Mel Bruks napunio 100 godina: Snimanje u Jugoslaviji mu je ostalo u sećanju, parodijama je nasmejao svet

Legendarni glumac, scenarista, zabavljač, producent i režiser Mel Bruks napunio je danas, 28. juna, 100 godina. Tokom svoje bogate karijere napravio je brojne komedije i parodije koje se i dan danas gledaju, kao što su "Svemirske lopte" ("Space Balls"), "Vruća sedla", "Smešna strana istorije", "Robin Hud u hulahopkama" i druge.

Iako je napunio 1 vek života, snima i dalje. Zaista sa svojom ekipom pravi nastavak filma "Svemirske lopte", koji će u biti u bioskopu od aprila 2027. godine.

Preporučujemo

Snimao je svojevremeno i u Jugoslaviji, što mu je ostalo u sećanju, ne tako lepom, imao je svoje razloge, što je obrazložio svojevremeno gostujući kod čuvenog voditelja Dika Kaveta.

U čast 100. rođendana Mela Bruksa, prisetićemo se njegove blistave karijere, kao i njegovog razgovora o snimanju u Jugoslaviji.

Mel Bruks: Kralj parodije koji je smehom pobedio istoriju

Od pisanja skečeva u „zlatnom dobu” televizije, preko kontroverznih filmskih početaka, pa sve do prestižnog statusa „EGOT” dobitnika, Mel Bruks je ostao dosledan svom receptu: ništa nije previše sveto da se ne bi moglo ismejati.

U svetu zabave malo je imena koja izazivaju takav trenutni osmeh kao što je to slučaj sa Melom Bruksom. Čovek koji je u junu 2024. proslavio svoj 98. rođendan, nije samo reditelj i glumac; on je arhitekta moderne filmske parodije i umetnik koji je uspeo da spoji najprizemniji humor sa najfinijom intelektualnom satirom.

Početak iza kulisa

Kao i mnogi velikani njegove generacije, Bruks je kalio zanat tamo gde je ritam najbrži – na televiziji uživo. Tokom pedesetih godina, kao deo legendarne scenarističke ekipe Sida Cezara, postavio je temelje onoga što će postati njegov zaštitni znak: apsurdne situacije i britki dijalozi. Tada nastaje i kultni „Čovek od 2.000 godina”, skeč koji je Bruksu i Karlu Rajneru otvorio vrata svetske slave.

Proleće za Hitlera i filmski šok

Bruksov ulazak u svet igranog filma 1968. godine bio je sve samo ne diskretan. Film „Producenti”, sa pričom o prevarantima koji pokušavaju da postave najgori mjuzikl ikada – „Proleće za Hitlera” – šokirao je tadašnju javnost. Dok su kritičari bili zgroženi, publika je prepoznala genijalnost. Rezultat? Oskar za najbolji scenario i početak decenije u kojoj će Bruks suvereno vladati bioskopskim blagajnama.

Zlatna era: Kada su žanrovi postali meta

Sedamdesete godine prošlog veka bile su Bruksovo „zlatno doba”. U samo jednoj godini (1974), svetu je podario dva remek-dela: „Vruća sedla”, koja su do temelja srušila mit o herojstvu vesterna, i „Mladog Frankenštajna”, vizuelno savršenu i inteligentnu odu horor klasicima.

Njegov talenat da prepozna srž nekog žanra i izvrne ga ruglu nastavio se i u osamdesetim. Bilo da je reč o Hičkokovim trilerima („Visoka napetost”), istorijskim epopejama („Smešna strana istorije”) ili svemirskoj sagi Džordža Lukasa („Svemirske lopte”), Bruks je dokazao da je smeh najmoćnije oružje kritike.

Čovek sa dve strane medalje

Iako ga javnost prepoznaje kao „zabavljača”, Bruks je pokazao neverovatnu dubinu kao producent. Kroz svoju kompaniju Brooksfilms, omogućio je snimanje mračnih i ozbiljnih klasika kao što su „Čovek slon” Dejvida Linča i „Muva” Dejvida Kronenberga. Ovaj dualitet – sposobnost da producira najtežu dramu dok istovremeno režira najluđu komediju – svrstava ga u red najkompletnijih filmskih stvaralaca u istoriji.

Besmrtno nasleđe

Bruks je jedan od retkih umetnika koji su osvojili sve četiri velike nagrade: Oskar, Emi, Gremi i Toni (čuveni EGOT status). Njegov povratak na Brodvej sa mjuziklom „Producenti” 2001. godine postavio je rekorde koji i danas stoje.

Privatno, njegov život obeležila je velika ljubav sa glumicom En Bankroft, koja mu je bila najveća podrška i inspiracija. Danas, Mel Bruks nije samo živa legenda; on je podsetnik da je humor neophodan za preživljavanje istorije. Kako je sam jednom rekao, parodirajući sopstveni uspeh: „Dobro je biti kralj”. U svetu komedije, on to nesumnjivo jeste.

Foto: Tanjug/AP/Richard Shotwell/Invision

Snimanje u Jugoslaviji: Ne tako lepo iskustvo

Gostujući davne 1970. godine u emisiji voditelja Dika Kaveta, Mel Bruks je pričao o snimanju jednog svog filma u Jugoslaviji. Nije mi bilo baš prijatno, što je objasnio u razgovoru.

Ono što je zanimljivo jeste da tokom još jednog gostovanja kod Dika Kaveta opet pričao o snimanju u Jugoslaviji, gde je ušao u raspravao sa čuvenim rediteljem Piter Bogdanovičem, inače rodom iz naše bivše države.

Ovako je Mel Bruks pričao o pravljenju svog filma u Jugi.

Dik Kavet: Pa, želim da čujem o tvom filmu u Jugoslaviji. Zašto si snimao film u Jugoslaviji?

Mel Bruks: Ah, moj film u Jugoslaviji. Da. Da, ono što smo uradili, uradili smo u Tedeu i VistaVižnu. Razmišljali smo da ga radimo u 1.85 ili 1.66, ali neko je rekao bolje ti to uradi kamerom jer inače niko neće to videti. Tako da smo nabavili par Braunija. Snimili smo film u Jugoslaviji i živeli smo u Beogradu, srcu, samom srcu Jugoslavije. Živeli smo tamo šest meseci u Beogradu. Ceo grad je osvetljen sijalicom od 10 vati. Jeo sam samo kašu tri puta dnevno. To je prekrupa, pšenična pomija, kao kaša je, to je... to je to. To je to što je to. To je jugoslovensko jelo. Živeli smo tamo u Jugoslaviji, u blatu u poljima. Ako idete u Jugoslaviju, nemojte pakovati konja i kola. Imaju ih tamo mnogo. Ne morate to da nosite. Sve ostalo, sve moguće ponesite, ostavite konja i kola.

Dik Kavet: Stvarno? Tamo im fali opreme, je li? Za određene... šta?

Mel Bruks: Rekli smo da radimo film, oni su rekli: "Sjajno, sjajno, mi... u redu, fantastično, radite bilo gde." A ja sam rekao: "A šta je sa kamerom i svetlima?" "O, ne, mi nemamo... hoćete konja i kola? Daćemo vam konja i kola."

Dik Kavet: To te pomalo ograničava, zar ne?

Mel Bruks: Da. I imali smo jugoslovensku zvučnu ekipu za početak. I ja bih im rekao, uradili bismo dubl i ja bih rekao "Jeste li snimili?" a oni bi rekli "Kako dvojač". Ja bih rekao "Da li ste snimili?" Oni bi rekli "Halučit". Ja bih rekao "Da li ste snimili?" "Hvala lepo." Rekao sam: "Oni ne razumeju engleski. Kako mogu da budu zvučna ekipa?" A producent je rekao: "Dobro, dobro pitanje. Dobro, nabavićemo englesku zvučnu ekipu." Tako da su doleteli ljudi za zvuk iz Engleske. Imali smo jugoslovensku zvučnu ekipu otprilike prvih mesec dana filma. Nisu znali o čemu pričamo.

Dik Kavet: Da li ste onda morali da bacite mnogo posla?

Mel Bruks: "Jesi li snimio to, Janoše?" "Aha, halač." Čuo je par reči, rekao je da je fantastično.

Dik Kavet: Zar se radnja ne tiče Rusije, ipak?

Mel Bruks: Da, radnja se odvija u Rusiji, postrevolucionarnoj Rusiji, 1927. I razmišljali smo o snimanju u Rusiji, ali onda bi oni mogli da počnu da pucaju u Rusiji. Pa smo rekli, približićemo se Rusiji, otišli smo u Jugoslaviju. Vizantijska arhitektura, prelepa polja i mnogo kola. Konji i kola. Još kola.

Dik Kavet: Zapravo, ne želim da zvučim, znaš, pogrdno ili pežorativno o Jugoslaviji, jer oni su veliki narod. Oni su divni ljudi.

Mel Bruks: Znaš, ozbiljno, da su Rusi napali ili izvršili invaziju na Jugoslaviju kao što su uradili Čehoslovačkoj, Jugosloveni bi se borili i ginuli do poslednje osobe. Jednostavno ne bi popustili. Rusi imaju neverovatno poštovanje i tračak straha prema Jugoslaviji. Mislim, oni zaista...

Dik Kavet: Da li je bilo ikakve opasnosti od toga dok si bio tamo? Da li si ikada bio nervozan?

Mel Bruks: Da, bilo je... imali su mali nesporazum. Došao je ruski ambasador da to izgladi. Ali bili smo nervozni nekoliko dana, mislim, da će proleteti pokoji metak. Ali rešili su to, znaš.

Dik Kavet: Da li smatraš da bi te takva akcija uznemirila ili si...

Mel Bruks: Smrt me uvek, uvek čini nervoznim. Smrt uvek. Malo smrti, znaš, ne možeš da jedeš sutlijaš. Znaš, to je veoma... veoma loše. Naročito ujutru kad se probudiš, mrtav si ostatak dana, nemaš šta da radiš. Gotovo, tačno.

Dik Kavet: Ko je u filmu?

Mel Bruks: Ron Mudi igra glavnu ulogu u njemu. On je bio Fejgin u "Oliveru!" i mislim da je divan, ali znaš, nije na meni da kažem. Njujorški glumac po imenu Frenk Landžela, koji nikada nije bio na filmu. Radio je "Cry of Players" u Linkoln centru sa mojom ženom, i video sam ga u toj produkciji i mislio sam da je fantastičan, i fantastičan je u mom filmu.

Dik Kavet: Dobar je. Uradio je nešto sa mojom ženom jednom.

Mel Bruks: Pa, da li bi želeo da nam ispričaš o tome u emisiji?

Dik Kavet: Ti bi ovde trebalo da dobijaš smeh, nije trebalo da kažem... ne, bili su u pozorišnom komadu zajedno, to sam hteo da kažem. Hajdemo brzo na sledeću stvar, važi?

Mel Bruks: I Dom Deluiz, nemojmo da izostavimo Doma Deluiza. On je u filmu. Igra ruskog pravoslavnog sveštenika. Saznaje da postoje neki dragulji, i skida svoj krst i mantiju i odlazi. On je užasna osoba. Dom Deluiz je smešan čovek. Zaista je smešan.

(Telegraf.rs/izvor: Emisija "Dick Cavett Show", Wikipedia/Mel Brooks)