1. Није он "помагао шпански грађански рат", него је помагао борби против фашизма у том грађанском рату у ком су другу страну подржавали Хитлер и Мусолини. 2. Није био "са Дорћола", него са Јалије (Турска реч за обалу реке, каква постоји и у Сарајеву). То је назив за део града између Дорћола и обале Дунава, који је временом престао да се користи. А лако му је било оцртати Грачаницу. Обухватао је све од Дунавске улице и реке Дунав (онај део где су сада бројна стоваришта, затим до недавно железничка пруга која се претвара у Линијски парк, стару електричну централу, Марину "Дорћол" и цело "ново" насеље из осамдесетих које се протеже десно од Спортског центра 25. мај (Милан Гале Мушкатировић) све до старе централе. Крај који данашњи помодари зову Дорћолом и деле га на "горњи" и "доњи", заправо су некада чинила три одвојена краја: Зерек (на турском - видиковац) - између данашње Васине и Улице цара Душана. Дорћол - од Душанове до Дунавске и Јалија - од Дунавске улице до саме Дунава. А бочне границе биле су им улице Тадеуша Кошћушка и Француска, као и њен доњи део који се данас зове Жоржа Клемансоа. У неким схватањима, источна граница се помера до улице 29. новембра (Булевара деспота Стефана). А има и оних који западну границу скраћују до Улице краља Петра.
Tanja
Memoari Dide de Maja su dostupni na Internetu. Dao je slikovit opis Golog otoka. Preporucujem za citanje.
Podelite komentar
Lenka
To što radi Bjelogrlić u Senkama je čista komercalizacija istorije, kao i sva njegova dela...
Podelite komentar
Pantagruel
1. Није он "помагао шпански грађански рат", него је помагао борби против фашизма у том грађанском рату у ком су другу страну подржавали Хитлер и Мусолини. 2. Није био "са Дорћола", него са Јалије (Турска реч за обалу реке, каква постоји и у Сарајеву). То је назив за део града између Дорћола и обале Дунава, који је временом престао да се користи. А лако му је било оцртати Грачаницу. Обухватао је све од Дунавске улице и реке Дунав (онај део где су сада бројна стоваришта, затим до недавно железничка пруга која се претвара у Линијски парк, стару електричну централу, Марину "Дорћол" и цело "ново" насеље из осамдесетих које се протеже десно од Спортског центра 25. мај (Милан Гале Мушкатировић) све до старе централе. Крај који данашњи помодари зову Дорћолом и деле га на "горњи" и "доњи", заправо су некада чинила три одвојена краја: Зерек (на турском - видиковац) - између данашње Васине и Улице цара Душана. Дорћол - од Душанове до Дунавске и Јалија - од Дунавске улице до саме Дунава. А бочне границе биле су им улице Тадеуша Кошћушка и Француска, као и њен доњи део који се данас зове Жоржа Клемансоа. У неким схватањима, источна граница се помера до улице 29. новембра (Булевара деспота Стефана). А има и оних који западну границу скраћују до Улице краља Петра.
Podelite komentar