"Slobodna zona" u Beogradu od 31. oktobra do 5. novembra: 64 filma iz 38 zemalja

Foto: Tanja Drobnjak

Prva konferencija za medije povodom 19. izdanja filmskog festivala "Slobodna zona" održana je danas u Dvorani kulturnog centra Beograda.

Kako je poznato, ovogodišnje izdanje festivala trajaće od 31. oktobra do 5. novembra u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i ove godine prvi put u Kragujevcu, dok će deo programa biti dostupan publici širom Srbije od 6. do 19. novembra na poznatoj onlajn platformi "KinoKauch".

Preporučujemo

Gledano u brojkama, 64 filma stižu iz 38 zemalja, u 13 programskih celina, u 14 bioskopa iz 4 grada.

Filmovi u celini pretežno donose teme o kojima se ne priča glasno, postaviće nezgodna pitanja, pokrenuti važne debate.

Festival angažovanog filma o ljudskim pravima u formi igranog i dokumentarnog formata predstavili su danas: Rajko Petrović, direktor i selektor festivala, Branka Pavlović, selektorka Međunarodnog programa,

"Ženske linije" i "Prva dva koraka", Ivan Bakrač, selektor regionalnog programa "Horizonti Balkana" i Ivan Milenković, urednik "Kompasa" festivala, kao i Tamara Milošević i Lena Trifunović, urednice programa "Sonar.

Foto: Olivera Inđić

Rajko Petrović je u šali na početku istakao da su prošle godine sa ponosom ušli u punoletstvo sa 18. izdanje, te da "od sada odgovaramo za svoje postupke".

Festival će 31. oktobra biti svečano otvoren domaćom premijerom filma "Zlo ne postoji" japanskog režisera Rjusukea Hamagučija u Mts Dvorani od 19 časova.

Nakon uspešnih ostvarenja "Točak sreće i fantazije" i "Povezi me", Hamaguči (44) je nastavio da osvaja nagrade i kritičare najnovijim filmom.

Premijerno je prikazan nedavno pre samo mesec dana na 80. Filmskom festivalu u Veneciji, gde je nagrađen Srebrnim lavom - Velikom nagradom žirija, uz još četiri nezavisna priznanja.

Reditelj će se javiti online putem video linka na premijeri svog filma i pozdraviti publiku Mts Dvorane.

Kako je poznato, drama "Zlo ne postoji" prati oca i ćerku koji vode skromne živote u selu blizu Tokija, i poštuju cikluse i zakone prirode.

Jednog dana oni saznaju da velika firma iz Tokija planira da usred šume izgradi luksuzni kamp, ne bi li svojim klijentima ponudila "bekstvo iz grada".

Rajko Petrović je naglasio da je nagradjivani japanski režiser jasno istakao u samom naslovu i u filmu da zlo ne postoji samo u prirodi, a da nije namerno precizirao gde sve zlo postoji.

I za prethodna dva filma Hamaguči je osvojio važna priznanja: romantična drama "Točak sreće i fantazije" - laureat Srebrnog medveda - Veliku nagradu žirija u Berlinu, dok je "Povezi me" na svetskoj premijeri u Kanu nagrađen za scenario i nominovan za Oskara u četiri kategorije, za najbolji strani film, gde je trijumfovao.

U tri takmičarska programa "Slobodne zone" biće prikazana 22 filma: sedam u Međunarodnom takmičarskom programu, devet u "Horizontima Balkana" i šest u selekciji "Prva dva koraka".

Praznina, odsustvo, tama, nula bez jedinice nasuprot bojama, ljubavi, svetlosti, sve su to teme koje se nalaze u filmovima u takmičarskim selekcijama, filmsko putovanje između stvarnog i (ne)mogućeg, kako je naglasila Branka Pavlović, selektorka programskih celina Međunarodni takmičarski, Prva dva koraka, Ženska linija i EU Teen Zone.

Foto: Tanja Drobnjak

U senci ratova i klimatskih promena autorke i autori ovogodišnje Međunarodne selekcije u potrazi su za odgovorima na pitanja da li je drugačiji svet još uvek moguć i po čijoj meri - ističe Branka Pavlović.

Za najbolji međunarodni film će se takmičiti sedam ostvarenja iz šest zemalja: „Kos, kos, kupina” Elene Naveriani iz Gruzije, "Neizbrisiva sećanja" Maite Alberdi iz Čilea, "Crveno nebo" Kristijana Pecolda, "Do kraja noći" Kristofa Hohhojzlera iz Nemačke, "!Aitsa" Dejna Dodsa iz Danske, "Nula kalorija" Džesike Hauzner iz Austrije i „Borci” Jona Haukelanda iz Norveške.

Pavlović je izdvojila spomenuti dokumentarac "!Aitsa" Dejna Dodsa, samoukog danskog režisera koji je snimao video radove, a zanimljivo je da je snimanje ovog filma prekidao dva puta.

Prema Brankinom izboru je i nemački film "Prebroj moja lutanja" srpskog autora Dušana Solomuna koji je rodjen u Beogradu, ali je odrastao i živi u Nemačkoj.

"Raj u plamenu" je prvi igrani dugometražni film švedske rediteljke Mike Gustafson, o tri rodjene sestre (16, 12, 7 godina) i ostvarenje je zamišljeno da bude bez likova odraslih.

Drama "Kos, kos, kupina" rediteljke Elene Naveriani laureat je nagrade "Srce Sarajeva" za najbolji film na Sarajevo Film Festivalu 2023.

Lične i univerzalne priče donose auditorijumu vrlo različiti profili i estetike balkanskih autora i u ovogodišnjoj selekciji junaci su uglavnom u potrazi za ličnim izrazom, snalaze se u trenutnim problemima ili razmišljaju o neizvesnoj budućnosti, kako je opisao Ivan Bakrač, selektor celine "Horizonti Balkana".

Za najbolji regionalni film u konkurenciji su "Tigrica" Andreja Tanasea i "Između revolucija" Vlada Petrija iz Ruminije, "Blagine lekcije" Stefana Komandareva iz Bugarske, "Rana oklevanja" Selmana Nadžara iz Turske, "Što da se radi?" Gorana Devića iz Hrvatske i „Sirin” Senada Šahmanovića iz Crne Gore.

Bakrač je istakao hrvatskog reditelja Gorana Devića i predstavio ga kao sigurno najproduktivnijeg i najzapaženijeg dokumentaristu u čitavom regionu, koji je sada snimio potpuno drugačiji film u karijeri - spomenuti "Šta da se radi?" gde postavlja pitanje - da li je moguće biti radnik i buniti se protiv kapitalizma?

On je naglasio da će srpsku produkciju predstavljati tri filma, jedan dugometražni i dva kratka: „Flašaroši” Nemanje Vojinovića, "Duhovi na mojim leđima" Nikole Stojanovića i "Golgeter" Ivana Stojiljkovića.

Bivši pobednik Slobodne zone, Selman Nadžar (film "Između dve zore"), vraća se na festival sa "Ranom oklevanja", ostvarenjem koje se, nadovezuje na prethodno, svojevrstan nastavak te filmske priče.

Rumunski debitant Andrej Tanase kroz svoj film "Tigrica" prati Veru, veterinarku u zoološkom vrtu u Sibinju.

Zahra iz Irana i Marija iz Rumunije glavni su likovi dokumentarca "Između revolucija" Vlada Petrija, u koprodukciji Rumunije, Katra, Irana i Hrvatske.

Žanrovski veoma raznovrsni, filmovi iz selekcije "Prva dva koraka" nude publici svež i veoma angažovan pogled na teme odrastanja, samospoznaje, odnosa društva i pojedinca.

U svetu u kome su izolacija i usamljenost često udružene sa predrasudama i neumoljivim pritiskom države i društva, junaci ovih filmova usuđuju se da misle i rade sasvim drugačije, i tako osvajaju lične, životne i umetničke slobode, prema navodima Branke Pavlović.

Prošle godine uvedena selekcija namenjena prvim i drugim rediteljskim ostvarenjima, predstaviće šest filmova: „Snajka: Dnevnik očekivanja” Tee Vidović Dalipi iz Hrvatske, "Sokolovo jezero" Šarlot le Bon (Kanada), spomenuti „Prebroj moja lutanja” Dušana Solomuna iz Nemačke, „Raj u plamenu” Mike Gustafson (Švedska), "Protivnik" Milada Alamija (Švedska) i "Hleb i so" Damjana Kocura (Poljska).

Direkcija festivala "Slobodna zona" je složno izdvojila i dramu „Crveno nebo“ jednog od najcenjenijih i najplodnijih autora današnjice, Kristijana Pecolda (Undine, Tranzit, Feniks, Barbara), nemačkog režisera, koji je radnju novog dela i svoje prve prve komedije-melodrame, smestio u letnjikovac na Baltičkom moru.

Kristijan Pecold rekao je da su mu inspiracija bili filmovi francuskog sineaste Eriha Romera, priča "Kuća sa mezaninom" Antona Pavloviča Čehova i komedija "Što te mama pušta samu?" Pitera Boganoviča.

Za "Crveno nebo" nagrađen je Srebrnim medvedom - Velikom nagradom žirija na 73. Berlinskom festivalu.

Favorit je i "Nula kalorija" austrijske rediteljke Džesike Hauzner ("Mali Džo"), koja je realizovala dramu-triler sa Mijom Vašikovskom u ulozi nastavnice elitne škole koja uspeva da ubedi svoje učenike kako je odbijanje hrane revolucionaran i važan čin.

Na Kanskom festivalu film je bio u Glavnom takmičarskom programu, gde se nadmetao za Zlatnu palmu.

Trebalo bi pažnju obratiti i na domaći dokumentarac "Flašaroši" Nemanje Vojinovića, koji je sedam godina snimao ovaj projekat u Vinči, na jednoj od najvećih deponija u Evropi.

U ovom dokumentarnom vesternu, kako ga je reditelj opisao, publika prati poslednje dane te zajednice pre nego što će i njihovi poslovi postati deo prošlosti. Film je nagrađen "Srcem Sarajeva" za najbolji dokumentarac.

Od muzičkih dokumentaraca, publika će gledati "Džoan Baez: Ja sam buka", koji potpisuju tri autorke, Karen O’Konor, Miri Navaski i Mejv O'Bojl (američki film prati ikonu američke folk muzike na poslednjoj turneji), "Vitni Hjuston: Biti svoja" Nika Brumfilda i Rudi Dolezal (SAD, Ujedinjeno kraljevstvo) i "Grejs Džouns: Crveno svetlo i hleb" Sofi Fajns (Irska, Ujedinjeno kraljevstvo).

Biće dodeljena nagrada za najbolji prvi ili drugi film autora, a ove godine uvedena je i nova nagrada naziva "Olivera Randjić".

Reč je o ženi koja je bila važan deo tima festivala "Slobodna zona" te je 15 godina vodila "Slobodnu zonu junior", i tako ovo nije filmska nagrada, već se dodeljuje za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju za iskorake, inovativnost i hrabrost.

Slobodna zona svečano će biti zatvorena 5. novembra u Cineplexx Galeriji premijerom najnovijeg filma Pedra Almodovara - „Čudna strana života“, polusatnog kvir vesterna sa Itanom Hokom i Pedrom Paskalom u glavnim ulogama.

Vizuelni identitet ovogodišnjeg festivala je svojevrsni omaž Luisu Bunjuelu, jednom od najvećih autora u istoriji filma i njegovom debitantskom remek-delu „Andaluzijski pas“.

U Kinoteci će, tokom festivala, biti prikazana retrospektiva najvažnijih Bunjuelovih filmova. Ostala ostvarenja biće raspoređena u programskim linijama: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija - Horizonti Balkana, EU zona promena, Ženska linija, Zelena zona, Zona bez granica, Prva dva koraka, EU Teen zona, Slobodna zona i Cineplexx, The Future Is Here i KinoKauch.

Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)