Zoran Marinković, frontmen Bjesova, ekskluzivno za Telegraf rs: "Obična ljubavna pesma" o razvodu

Foto: Nikola Tomić

Zoran Marinković po svemu je neobična ličnost srpske rokenrol scene. S jedne strane okrenut Svevišnjem, čije znakove očekuje i prepoznaje, a sa druge, beskompromisni roker, autor i vođa benda, koji u svojim pesmama rastače današnjicu nudeći izlaz onima koji takvu nadu umeju da uoče, ostaće upamćen kao neko ko ni u jednom trenutku nije obesmislio darove koje mu je život ponudio. Sa dubokim uverenjem u ispravnost onoga što radi, proveo je svoj bend stazama srpskog, odnosno balkanskog, rokenrola, stazama koje s jedne strane neodoljivo mirišu na svet, jer ih je posuo onim urbanim, dok sa druge, mame i onim iskonskim koje izvire iz svih tih harmonija i ritmova, usput se svojim specifičnim humorom suprostavljajući svim onim ustaljenim a nepotrebnim normama današnjice. To umeti, posebna je rabota. Pa iako je pre nekoliko dana i zvanično najavio prestanak rada Bjesova, ako već znamo na kakav način je zaokružena čitava ta priča, shvatamo da Marinko nema za čim preterano ni da žali. U razgovoru koji sledi, svoje stavove povodom toga objasnio je direktno i bez uvijanja.

• Nedavno smo na zvaničnoj stranici Bjesova mogli pročitati da grupa prestaje sa radom. Koji razlozi su doveli do takve odluke?

Dobio sam TIPON, Tihu Poruku Neba, a počelo je ovako:

Preporučujemo

U subotu, 26. avgusta 2023. godine, u toku povratka sa svirke na Ušću, u Beogradu, doživeo sam jednu vrlo neprijatnu situaciju. Vrlo, vrlo, neprijatnu situaciju. To je bio TIPON. Shvatio sam da treba da stanemo sa radom, zato što se 27. septembra 1997. godine, posle koncerta u Domu JA u Gornjem Milanovcu, desila identična situacija koja je iznedrila prvi raspad Bjesova.

Kada smo taj prvi put stali sa radom, vreme je pokazalo da je to bila prava odluka, jer smo potom dobili mogućnost za razmišljanje o nekim drugim stvarima.

S radom smo ponovo počeli blagoslovom Oca Tadeja Vitovničkog, nekoliko meseci posle bombardovanja 1999. godine. Sakupio sam neke stare, neke nove ljude, i Bjesovi su grunuli bolje nego ikada pre. Nek' se i sada, posle ove stanke u radu benda desi isto, samo da nas ne bombarduju opet... Ma neće, neće... Ali ako nas ipak opet bombarduju, prihvatam da me od tog trenutka zovete Zoki Nostramudos (smeh)... Može i Maki Nostramudos, ili u Bosni - Zoka Nostramudos. Uostalom, možeš me zvati kako god hoćeš, jer ja nisam ime. (smeh)

• Iz ovoga što si sada rekao nekako se podrazumeva da je ono što shvatamo i doživljavamo kao duhovno  u mnogo čemu bilo presudno kada je grupa Bjesovi u pitanju. Kako ti na to gledaš?

Od trenutka kad sam 1996. poverovao u Boga, sve buduće pesme Bjesova imaju ovaj pečat, ali Bjesovi su još i više, zračeća rok energija sa puno strana i puno začina.

• Koje su sličnosti, a koje razlike između prve faze Bjesova u kojoj su bila dva pevača, kada je pored tebe tu bio i Goran Marić i ovoga drugog, nakon što si ponovo pokrenuo grupu 2000. godine?

U prvoj fazi bend je bio u procesu definicije sebe samog, a u drugoj fazi, uz par korekcija, nastavili smo tim novim putem.

Foto: Michael Bowring

• Da li po tebi rokenrol bar približno može dati odgovor na pitanje o smislu našeg bitisanja na planeti Zemlji?

Može, a ne mora. To najviše zavisi od talenta čoveka koji sluša, da u pesmi ume da dešifruje moguće prave odgovore.

• Kroz grupu su prošli brojni članovi, neki su ostajali kraće, neki su se zadržali duže, jasno je da je tvoj autorski doprinos tu nemerljiv. Kako ti, kao jedan od osnivača, odnosno osnivač benda i njegov duhovni guru, vidiš doprinos ostalih članova i kolike su bile njihove stvarne slobode u smislu stvaranja muzike i ispoljavanja kreativnog naboja koji su nosili sa sobom?

U pesmama Bjesova svako daje ono što ima i koliko ima. Jako je bitno da svako bude iskren prema sebi. Ja sam iskren kad kažem da sam ja vođa Bjesova, ne samo po svojim kreativnim talentima, nego i po činjenici da sam vođa koji će ispred svojih vojnika krenuti u boj, koji je spreman prvi poginuti. Sve to ljudi s kojima radim znaju i uglavnom tu nema nikakvih problema. Izuzev ponekad...

• Sada kada je grupa prekinula sa radom, kakav je vaš konačan skor što se albuma tiče?

Poslaću ti mejlom tačan redosled albuma i izdavače, kako čitaoci ne bi imali nikakve nedoumice oko toga.

(1993. "U osvit zadnjeg dana" (audio kaseta), PGP Sound Galaxy, Čačak;

1994. "Bezimeni album" (audio CD i kaseta), ITV-Melomarket, Beograd;

1997. "Sve što vidim i sve što znam" (audio CD i kaseta), Metropolis Records, Beograd;

2003. "Na živo" (audio CD i kaseta), Metropolis Records, Beograd;

2004. "KST, Beograd", 31. V 2003. (video + multimedia / CD), samostalno izdanje;

2009. "Bolje ti" (audio + video/CD+DVD), PGP RTS, Beograd;

2015. "Svetla, Svetlosti" (audio / Free download), Nocturne – muzički Internet portal;

2015. "Live @ Lake Fest 2012." (audio / Free download), Nocturne – muzički Internet portal;

2017. "Sve što vidim i sve što znam"(CD reizdanje), Metropolis Records, Beograd;

2019. "U osvit zadnjeg dana" (CD reizdanje), SKC Novi Sad;

2019. "Sve što vidim i sve što znam" (LP reizdanje), Metropolis Records, Beograd;

2021. "Svetla, Svetlosti" (audio / CD), SKC Novi Sad.)

• Koliko je po tebi važan broj albuma za neki bend?

Broj albuma definitivno nije važan. Imamo izvođače kao što su Sex Pistols, Joy Division, Sid Baret, koji su izdali po jedan ili dva studijska albuma i ostavili neizbrisiv trag u budućnosti rokenrola. A ima na primer i jedan divan mlađi bend iz Australije - King Gizzard & The Lizard Wizard, koji su objavili čitavu gomilu dobrih albuma, a 2007. godine izdali su čak šest ploča. Opet, postoje i bendovi koji koliko god izdanja da imaju, ni jedno od njih ne valja.

• Kako su ostali članovi u grupi prihvatili ovu tvoju odluku o razlazu, da li je smatraju ispravnom?

Nije im bilo pravo, nije ni meni, ali tako je moralo biti, jer ko smo mi da se oglušimo o Tihu Poruku Neba. Naravno odluku o razlazu objasnio sam i "realnijim" razlozima.

Prva priča: Rokenrol kakvog volimo već duže vreme i u svetu i kod nas je na najrazličitije načine kinjen, nateran u defanzivu, na kraju će biti nateran i u nasilnu smrt.

Druga priča: Albumom "Svetla, Svetlosti" moćno smo zaokružili svoj muzički opus. Posle izlaska ovog albuma odsvirali smo "tonu" vrhunskih koncerata, sve vreme čekajući TIPON za novu, dobru priču, ali umesto njega dobili smo Tihu Poruku Neba o razlazu. Na kraju, ispalo je dobro - odlazimo u najboljoj uspomeni, tačno na vreme.

Treća priča: Objavom o raspadu benda imamo nemoguću privilegiju da živi gledamo kako nas ljudi mrtve doživljavaju.

I čemu uopšte sva ova priča? - rekao sam. Po statutu ja imam pravo veta i ako treba, upotrebiću ga!

• Mislim da ćeš sada pustiti da se stvari oko toga malo slegnu, ali ne verujem da možeš u potpunosti da se odrekneš tvog kreativnog naboja. Da li u tom smislu možemo očekivati da taj potencijal guraš pod svojim imenom?

Ima mnogo toga, što muzike, što filmova, što sam prethodnih godina pod pseudonimom Bjesomar na YouTube postavio. Dal' će nešto biti u budućnosti? Da, biće. S proleća 2024. dobiću unuče, indirektnu moju i moje žene kreaciju.

• Iskrene čestitke i dobro došao u klub!

Da, da, da! (smeh) Mogu samo da pretpostavim kako je to, ali ti ćeš mi svakako objasniti. Evo sada imam i auto, moja žena zna da vozi, pa ćemo se, nadam se, na zelenoj obali osunčanog Rzava, ubrzo kod tebe ponovo videti.

Foto: Nikola Tomić

• Ulaziš u "mainstream" životnu fazu, stvari se polako menjaju.

Da, definitivno! Evo prve pesme koju sam napisao u svojoj današnjoj, najnovijoj, "mainstream" fazi životnoj:

"Gledam svog psa,

pušim cigaru,

kako je smešan,

liže sebi ka.u".

Ustvari, lažem, ovu pesmu sam napisao pre skoro tri godine, dok sam izgarao da isilujem novi, dobar i bitan, tekstualni koncept Bjesova.

Svejedno, reci mi kako ti izgleda ova pesma?

• "Obična ljubavna pesma". (smeh)

"Što kraja nema, a ni početka..."

Veliki pozdrav!

(Telegraf.rs)