Bura na Berlinalu: Festival stao u odbranu Vima Vendersa i slobode umetnika, izdao opširno saopštenje

Berlinski filmski festival objavio je opširno saopštenje „u odbrani naših filmskih stvaralaca, a posebno našeg žirija i predsednika žirija“, nakon onoga što opisuje kao „medijsku buru koja se nadvila nad Berlinale“ u prva dva dana festivala.

Saopštenje dolazi kao odgovor na kritike upućene žiriju, a posebno predsedniku Vimu Vendersu, zbog komentara izrečenih na uvodnoj konferenciji za novinare. Odgovarajući na pitanje o sukobu u Izraelu i Gazi, Venders je rekao da filmski stvaraoci „moraju ostati izvan politike... Mi smo protivteža politici, suprotnost politici, mi moramo da radimo posao ljudi - a ne posao političara“. Ti i drugi komentari iznenadili su pojedine posmatrače i doveli do toga da autorka Arundati Roj otkaže svoju posetu festivalu uz oštru pisanu kritiku.

Preporučujemo

Vim Venders Foto: Tanjug/AP/Markus Schreiber

Kao deo večerašnjeg saopštenja, direktorka festivala Triša Tatl napisala je dugačko promišljanje pod naslovom „O govoru, kinematografiji i politici“, u kojem odgovara na učestala pitanja glumcima i rediteljima na konferencijama za novinare da komentarišu politička i društvena pitanja u SAD, na Bliskom istoku i u Nemačkoj.

„Umetnici su slobodni da koriste svoje pravo na slobodu govora na način na koji sami izaberu“, kaže Tatl. „Od umetnika ne treba očekivati da komentarišu sve šire debate o prethodnim ili trenutnim praksama festivala nad kojima nemaju kontrolu. Niti bi trebalo da se od njih očekuje da govore o svakom političkom pitanju koje im se postavi, osim ako to sami ne žele.“

Do danas, većina gostiju festivala odbijala je da direktno odgovori na politički orijentisana pitanja novinara, što je samo po sebi postalo tema razgovora i razljutilo pojedine predstavnike medija, kao i mnoge na društvenim mrežama.

Kao što je gore navedeno, večerašnje saopštenje festivala sastoji se iz dva dela: prvi je izjava portparola festivala, a drugi duža poruka direktorke festivala. Oba teksta možete pročitati u nastavku.

Izjava portparola:

„Dok ulazimo u prvih 48 sati ovogodišnjeg festivala, medijska oluja se nadvila nad Berlinale. Osećamo da je važno da se oglasimo - u odbranu naših filmskih stvaralaca, a posebno našeg žirija i predsednika žirija. Nešto od onoga što trenutno kruži uzima izjave sa konferencija za novinare ne samo van konteksta celokupnog razgovora, već i van konteksta životnog rada i vrednosti koje ovi umetnici predstavljaju.

Objavili smo promišljanje naše direktorke festivala o onome što vidimo kao našu odgovornost: da stvorimo prostor u kojem se različite perspektive mogu čuti i poštovati - kako u samim filmovima, tako i od strane ljudi koji ih stvaraju, uključujući i one koji rade sa snažnim političkim impulsima.“

Izjava Triše Tatl

O govoru, kinematografiji i politici

Postoji mnogo različitih vrsta umetnosti i mnogo različitih načina da se bude političan. Individualni pristupi se uveliko razlikuju.

Ljudi su pozivali na slobodu govora na Berlinalu. Sloboda govora se dešava na Berlinalu. Ali sve više se od filmskih stvaralaca očekuje da odgovore na svako postavljeno pitanje. Kritikovani su ako ne odgovore. Kritikovani su ako odgovore, a nama se ne dopada ono što kažu. Kritikovani su ako ne mogu da sažmu složene misli u kratku izjavu kada im se postavi mikrofon pod nos u trenutku kada su mislili da govore o nečemu sasvim drugom.

Teško je gledati kako se Berlinale i stotine filmskih radnika i ljudi koji rade na ovom festivalu svode na nešto što ne prepoznajemo uvek u onlajn i medijskom diskursu. Tokom narednih deset dana na Berlinalu, filmski stvaraoci govore neprestano. Govore kroz svoj rad. Govore o svom radu. Govore, ponekad, o geopolitici koja može, ali i ne mora biti povezana sa njihovim filmovima. Ovo je veliki, kompleksan festival. Festival koji ljudi vrednuju na toliko različitih načina i iz toliko razloga.

U ovogodišnjem programu je 278 filmova. Oni nose mnoge perspektive. Postoje filmovi o genocidu, o seksualnom nasilju u ratu, o korupciji, o patrijarhalnom nasilju, o kolonijalizmu ili zloupotrebi državne moći. Ovde su filmski stvaraoci koji su se u svojim životima suočili sa nasiljem i genocidom, koji se mogu suočiti sa zatvorom, izgnanstvom, pa čak i smrću zbog dela koja su napravili ili stavova koje su zauzeli. Oni dolaze u Berlin i hrabro dele svoj rad. To se dešava sada. Da li dovoljno snažno artikulišemo te glasove?

Takođe, postoje i filmski stvaraoci koji dolaze na Berlinale sa drugačijim političkim ciljevima: da pitaju kako možemo razgovarati o umetnosti kao umetnosti i kako možemo održati bioskope u životu kako bi nezavisni filmovi i dalje imali mesto gde će biti viđeni i razmatrani. U medijskom okruženju kojim dominira kriza, ostaje sve manje kiseonika za ozbiljan razgovor o filmu ili kulturi uopšte, osim ako se i to ne može uklopiti u informativnu agendu.

Neki filmovi izražavaju politiku sa malim „p“: oni ispituju moć u svakodnevnom životu, ko je i šta je viđeno ili neviđeno, uključeno ili isključeno. Drugi se bave Politikom sa velikim „P“: vladama, državnom politikom, institucijama moći i pravde. To je izbor. Suprotstavljanje moći dešava se na vidljive načine, a ponekad i na tiše, lične načine. Kroz istoriju Berlinala, mnogi umetnici su ljudska prava postavili u centar svog rada. Drugi su snimili filmove koje vidimo kao tihe radikalne političke činove koji se fokusiraju na male, krhke trenutke pažnje, lepote, ljubavi ili na ljude koji su nevidljivi većini nas, ljude koji su sami. Oni nam pomažu da se povežemo sa našom zajedničkom ljudskošću kroz svoje filmove. U slomljenom svetu, to je dragoceno.

Ono što povezuje toliki broj ovih filmskih stvaralaca na Berlinalu je duboko poštovanje ljudskog dostojanstva. Ne verujemo da postoji filmski stvaralac koji učestvuje na ovom festivalu a koji je ravnodušan prema onome što se dešava u svetu, koji ne shvata ozbiljno prava, živote i ogromnu patnju ljudi u Gazi i na Zapadnoj obali, u Demokratskoj Republici Kongo, u Sudanu, Iranu, Ukrajini, Mineapolisu i na zastrašujuće velikom broju drugih mesta.

Umetnici su slobodni da koriste svoje pravo na slobodu govora na način na koji sami izaberu. Od umetnika ne treba očekivati da komentarišu sve šire debate o prethodnim ili trenutnim praksama festivala nad kojima nemaju kontrolu. Niti bi trebalo da se od njih očekuje da govore o svakom političkom pitanju koje im se postavi, osim ako to sami ne žele.

Nastavljamo da radimo ovaj posao jer volimo kinematografiju, ali se takođe nadamo i verujemo da gledanje filmova može promeniti stvari, čak i ako je to spora, postepena promena menjanja ljudi, srce po srce ili um po um.

Zahvaljujemo se našem timu, gostima, žiriju, našim filmskim stvaraocima i mnogim drugima koji su uz Berlinale na „hladnim glavama u vrelim vremenima“.

(Telegraf.rs/izvor: Deadline)