Saša hoće da napravi grupu, da mu je to želja godinama. U toj sezoni je bilo dosta devojaka koje nisu prošle, a koje su talentovane i on je želeo da napravi žensku grupu. Međutim, u tom trenutku je bilo čini mi se 5-6 devojaka koje su se nadale da će biti u grupi. Ja tada najmlađa, najneiskusnija, pomislila sam da od toga nema ništa, kako će baš mene da izabere. Sećam  se da sam se svaku noć budila u agoniji hoće li mene izabrati. I jedne noći sam samo rekla sebi ja ne mogu više ovako, preopterećena si i samo sam otišla na odmor sa bratom. Tada me je Saša Popović pozvao i rekao: "Teodora da li želiš da dođeš kod nas u kancelariju, da potpišeš ugovor, da se dogovorimo sve šta i kako".

• U toj grupi su pored tebe bile Tamara Milutinović i Goga Gačić. Kako si se osećala u grupi i zašto je ona trajala samo šest meseci?

- Od starta se videlo da nas tri nismo iste osobe i da nemamo iste ciljeve. I kada su pesme bile u pitanju, jedna je mislila da je nešto okej kada su stajlinzi bili u pitanju. Od starta se to videlo i bilo je jako teško funkcionisati u toj atmosferi. Ali nekako znali smo da moramo da guramo, znali smo da je to zaista velika prilika za sve tri. Od starta se znalo da će kad tad to da se završi. Mi smo tada mnogo mlade, željne uspeha i potpuno je normalno da  svaka misli drugačije. Tada je Goga ostala trudna i samo nam je rečeno da imamo par nekih nastupa da odradimo i da je to to. I ja sam iskreno znala da će se to desiti, u nekom momentu, nisam znala kada, jer sa Goranom Šljivićem nisam pričala na tu temu. Ne mogu da kažem da smo mi mnogo radile, ali znala sam da će se kad tad završiti i da ja moram neke parice da skupim za solo pesmu koja mora da se desi nakon toga jer nisam želela da odustanem od karijere.

• Mnogo se govorilo i o tvom odnosu sa Tamarom Milutinović. Kakav je on sada, kakav je bio tada i kada je došlo uopšte do tih nesuglasica i kako?

- Tamara je onako veoma jedna, jedna...

• Zašto ova dramska pauza?

- Ne, ništa loše, samo želim da nađem adekvatnu reč. Jedna tvrdoglava osoba i ima onako jak karakter, da ne kažem zeznut. Ja sam to negde odmah osetila da je ona dominantna i da mora da bude kako ona želi. U tom trenutku ti sve doživljavaš srčano. Da sada mogu da vratim vreme, iz ove perspektive, naravno da ne bih tako reagovala, niti bih to tako shvatila. Prosto, normalno je da svaka za sebe želi najbolje i da ona bude prva i da ona bude u sredini. Uvek se postavljalo pitanje ko će da bude u sredini, pa kako, pa što... Mislim, to su negde onako klinačke bolesti, što je i normalno. To je bilo pre osam godina i vraćamo se na tu temu kao šta je zapravo bio problem. Nezrelost. Nezrelost je bio problem. Mislim da je to zapravo bio najveći problem. Što se tiče njih dve, da spomenem i drugu devojku, stvarno nemam apsolutno nikakvu lošu emociju, niti želim da ih pamtim po tome, mislim da je to onako... kao srednja škola tada bilo. Sigurno svako od nas nije bio sa nekim okej tokom srednje škole i danas kada se sretne bude super i zaboravio je sve. Kao jaoj kako smo deca bili, oko čega smo se mi svađali. Tako da mislim da bi se to negde i sada sa nama desilo. I to ovako stvarno kažem iz srca da nemam ništa protiv i stvarno želim obema svu sreću ovog sveta.

• Da li ste se srele Tamara i ti posle toga?

- Ne. Tamara i ja nikada.

• Da li ste vas dve jednoj drugoj rekle šta imate?

- Ne, pa eto nikada, verovatno ni ona sada možda ne želi da se time bavi, da napišemo jedno drugoj poruku, prosto eto to je tako ostalo.

• A kad bi je srela sada kako bi se ponašala?

- Pa ne znam, mislim, možda kada bismo se srele negde privatnije, možda bismo porazgovarale. Sada da smo negde na nekom događaju, verovatno bi ona imala tu neke svoje obaveze ili svoje ljude sa kojima bi pričala, ali kada bi bilo nešto ovako malo intimnije, verovatno bih se nasmejala svemu tome kao i sada dok sve ovo pričam.

• Vas dve čak i fizički porede, govore koliko ličite. Da li ti to smeta?

- Iskreno ti kažem, ne smeta mi zato što je Tamara stvarno lepa devojka, zgodna i posle porođaja se stvarno povratila karijerno i fizički, i svaka joj čast na tome. Šta god možda ljudi mislili, stvarno mi je drago. Veruj mi ja kad vidim nju nekad u nekom intervjuu kažem: "Bože stvarno ličimo baš." A tada, na primer, uopšte nisam imala takav osećaj. A sada verovatno boja kose, i ja sam negde sazrala, tako da stvarno imamo sličnosti.

• Nakon Đavolica snimaš prvu solo pesmu "Četiri oka"..

- To je bilo ono, povuci, potegni, štapom i kanapom. I second hand je tada radio...

• Čekaj, kupovala si garderobu iz second hand-a?

- Da, da. Verovala ili ne, ja to nekada i dan danas uradim. Kada su se pojavili oversize sakoi tada nisam mogla nigde da ih nađem i razmišljala sam gde to može da se nađe... Kao, realno, to je second hand, samo da uzmem malo veći broj. Ja sam tako odlazila u te radnje. Meni je to bilo super, pogotovo sada, kad znaš da možeš stvarno sebi da priuštiš dosta toga, preslatko mi je da ja odem i da kupim nešto, napravim styling koji je po mom ukusu. I tako sam negde i vaspitana. Iskreno moram da kažem, ako sam na nečemu zahvalna mojim roditeljima, na mnogim stvarima jesam, ali na čemu sam im izuzetno zahvalna, to je što sam ostala zaista skromna i što ne patim od materijalnih stvari i mislim da sam zaista i svoj dinar pametno ulagala i čuvala i nisam bacala na gluposti da bih se dokazivala selu, onome, ovome. Ali mislim da i negde čovek kada zna da ima i da poseduje, više nema ni tu potrebu da se dokazuje bilo kome. A mogu da ti kažem kad sam bila mlađa, odem ja kupim na buvljaku nešto, pita me drugarica, gde si kupila? Ja kažem, bila sam do Ušća, kupila u Berškoj. A nisam videla ni Ušće, a ni Beršku, nego sam ja to čula da neko tamo to kupuje i kao i ja sam isto. Tako da, za tu prvu pesmu to je bilo, ja ne znam kako smo mi to sve uspele, ali mi je tada mama mnogo pomogla.

• Počela da šije za tebe, jel' tako?

- Tako je. Svaki komad smo nas dve zajedno pravile i to malo što smo imale uložile smo, kupile neke materijale, boje... Vidim ja da ne ide to baš kako sam želela, odem u kupatilo, plačem, kako da joj kažem a znam da se trudi. Ništa, izađem ja iz kupatila, obrišem suze, sve supe, i na kraju je stvarno to bilo drugačije.

• Kristijan Grej je pesma koja je pokrenula tvoju karijeru a koju su vezivali za tvoj emotivni život u tom moemntu?

- Tu pesmu su napravili momci iz In Viva. Oni su rekli da imaju pesmu za mene koja će mi leći. I stvarno, ja sam jedan dan došla u studio, rekli su mi, samo uđi da probaš, ovo je proba pa ćemo da vidimo šta ćemo sa njom. I stvarno je tako bilo, ja sam tu pesmu tada otpevala i sledeći puta sam je čula dok sam bila u Zadruzi. Ona je tada postala hit.

• Šta ti je donelo učešće u rijalitiju?

- Koliko god ljudi to osuđivali meni je učešće u rijalitiju dosta donelo, posebno jer je bilo tada jako popularno. Dosta nekih pevača pre mene je tamo bilo i smatrala sam da će mi učešće dosta pomoći i da će me ljudi videti ovakvu kakva jesam. Da sam vrcava i da volim da pevam i igram. Ja smatram da sam dala sve od sebe da to tako i bude. Ja sam tamo pričala o svojoj karijeri kao da sam Ceca (smeh). Ljudi napolju su sigurno mislili kakva karijera dete ne znamo ni ko si (smeh). I na kraju stvarno kada čovek ima jasan cilj to tako na kraju i bude. Pored toga ja tamo nisam mogla samo da pevam i samo da igram, bilo je dosta, dosta suza.

• Nakon izlaska iz rijaliztija izdaješ prvi album.

- U tom trenutku nije bilo toliko popularno izbacivanje albuma, pogotovo za mene koja sam na početku bilo je baš hrabro. Moram da kažem da sam tada imala veliku podršku i dam su me ljudi doživeli na lep i na pravi način. I sam taj naziv albuma "Borbena" naveo je ljude da se sažive sa celom mojoj životnom pričom. Potrudila sam se da uradim za sve pesme spotove. Bio je to pravi izazov.

• Nakon izlaska iz rijaliztija izdaješ prvi album.

- Kada sam izbacila prvu pesmu znala sam da meni treba menadžer koji je više okrenut toj nekoj modernoj muzici. Tražila sam nekog ko radi sa nekim reperima. Nisam videla sebe kao izbvođača narodne muzike jer mislim da moja boja glasa to ne može da isprati. Meni se jednostavno en bi verovalo da pesvam narodnjake. Ne znam da upravljam svojim glasom kada su trileri u pitanju. Kada sam izbacila prvu pesmu "U četiri oka" mene je Sandra tada pozvala i malo po malo krenule smo da radimo. Tada nije bilo mnogo devojaka koje su izvodile tu moderniju muziku.

• Koliko si grešila tokom karijere?

- Pa dosta puta. U trenucimas kada sam grešila sigurno da nisam znala da to nije to i da mi ne treba ali sam negde u dubini duše osetila da to nije to. Bilo je situacija da su me neke pesme iznenadile ali vrlo retko, možda sam za dve rekla da neće proći a da su prošle i to kroz čitavu karijeru. Na primer "Nokaut" sa Cvijom nisam verovala da će tako dobro da prođe. Ja sam tada izbacila i "Tresi tresi". Bila mi je dobra ta pesma sa Cvijom ali me je iznenadilo to da su se ona i "Tresi, tresi" bukvalno takmičile u trendingu. Ljudi su baš verovali meni i Cviji, čak su nas i povezivali tada. A nas dvoje smo se videli na snimanju spota treći put u životu. Ta pesma nas je spojila, posle smo se baš družili lepo. Ta pesma i verovali ili ne "Čuka" za nju nisam mislila da će najbolje da prođe. Za nju sam se baš iznenadila.

• Cvija nije bio jedini kolega sa kojim su te povezivali. Dovođena si u vezu i sa Vuk Mobom. U kakvom si odnosu sa njim?

- Iskreno da ti kažem nas dvoje nemamo nikakav kontakt i nećemo ga nikada ni imati. To je nešto što ja osećam. Ne bih ja nešto preterano ni pričala o tome ali tada smo oboje sarađivali sa Sandrom. Ljudi kada vide neki prisniiji odnos dvoje ljudi u spotu vole da se sažive sa time.

• Da li se on previše zaneo kada je komentarisao vaš odnos?

- Pa dobro, možda je želeo da na taj način od sebe napravi većeg muškarca nego što jeste. Za mene je svaki muškarac koji se hvali čak i da je bio nemuškarac.

• Tvoja najuspešnija kolaboracija je sa Devitom na pesmi "Vudu".

- Mislim da je to bio jako dobar moment generalno za muziku, to je bilo doba karantina gde su ljudi zaista bili toliko željni muzike, lepe energije, provoda, lepog vremena, sećam se tada je bilo leto, baš onako jedan lep period, i sve se namestilo...

• U spotu smo videli jednu neopterećenu Teodoru, opuštenu "devojku iz komšiluka"

- Ja sam sama radila stajling za taj spot. Bukvalno sam otišla u šoping. Kupila sam, sećam se, šarenu košulju i farmerke u Berškoj. Neke nanule koje sam usputno našla. Ja sam sebe u tom spotu nekako tako zamišljala. Kosa se pravila sa slamčicama i to je tačno prosto moment koji se desio i njemu i meni i koji ja ne znam da li je moguće da se ponovi obzirom da se muzika drugačije sluša i gleda nego tada, što mi je jako žao. Baš dosta komentara, ne generalno za moje pesme kada vidim i tuđe pesme, tada u tom nekom periodu... Mi smo za tu pesmu pripremili 500 evra za reklamu. Kao, hajde da to nekako imamo tu, pa malo po malo. Nismo ni 50 evra potrošili, milion pregleda je išao na dan. Mi smo bili šokirani šta se dešava sa tom pesmom.

• U poslednje vreme imamo slučajeve kao što su Aleksandra Prijović, Milica Pavlović i evo sad i Tea Tairović koje već pune arene, koje izdaju albume iz godine u godinu. Reci mi, da li te vređa kada čuješ, evo, samo Teodora nije?

- Znaš da sam to čekala da me pitaš, zato što je to nešto sa čime se ja borim i što imam potrebu da kažem ljudima. Pre svega, jako mi je drago što su me ljudi stavili u koš sa takvim izvođačima i što su uopšte u meni videli potencijal za tako velike stvari, ali ja stvarno mislim da se sve u životu dešava sa razlogom i da sam ja u svom najvećem i najjačem momentu života, kada su pesme Vudu, Gasolina i ostale, osetila najveći umor i verovatno nisam mogla da dam ono što je publika želela od mene. Ja se trudim zaista da postanem bolja verzija sebe, stvarno verujem kada kažu da Bog nekad pokvari naše planove, da naši planovi ne bi pokvarili nas. Ja sam sigurna da ja tada nisam bila spremna za eto, Arenu, jer smatram da bi to mene pojelo.

• Zašto tako misliš?

- Pa mislim da nisam dovoljno psihički bila spremna na takve stvari.

• Koliko je emotivni život uticao na važne momente u tvojoj karijeri?

- Pa sigurno da jeste, jer nekako s kim si, takav si i to dosta, dosta utiče. Ne samo ja kao javna ličnost koja to oseća, mislim da svaka osoba mora da vodi računa s kim je, jer to je osoba sa kojom provodimo najviše vremena i koja može i poslovno da nas unapredi, ali i da nas unazadi. Tako da, sigurno da su mnoge stvari uticale na mene, ali ja sam  jednostavno morala u jednom momentu da stanem i da se malo povučem i da se presaberem. Tako da mislim da se sve u životu dešava sa razlogom. Možda na kraju krajeva ta Arena meni nije suđena. Ja sam potpuno realna osoba. Uopšte ne doživljavam to onako srčano. Koliko god da je to lepa stvar, ja zaista verujem. Kao što sam rekla, niko nije mogao da mi oduzme to da ja postanem pevačica, da budem slavna i da ja danas sedim ovde.Niko neće moći ni Arenu. Ako je to meni suđeno. Tako da se ja trenutno nekako bavim sobom, mnogo više nego što sam se tada bavila i mislim da je to sve tako trebalo da bude. Niko tebi to neće oduzeti, ni godine, ni mladost, ni talent, ništa, ništa.

• Rekla si da si osetila umor. Da li je taj umor bio emotivne prirode više nego fizičke i koliko te je veza sa Ninom potrošila emotivno?

- Glupo je i ružno je pričati loše o našim partnerima, ja samo mislim da nas dvoje nismo bili jedno za drugo, ni ja za njega, ni on za mene. I dve godine biti sa nekim ko nije tvoja životna priča je zaista protraćeno vreme, koliko god mi gledali to kao dobro, a sigurno i da jeste, čak i da jeste to dobra stvar mislim da jednostavno nismo bili iz iste priče, ali nekako idu dani, idu dani. Gurala sam, gurala.

• Nakon raskida sa Ninom u medijima kada je emotivni život Teodore Džehverović u pitanju kreće Disneyland. Prvo je tu Lesor, pa je tu Luka Vildoza. Krenemo od Lesora. Kako ste se upoznali?

- Nas dvoje nikada ruku pružili nismo jedno drugom. Mislim da je to jednostavno neko tako sastavio, da je to meni bilo fascinantno u tom trenutku da se to tako napravi. Čini mi se da sam ja gledala utakmicu i kao wow kako dobar igrač, ja sam tada njega zapratila i ljudi su od tada napravili haos. Pojavila sam se na utakmici, tada je meni brat kupio karte jer sam imala želju i to se tako napravilo, sve nekako upakovalo. Jedno praćenje je meni napravilo, pa moram da kažem pakao od života.

• U kom smislu i sa bivšim i sa budućim?

- Ne, ne, meni iskreno, meni kao osobi, a verujem zaista i njemu, jer on dečko ima svoj privatan život, naravno ne bih pričala o tome, ali zaista, sad šalu na stranu, bilo je onako dosta neprijatno i njemu i meni zbog svega toga, pogotovo zato što zaista nas dvoje nikada nismo imali priliku da se rukujemo.

• Kako je došlo do toga da te zaprati Luka Vildoza i kako je izgledala ta komunikacija?

- Nije komunikacija ni postojala. Stvarno nije.

• Još si se pojavila na derbiju i izazvala kolaps.

- Ali to je baš bio onako splet okolnosti neverovatno, gde sam ja planirala svoj odlazak pre svega toga. Mislim da sam ja pre odlaska zapratila njega par dana, a karte su bile kupljene još pre toga. Možda nisam trebala da odem na tu utakmicu kada sam već videla da se to sve dešava, možda meni nije trebalo da se pojavim baš na toj utakmici. Ali, eto, stvarno nisam očekivala da će to...

• Da li ti se Vildoza u jednom momentu obratio?

- Ne. Ne, nikakva poruka, ja ni sa jednim, ni sa drugim nisam imala nikakvu komunikaciju. Znači potpuna nekomunikacija, naravno kada se desio sad taj haos, ja sam otpratila i jednog i drugog i prosto povukla se iz cele te priče, ali naravno ljudi su to i dalje, i dalje nastavljali. Posle, mislim, Vildoza su potpuno izbrisali, ali su nastavili sa Lesorom.

• Kako je došlo do toga da odlučiš da naplaćuješ snimanje rođendanskih čestitki 500 evra? Za to samte i ja kritikovala i to je uticalo na naš odnos (smeh)

- Ne moraš da izgovaraš. To je moja najveća greška. Eto, kad si mi pitala na početku za grešku. To je bila moja najveća karijerna greška i da mogu da vratim vreme. Veruj mi stvarno, nije što si to rekla, ali eto toga se nisam setila i to vrlo često razgovaram sa svojim prijateljima. I hvala ti što si to spomenula. Iskreno ti kažem, ja tad uopšte nisam razmišljala o svemu tome, samo mi je data ta biznis ideja ne od strane nas nego od strane ljudi koji su organizovali sve to i napravili tu aplikaciju i došli sa, naravno, idejom o svemu tome, predstavili ljude koji će naplaćivati to i ja negde stvarno neiskusna i glupa, veoma glupa u tom trenutku... Ja sam daleko od osobe koja bi naplatila nekom detetu 500 evra za čestitku, ja sam baš ne razmišljala o svemu tome i pristala na to. Jako mi je krivo što sam to sebi dozvolila, to mi baš nije trebalo. Uopšte ne zanima me ni karijerno, ni ništa. Koliko god ljudi mislili da ja treba više od ovoga, ja zaista volim sve što radim i volim posao i volim tu gde sam kao čovek, znači nikako mi to nije trebalo i baš mi je bilo krivo što sam, eto, opet kažem, to sebi dozvolila ali čovek pravi greške, to je sve normalno, pogotovo kada čovek uđe u ovaj posao gde ima brdo ljudi. Važno je da budemo svesni svojih grešaka. Tako je, brdo nekih stvari i biznis ideja, hajde ovako, hajde onako. Baš mi je to krivo, ali čovek se uči na svojim greškama, opet nisu krivi ni ti ljudi, niko mene nije terao na to, ja jednostavno nisam razmišljala kako će to sve da ispadne i zašto bih ja to uopšte radila i zašto bih ja naplaćivala, ali to je kao u Americi bilo normalno. Suludo je da nastavljam činjenica je da sam napravila grešku.

• U redu i lepo je priznati tu grešku i biti svestan i više nećeš ponavljati, to je poenta svih nas. Vidi se da si u poslednje vreme baš puna elana. Stičem utisask da ljubav igra značajnu ulogu u tvojoj karijeri.

- Pa jeste. Ne znam da li je to kod svakog slučaj, ali definitivno mislim da ljubav mene pokreće i da sam ja osoba koja ne voli da bude sama. I nisam ono vuk samotnjak da se ja uvučem, sam svoj gazda, volim zaista da imam tu neku povratnu informaciju i tu ljubav i mislim da je ljubav zaista najlepša stvar na kraju i karijera i sve će to da se završi, ali mislim da je ljubav zaista pobednik na kraju cele priče.

• Da li konačno imaš partnera pored sebe ko ti je stalo u tvojoj karijeri i do tvog uspeha?

- Sad me teraš da ti potvrdim, ali vidi, neću ti reći naravno ništa jasno, zato što kao i do sada nemam potrebu da pričam o tome, ali sam srećna i mislim da sam dobila nagradu od Boga zbog svih izazova koje sam pobedila.

• Teodora, ja ću ti reći šta ljudi žele. Ljudi žele Teodoru na Evroviziji.

- To mi je tema...Zašto sam ovako burno reagovala. Zato što moji bliski ljudi, moji saradnici, svi to žele.

• Žele saradnici, ali želi publika, zaista. Sudeći bar po komentarima na društvenim mrežama koje ja svakodnevno čitam i kad dođe taj period Evrovizije koji se sad dešava, ali kod nas je izbor decembar, kad kreću izvođači, pesme, svi negde priželjkuju da vide Teodoru među kandidatima i zašto je nema?

- Nekako u tom trenutku, kada treba da se pripremam za Evroviziju, ja imam neke druge stvari, a smatram da Evrovizija zaista traži svu moju pažnju. Ne mesec dana, ne dva, nego godinu dana. Ja sam to sebi tako nekako postavila taj cilj da ako se usudim na tako nešto, ja moram da krenem sada da se pripremam za sledeću godinu. I ja drugačije stvarno ne mogu da se brukam, jer ja stvarno mislim da je ozbiljna stvar predstavljati svoju državu na Euroviziji. Ne želim da obrukam naš narod, samu sebe, jer je to ozbiljan pritisak. I ja prvenstveno moram da idem na časove engleskog jezika. I ja to kažem sebi. Zacrtala sam sebi, imam tamo za ovu godinu šta ja želim i jedan od ciljeva su časovi engleskog jezika, jer smatram da treba tamo da idem i da budem opuštena i da imam šta da kažem. Ja sam stvarno mnogo stroga prema sebi kada je Evrovizija u pitanju, ali ja sam odrasla na Evroviziji Kelle Kelle, My Number One i te pesme, Marija Šerifović, Molitva, znači brdo nekih dobrih i kvalitetnih izvedbi i ja moram nekako da to opravdam. Ne mogu da kažem da bi to bilo sledeće godine, ali eto, možda 2027, to je 10 godina od moje karijere, 7 kao broj. Tako da, ako se to desi, možda bih pripremala za tu godinu. Sledeće ne, sigurno kažem ti, jer nekako sad dolazi leto i posao i tako dalje, a stvarno bih volela i da se posvetim i da dobro razmislim kako bi ta pesma zvučala. Na primer, evo, ja kad bih mogla da sad u ovom trenutku biram od svih pesama koje sam snimila, imala bih tri pesme. Most  na Adi, Christian Grey. I možda Čuka. Zašto sam izabrala te pesme? Jer ja mislim da tako treba da se predstavim, znači da imam neku koreografiju, da to bude energično, a da opet ima pevačkih momenta, da bih ja bila sigurna, a tačno znam te neke pesme koje su za mene, da  mogu da igram, a da opet pevački mogu da izguram neke visine, tako sad da ne davim ljude tim nekim detaljima, ali eto, da mogu sada da izaberem neke pesme, da ih predstavim, te tri bi bile u konkurenciji.

• Sve pitam uglavnom kako sebe vide za pet, odnosno deset godina. A tebi ću da pitam kako sebe vidiš za sedam godina. Za sedam.

- Volela bih da se ostvarim kao majka, volela bih da živim negde preko, ali da probam taj život negde drugde, da naravno ovde imam svoj stan, svoje nešto karijerno. Volela bih da uživam u karijeri, volela bih da izbacujem pesme onako za dušu, da to bude za posebnu publiku i da to nekako prolazi. Tako da eto, smatram da nešto pretirano ne želimo od života.

• Arena?

- Pa možda se ja i plašim da izgovorim to, zato što stvarno puštam da se ona jednostavno desi ili da se ne desi, ali da li ja želim, naravno, da li smatram da je zaslužujem, smatram. Mislim da sam kvalitetan izvođač i imam predivnub publiku koja to zaslužuje od mene.

(Telegraf.rs)