"Umrla je sa 13 godina, otac je hteo sebi da oduzme život" Radoš Bajić o tragediji koja mu je obeležila život

Jedan od najcenjenijih domaćih umetnika, glumac, reditelj i scenarista Radoš Bajić, po prvi put je javno progovorio o traumi koja ga je obeležila za ceo život.

Iza uspešne karijere i snažne životne priče krije se bol koji je kao dečak poneo na svojim leđima - gubitak sestre i porodični slom koji je usledio.

Preporučujemo

Kada je imao svega desetak godina, njegova porodica suočila se sa nezamislivim gubitkom. Njegova sestra Radmila, devojčica od samo 13 godina, preminula je od raka materice.

Bol koji je tada pogodio porodicu Bajić ostavio je neizbrisiv trag.

- U mom slučaju i u mom životu desila se velika tragedija, kad sam ja bio negde četvrti, peti razred osnovne škole. Tema je tužna, ali to je život, da je moja sestrica, Radmila Bajić, preminula. Zamislite, ona je kao devojčica od trinaest godina, umrla od raka materice. To je bila jedna strašna tragedija koja je u mojoj porodici ostavila dubok trag, i na mene. Ne bih hteo da idem dalje i dublje u tu priču, ali pamtim još uvek svaki tren njenog odlaska, i velike strahote koje su se desile u mojoj porodici. Hajde, reći ću...

Jedan prizor posebno mu je ostao urezan u sećanje - trenutak kada je njegov otac, slomljen od tuge, pokušao da sebi oduzme život.

- Pamtim mog oca koji je bio mlad čovek, koji je u časovima njene krize jer je bila otpuštena iz bolnice kao slučaj beznadežni. I ona je u krizi, a on istrčava iz kuće, odlazi pod ajat i uzima konopac da se obesi. To je strašno. Moja majka trči za njim, to je strašno - rekao je on za Unu.

Četiri godine nakon ovog tragičnog gubitka, Radoševi roditelji su doneli krucijalnu odluku koja mu je promenila sudbinu.

Uprkos siromaštvu i činjenici da su mu roditelji imali samo po četiri razreda osnovne škole, majka je bila ta koja je najviše insistirala da nastavi školovanje i potraži bolju budućnost. O tom emotivnom ispraćaju iz sela, Bajić se prisetio rečima:

- Četiri godine posle odlaska moje sestre oni su doneli odluku, pošto sam ja voleo da sviram harmoniku, pre nego što sam je dobio od oca, moj deda je svirao. Kada je došlo vreme i završili smo osmi razred, svi moji drugovi i drugarice su otišli da se školuju... Svi su odlazili autobusom, u Trstenik, Vrnjačku Banju, a jedini kog je majka ispratila s teglom od slatkog od dunja i putnom torbom koju smo pozajmili u selu... Moja majka je prednjačila u tome da me podrži, otac i majka su završili samo po četiri razreda, ali imao sam sreću da su moji roditelji bili pametni ljudi. Imao sam sreće da su tom dečaku koji se zvao Radoš Bajić, otvore vrata i kažu 'Idi'.

Na toj podršci i odluci da ga ohrabre na putu ka uspehu, slavni glumac i reditelj ostaje svojim roditeljima doživotno zahvalan.

(Telegraf.rs)