Koncerti na otvorenom ipak mogu da se održe: Saznali smo koliko ćemo na njih još morati da čekamo

Da li će muzički događaji na otvorenom moći da se od danas organizuju ili ne, pitanje je koje je u petak zbunilo javnost Srbije, a naročito redovne posetioce koncerta kojima je dobra muzika nedostajala celog leta.

Kako su za Telegraf.rs potvrdili iz Vlade Srbije, mere donete prošle nedelje odnose se na sve kulturne događaje i na otvorenom, i na zatvorenom prostoru, čime su otvorena vrata za to da se živa muzika konačno vrati u naše živote, posle šest meseci tišine.

Tačnije, ta vrata su odškirnuta...

Ogromna publika leto vezuje za more i plažu, isto koliko i za koncerte i festivale. Za tu publiku poslednja prilika ove godine bili su kasno leto i rana jesen.

Ali da li će teško pogođena muzička industrija uopšte biti u stanju da organizuje nove koncerte, naročito za ograničen broj ljudi, razgovarali smo sa nekim od najvažnijih predstavnika manifestacione industrije u Srbiji.

Zoran Vulović, CEO koncertne agencije LongPlay

• Poslednje mere Vlade dozvoljavaju kulturne događaje na otvorenom, ali uz poštovanje svih spomenutih mera i maksimum 500 ljudi. Šta to znači za projekte LongPlay-a? Da li će i kako oni moći da se održe?

Sa velikim olakšanjem dočekali smo odluku Vlade Srbije o održavanju koncerata, na otvorenom, i u zatvorenim prostorima. Radimo punom parom na pripremi programa za kraj leta i jesen, kako bismo zaustavili negativni trend i ovu celu sezonu bar malo spasili. Pored pripreme programa, ozbiljno pripremamo sve mere sigurnosti za posetioce i zaposlene i ohrabrenje publike da su koncerti sigurna mesta, a ne leglo zaraze, nam je jako važno… Uz primenu svih mera - nošenje maski, držanje distance i sl. sedeći koncerti mogu da budu uobičajeno bezbedni i ugodni za publiku.

Naša prva koncertna aktivnost biće na realizaciji Arsenal festa u Kragujevcu, nadam se da ćemo uspeti da realizujemo seriju sedećih koncerata u prelepom prostoru Kneževog Arsenaa, a pored koncerata, planirali smo filmske projekcije, književne promocije, izložbe i druge zanimljive sadržaje kojima ćemo da se odužimo Arsenalovoj vernoj publici koja je bila uz nas i koja je imala razumevanje za sve teškoće kroz koje smo prolazili. Za kraj septembra planiramo mini seriju koncerata Amire Medunjanin i sa posebnim zadovoljstvom očekujemo konačan susret sa koncertnom publikom.

Za jesen, u zavisnosti od epidemiološke situacije i od mera koje će biti na snazi, pripremamo nove koncerte, ali naš prioritet je 2021. godina za koju očekujemo da će biti godina ozdravljenja muzičkog biznisa, ne samo u Srbiji, nego i šire.

• Da li razmatrate mogućnost da se deo tih događaja održi u zatvorenom prostoru? Da li se, sa ograničenjem broja posetilaca na 500, to isplati?

Nadamo se da ćemo uspeti da realizujemo sve koncerte na otvorenom, po planu. Ukoliko se promeni situacija, svakako bi deo tih događaja održali u zatvorenom.

Mislim da će biti teško na jesen i zimu organizovati ekonomski isplativ koncert ako su kapaciteti koncertnih prostora smanjeni za dva do tri puta. To bi na kraju trebalo da znači da kompletan prihod od ulaznica ide za PDV, Sokoj, proviziju za prodaju ulaznica, zakup prostora i kada sve to odbijete ne ostane ništa za reklamu, produkciju, obezbeđenje, umetnike - bend i za organizatore. Biće teško ali će bar biti, bar će se steći privid da koncerti postoje i neki najmanji muzički formati će se svakako moći desiti. Za velike koncerte  i velike spektakle moraćemo još da čekamo.

Sanjin Đukić, PR direktor EXIT festivala

• Poslednje mere Vlade dozvoljavaju kulturne događaje na otvorenom, ali uz poštovanje svih spomenutih mera i maksimum 500 ljudi. Šta to znači za projekte EXIT-a?

Pozdravljamo prvu fazu otvaranja zemlje za pozorišta, bioskope, koncerte i generalno kulturu. Ovim počinje da se ispravlja neujednačenost u kriterijumima prema različitim delatnostima, imajući u vidu da tržni centri, ugostiteljski objekti, teretane i druge uslužne delatnosti na zatvorenom nesmetano rade još od maja meseca, iako je poznato da je okupljanje ljudi na otvorenom daleko manje opasno od onog u zatvorenom prostoru.

Što se organizacije koncerata tiče, ovo je simboličan korak, pošto je merama predviđeno da kapacitet publike bude praktično umanjen za 80-90% u odnosu na uobičajen broj. U tim uslovima gotovo nijedan koncert nije moguće ekonomski održivo realizovati, ali je i ovaj simboličan korak svakako vrlo važan, jer pokazuje nameru da se pitanje spasa srpske muzičke industrije počne rešavati.

Poznato je da je svuda u svetu, pa i kod nas, muzička industrija najugroženija usled pandemije, imajući u vidu da druge privredne grane imaju delimičan pad prihoda, dok je u manifestacionoj privredi on apsolutan i iznosi 100%, jer su događaji sve do sada bili zabranjeni, te da je veliko pitanje kada će oni u punom kapacitetu ponovo moći da krenu sa radom.

Naglasili bismo da ovde pre svega ne pričamo o Exitu, koji će kao projekat koji u narednoj deceniji treba da donese našoj zemlji 200 miliona evra nekako preživeti krizu, već o desetinama hiljada ljudi u muzičkoj i manifestacionoj privredi koji su nepoznati javnosti, a od kojih su pojedini nakon gotovo 6 meseci bez posla dovedeni na rub gladi.

• Objavili ste da je EXIT 2020. zvanično odložen za 2021. godinu. Da li postoji mogućnost da se neki propratni program festivala održi ove godine, u skladu sa propisanim merama? Ako da, koji bi to programi bili?

Life Stream, projekt kojeg organizujemo sa Svetskim programom na hranu Ujedinjenih nacija, najvećom humanitarnom organizacijom na svetu, usmeren je na milionsku publiku preko interneta i desiće se od 3. do 6. septembra na Petrovaradinskoj tvrđavi sa ciljem podizanja svesti o stotinama miliona ljudi koji su zbog pandemije i mera karantina dovedeni na rub ekstremne gladi, ali i sa ciljom promocije najvažnijih turističkih znamenitosti Novog Sada i Srbije. Na njemu će uživo ili virtuelno nastupiti neki od najvećih izvođača na svetu kao što su Carl Cox, Charlotte de Witte, Nina Kraviz, Ofenbach, Paul Van Dyk i mnogi drugi.

• Koliko je važno ohrabriti ljude da se vrate kulturnim događajima na otvorenom, pre svega onim muzičkim? Kultura je uvek nudila i ohrabrenje i neku vrstu eskapizma u teškim situacijama...

Festivali i koncerti, o njima mi možemo najviše pričati, pobuđuju emocije, stvaraju uspomene, zbližavaju ljude, grade prijateljstva i ljubavi. Svi smo mi socijalna bića i imamo potrebu za slobodom, a upravo odlazak na koncert i festival je življenje te slobode sa prijateljima i bliskim osobama. Ova godina zakočila je sve i na jako grub način pokazala koliko nam kulturni događaji nedostaju i koliko je „nova normalnost“ koju određeni krugovi propagiraju, i u kojoj ne bi bili u bliskom kontaktu sa drugim ljudima, potpuno suprotna organskim potrebama naših bića.

Ivan Blagojević, osnivač i direktor Nišville festivala

• Poslednje mere Vlade dozvoljavaju kulturne događaje na otvorenom, ali uz poštovanje svih spomenutih mera i maksimum 500 ljudi. Šta to znači za projekte Nišvila? Da li će i kako on moći da se održi?

Krizni štab očigledno nije upoznat da su koncerti na otvorenom već duže vremena dozvoljeni i oni se održavaju u većini kafana širom Srbije pred nekoliko stotina gledalaca, zavisno od kapaciteta letnjih bašti. Očigledno ljudi u Štabu smatraju da su izvođači i publika na koncertima daleko rizičniji od okupljanja u kafanama, šoping molovima ili lokalnom saobraćaju.

Nećemo tražiti novi sastanak, ali smo posredstvom Vlade uputili zahtev Kriznom Štabu da nam sledeće nedelje da uslove i mere pod kojim možemo bezbedno održati Nišvil.

Prošle nedelje je pred nekoliko hiljada gledalaca, na prepunom centralnom gradskom trgu, održana sedmodnevna najpoznatija bugarska džez manifestacija, Banjsko Džez Festival i sjajan nastup imala je i niška grupa Moba.

• Iz Nišvilla je ranije najavljeno da će drugi, veći deo festivala biti održan u septembru, i to sa publikom. Ova odluka, pretpostavljam, to onemogućava?

Mi očekujemo do 2. septembra (15 dana nam je ranije potrebna odluka zbog komplikovane montaže tehničke infrastrukture festivala) pozitivnu odluku Štaba da možemo 17. septembra, na ograđenom koncertnom prostoru Niške tvrđave od 20.000 metara kvadratnih, obezbediti po pet kvadrata za svakog od pretpostavljenih 4.000 gledalaca u stolicama, uz poštovanje apsolutno svih potrebnih mera, a na pet metara minimalnoj udaljenosti od bina i izvođača.

Ako Štab proceni da je ovaj vid instrumentalnog umetničkog programa rizičan (bendove sa vokalima bismo izostavili), odložili li bi program za period 12.-15. avgusta 2021. godine.

• Kakve će sve posledice ne održavanje kulturnih događaja na otvorenom, po Vašem mišljenju, imati po Nišvil, ali i festivale u Srbiji generalno? Kasno leto i rana jesen bili su poslednja šansa da se neki festivali održe...

Zabrana će mnoge nas oterati u bankrot i ostaviti bez posla, kako stalno zaposlene, tako i honorarno angažovane saradnike. Mi ćemo za sobom povući na dno i brojne umetnike, pa i turističke i ugostiteljske radnike. Nažalost, tokom leta propustili smo sjajnu priliku da organizujemo umetnički suživot sa koronom i dokažemo da naša divna publika nisu razulareni navijači na fudbalskim utakmicama.

(Dunja Savanović)