Ovi umetnici su na samrti tražili da se njihova dela spale: Srećom, nije im ispunjena poslednja želja
Nekada je dobro kada se pojedinac ogluši na poslednje želje pokojnika
Umetnik nikada do kraja nije zadovoljan svojim delom, reći će mnogi. Uvek im se iznova vraćaju kako bi promenili nešto, ali šta se desi kada osete da više nema vremena za doradu?
Pojedini pisci, ali i slikari tražili su od najbližih da njihova dela unište nakon njihove smrti, kako ne bi kvarila opus i bacala senku na ona koja su smatrali svojim najboljim. Za svaki put kada ih srodnici i prijatelji nisu poslušali, zahvalni smo. Ovo su primeri:
Preporučujemo
"Knjiga na Sajmu, Sajam u srcu": Ako vam je falio u oktobru, svojevrsni Sajam knjiga stiže za kraj godine
Autobiografija Dejva Grola otkriva nepoznate detalje o smrti Kurta Kobejna: "Bio me je strah"
1. Vergilijeva „Eneida“
Eneida je sačuvana po naređenju cara Avgusta, 19. godine pre nove ere. I sreća da je tako, jer ovaj ep, na kome je Vergilije radio poslednjih 10 godina svog života, jedno je od kapitalnih dela antičke književnosti.
Ep o legendarnom trojanskom junaku Eneju imao je za cilj da proslavi poreklo i razvitak Rimskog carstva, dostignuća kako Rima, tako i samog Avgusta, te ne čudi što je imperator tražio da se on objavi. Nekih 60-ak heksametara koji su raštrkani po epu ukazuju na to da je on bio nedovršen, ali ne menjaju značajno ni suštinu, ni dužinu dela.
2. Pesme Dantea Gabrijela Rosetija
Njegova varijacija na ovu temu: sahranio je mnoge neobjavljene pesme u grob svoje žene kada je preminula 1862. godine, zarekavši se da će tamo ostati zauvek. Nekoliko godina kasnije se predomislio, iskopao ih i objavio.
3. Pisma Emili Dikinson
Pre nego što je preminula (1886. godine), Emili Dikinson je rekla sestri da spali njena pisma. Inače, bio je i običaj u Americi 19. veka da se pisma pošiljaoca spale nakon njegove smrti. Stručnjaci smatraju da su ona koja su danas sačuvana samo desetina pisama koje je Emili poslala, ali to je dovoljno da shvatimo da je Emili epistolarna književnost "ležala" koliko i poezija.
Ona je pisma nazivala "zemaljskom radošću", a u svom stilu bila je misteriozna i volela je da se igra rečima. Njena pisma takođe su značajna jer otkrivanju njena intelektualna interesovanja, ali i emotivne putanje o kojim se malo zna.
4. Slobodnije ilustracije Obrija Birdslija
Obri Birdsli bio je engleski ilustrator i pisac, čiji su crno-bele crteži, bazirani na japanskoj umetnosti, imali veoma veliki uticaj u razvoju secesije. On je predstavljao groteksno, dekadentno i erotsko. Ovo poslednje je želeo da niko ne vidi.
- Isus je naš Gospod i Sudija. Dragi prijatelju, iskreno te molim da uništiš sve kopije "Lisistrate" i loše crteže. U ime svega što je sveto, uništi sve obscene crteže - naveo je u pismu svom izdavaču Leonardu Smitersu i dobrom prijatelju Herbertu Čarlsu Politu.
Uputstvo o uništenju je ignorisao izdavač Smiters 1898. godine.
5. Nezavršena dela Franca Kafke koja uključuju i „Proces“, „Zamak“ i „Ameriku“
Ovo je bitan slučaj, sa intrigantnim obrtom, jer je Kafka, koji je umro 1924, tražio od Maksa Broda, svog književnog izvršitelja, da uništi ova dela, verovatno znajući da je on poslednja osoba na svetu koja bi to učinila.
- Zahvaljujući tome što se Brod oglušio o ovu molbu, njegov prijatelj je stekao svoju reputaciju - primećuje Grejem Kirbi.
6. „Sveštenikova kći“ Džordža Orvela
D. Dž. Tejlor je u Orvelovoj biografiji napisao da je Orvel ovaj svoj roman opisao kao 'đubre' i kako je odlučio da neće dozvoliti da se on ponovo štampa dok je živ“.
Međutim, knjiga je ponovo štampana nakon njegove smrti, 1950. godine, i da se to nije dogodilo, možda bismo zaboravili na citat „dimljena riba je cena za greh“, kako primećuje Kol Dejvis.
7. „Laurin original“ Vladimira Nabokova
Knjiga koju je, protiv očeve volje, konačno objavio njegov sin 2009. godine – 32 godine nakon piščeve smrti.
- Ovim činom Nabokovu nije učinjena usluga - rekao je Ričard Godvin.
- Međutim, prvo poglavlje je fenomenalno - dodaje verna Nabokovljeva čitateljka.
8. Pesme i pisma Filipa Larkina
Dvosmislen slučaj. Larkin je zamolio Moniku Džons, jednu svoju ljubavnicu, da uništi njegove dnevnike. Kada je umro (1985. godine), Džonsova je zamolila Beti Mekeret, takođe Larkinovu ljubavnicu, da ona to uradi. Mekeretova je provela celo popodne ubacujući ih u aparat za uništavanje papira.
Larkin je svom biografu Endrjuu Moušenu saopštio da će pre nego što umre, „spaliti sve ono što ne želi da iko vidi.“ Međutim, on to nikada nije učinio i od tada se pojavljuju njegove neobjavljene pesme i pisma.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Ruska izdavačka kuća redigovala knjigu o gej italijanskom reditelju
"Može li čitava stara Grčka da stane u jedan lift?" dr Teodora Papakostasa u prodaji
Intervju sa Predragom Stanaćevim: "Bibliotekar i druge priče" je knjiga o lepoti, ljubavi i čežnji
Srpska književna zadruga osnovana na današnji dan 1892. godine
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
POTRESNE SCENE ISPRED "RIBNIKARA" I NA TAŠMAJDANU Roditelji zagrljeni: Jecaji i muk, na mestu gde su odrastala ubijena deca video-bim sa njihovim slikama (FOTO, VIDEO)
Devojčica (13) skočila sa zgrade posle svađe s majkom, kamere snimile jezivu scenu: "Zaslužuješ bolju ćerku" (VIDEO)
DRAMA NA VELIKI PETAK U NOVOM SADU Muškarac pokušao da skoči sa mosta, jake snage policije na terenu
