Sezarija Evora, bosonoga diva božanskog glasa: Pesmama je očarala svet, sarađivala sa Bregovićem

Sezarija Evora Printskrin: Youtube/alcom34

Slavna Sezarija Evora (1941-2011) je definitivno ostavila trag u svetskoj muzici. U njenim pesmama uživali su/uživaju generacije, a njen božanski glas je, reklo bi se lek za dušu.

Preporučujemo

Ovo je priča o legedarnoj muzičkoj umetnici, bosonogoj divi.

Sezarina Evora se rodila 27. avgusta 1941. godine u gradiću pod nazivom Mindelu na Zelenortskim ostrvima. Odrasla je u siromašnoj porodica, a kao mala, sa samo sedam godina ostala je u bez oca. Budući da njena majka nije mogla da samostalno podiže šestoro dece, nažalost zbog siromaštva, Sezarija je morala u sirotište.

Evora se kao mlada interesovala za muziku. Prvo je pevala u horu, a kasnije, sa 16 godina, svoj pevački talenat pokazala u raznoraznim mornarskim tavernama.

Sezarijin glas mogao se tada čuti i na lokalnom radiju, a mlada umetnica je 60-ih godina pesmama zabavlja i putnike sa portuglaskih brodova koji su pristizali u njen rodni Mindelu.

Evora stupa u kontakt sa kompozitorom Fransiskom Havijerom de Kruzom, tvorcem morne, posebnog muzičkog stila koji je karakterističan na podneblju Zelenortskih ostrva, koja je mešavina portugalskog fada, tradiocionalne muzike Afrike, te brazilskoh ritmova.

Ubrzo postaje stiče nadimak "kraljica morne", ali zbog ekonomske krize koja je vladala u njenoj državi, morala je da prekine sa muzičkom karijerom i da vodi računa o porodica.

Pauza je trajala dugo, jednoj 10 godina. Sezarija osamdesetih godina kreće na portuglasku karijeru, a tokom njenog nastupa u Lisabonu, primećuje je muzičar Žoze da Silva. Na njegov nagovor, Evora odlazi u Francusku i pokušava da napravi svetsku karijeru.

U Parizu je snimila svoj prvi album, pod nazivom "La Diva Aux Pieds Nus" ("Bosonoga diva"). Ono što je bilo karakteristično za Sezariju Evoru jeste da je nastupala bosa na sceni. Nije imala prateće vokale, njen fantastičan glas je bio više nego dovoljan.

Planetarnu popularnosti stiče albunom "Miss Perfumado", koji se pojavio 1992. godine, i koji je prodat u 300.000 kopija širom sveta. Izdvojila se pesma "Sodade", koja je postala planetarni hit.

Sezarija Evora - "Sodade":

Treba istaći da je Sezarija Evora sarađivala i sa Goranom Bregovićem. Kao plod njihove saradnje 1995. godine proistekla je pesma "Ausência", koja je krasila muziku za film "Underground" Emira Kusturice.

Sezarija Evora - "Ausência":

1995. godine je bila uspešna za Sezariju Evoru, budući da je prvi put nominovana za nagradu "Gremi". Bosonoga diva je 1997. nagrađena sa tri nagrade "KORA" ("Sveafričke muzičke nagrade"), i to u kategorijama najbolji vokal, najbolji album, a dobila je i specijalnu nagradu žirija za zasluge.

Svoju prvu "Gremi" nagradu dobila je za album "Voz d'Amor", u kategoriji "World Music". Sezarija Evora bila je cenjena u svetu i dobitnica je brojnih priznanja. 2009. godine tadašnji francuski predsednik Nikolas Sarkozi odlikovao je ordenom Legijom časti za zasluge. Ono što je zanimljivo jeste da jedna ulica u Parizu nosi ime po njoj.

Bosonoga diva bila je rado viđen gostu u Srbiji. Poslednji nastup u Beogradu održala je 5. oktobra 2009. godine u krcatom "Sava centru".

Sezarija Evora je bila strastveni pušač, a zbog zdravstvenih problema morala je da prekine karijeru 2011. godine.

- Izuzetno mi je žao što moram da prekinem sa nastupima zbog bolesti, ali nemam više ni snage ni energije. Moja želja je bila da i dalje pružam zadovoljstvo onima koji su me slušali dugi niz godina - rekla je Sezarija Evora svojevremeno u intervju za francuski "Monde".

Preminula je 17. decembra 2011. godine u rodnom gradu Mindelu, a 20. decembra 2011. godine sahranjena je uz najviše državne počasti.

U čast Sezarije Evore, centralna banka Zelenortskih ostvra je 2014. godina izbacila novu seriju banknota sa likom bosonoge dive. Takođe, aerodrom u Mindelu nosi ime po slavnoj muzičkoj umetnici.

Pesme Sezarije Evore su vanvremenske i uvek se rado slušaju.

Za kraj ovog teksta, podsetimo se kako je bosonoga diva otpevala pesmu "Besame Mucho".

(Telegraf.rs)