Nebojša Bakočević je napunio 61 godinu: Bio je idol generacija, žene su ga obožavale i nestao je iz javnosti

Juče, 15. februara, jedan od najharizmatičnijih glumaca bivše Jugoslavije, Nebojša Bakočević, proslavio je svoj 61. rođendan. Iako ga godinama retko viđamo pred kamerama, njegova zaostavština u kultnim ostvarenjima poput „Bala na vodi“ i „Kako je propao rokenrol“ i dalje živi nesmanjenim intenzitetom.

Nebojša je u svet umetnosti ušao ka dečak. Već sa sedam godina postao je član čuvene Dramske grupe Radio Televizije Beograd pod vođstvom pedagoga Bate Miladinovića. Njegov talenat bio je toliko očigledan da su ga reditelji odmah primetili.

Preporučujemo

Debitovao je 1974. godine u drami „Rekvijem za teškaša“ Save Mrmka. Zamislite dečaka od devet godina koji deli kadar sa velikanima kao što su Bata Živojinović, Bora Todorović i Jovan Janićijević Burduš. Već sledeće godine, uloga Žuće u filmu „Dečak i violina“ donela mu je međunarodno priznanje – drugu nagradu na prestižnom Filmskom festivalu u Moskvi.

Publika ga je zavolela kao Čikala u ratnoj epopeji „Boško Buha“, gde je uz Dragana Bjelogrlića i Žarka Radića oživeo sudbine mladih partizana. Scena u kojoj ranjen pada sa bicikla koji vozi Ljubiša Samardžić i danas se smatra jednom od najemotivnijih u jugoslovenskom ratnom filmu. Usledio je „Povratak otpisanih“ i uloga Trte, čime je Bakočević postao najpoznatije dete-glumac svoje generacije.

Godine 1983. Nebojša upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Bila je to jedna od onih „zlatnih klasa“ profesora Predraga Bajčetića, u kojoj su diplomirali i Anica Dobra, Goran Radaković, Milan Pleština i Slobodan Beštić.

Prekretnica u njegovoj karijeri bio je film „Bal na vodi“ (1986). Priča o četvorici veslača i njihovoj ljubavi prema prelepoj Ester (Gala Videnović) postala je simbol jednog vremena i tihe pobune protiv sistema. Bakočević je tada postao apsolutni idol mladih, lice koje se viđalo na naslovnicama svih magazina.

Kraj osamdesetih i početak devedesetih obeležile su uloge po kojima ga i danas citiramo. Ko bi mogao zaboraviti Drakulu iz omnibusa „Kako je propao rokenrol“? Njegova hemija sa Anicom Dobrom i urbana energija tog filma definisale su beogradski duh pred sam krah jedne države. Naravno, bio je idol generacija i miljenik žena.

Printskrin: Youtube/Starac focho

Bakočević je bio glumac koji se nije plašio izazova. Za potrebe filma „Violinski ključ“ danima je vežbao sviranje violine sa profesorima kako bi njegova uloga studenta bila što uverljivija. Usledili su veliki hitovi: „Crni bombarder“, gde je igrao Kuglicu, „Velika frka“ (Kanto), „Original falsifikata“ i „Tamna je noć“. U svakom od tih filmova, on je donosio nešto specifično – miks melanholije i neukrotive energije.

Krajem devedesetih, nakon upečatljive epizode u filmu „Nož“ i uloge Elreda u trileru „Do koske“, Bakočevića smo sve ređe viđali na javnoj sceni

Iako „u ilegali“, Nebojša nije potpuno zaboravio svoju publiku. Svako njegovo pojavljivanje izazivalo bi ogromnu pažnju. Videli smo ga u seriji „Lavirint“, a potom u nezaboravnoj epizodi serije „Vratiće se rode“. Njegov povratak u filmu „Artiljero“ (2012) bio je gest prijateljstva prema reditelju Srđanu Anđeliću, a ne najava povratka na velika vrata. Poslednji put, publika RTS-a mogla je da ga vidi u seriji „Pet“ 2019. godine.

Srećan rođendan, Nebojša!

(Telegraf.rs/izvor: biografija.org)