Cane za Telegraf.rs o rokenrol sceni u Srbiji: "Ima bendova mladih, daju sve od sebe. Dok ih društvo ne s**be"

Foto: M.M./ATA Images

Prvog dana ovogodišnjeg Arsenal Festa, koji će se održati od 27. do 29. juna, nastupiće i grupa Partibrejkers. U intervjuu za Telegraf.rs, Zoran Kostić Cane je govorio o karijeri, rokenrol sceni u Srbiji, o svojoj zbirci pesama "Ukrštene reči".

• Prvi nastup imali ste 1982. godine. Kakvo je to vreme bilo? Kakvo je bilo vreme za muziku, rokenrol?

Pa, ne mogu sad o tome da razmišljam pošto je prelep dan i uživam u puno zahvalnosti prema Bogu što mi je dao mogućnost da ne budem sam.

Preporučujemo

• „Jugoton vam je zatvorio vrata jer u pesmama nema dovoljno bunta“, da biste godinu, dve kasnije snimili materijal za ploču koju „niko nije želeo da objavi“… S obzirom na to da su to bili sami počeci Partibrejkersa, kako ste se osećali zbog tih odbijanja… A, kako na to gledate danas nakon više od 40 godina uspešne karijere?

Pa bilo je grozno i bezveze, a i danas je tako. Mi nismo u prvom delenju, ma koliki uspeh da imamo i da smo najbolji, ali to je tako, što bi se reklo, to je sudbina ljudi koji sviraju u tom bendu, sudbina te priče, tih pesama i svega toga. Uvek je sve isto, samo godine prolaze.

• Kako je došlo do formiranja Rimtutitukija? Da li je rad u tom bendu značio za dalje stvaralaštvo Partibrejkersa?

Pa ne, to je više rat da se pokaže stav u tom trenutku, znači ne rat, mir brate, mir i sve to. Uvek je slobodarska težnja prisutna kod nas, tako da nema veze da l’ je to bilo ili da l’ će još nešto biti. Uvek smo bili prisutni tamo gde su se ljudi borili za svoje dostojanstvo i čast.

• Često ste imali pauze u radu. Da li ste ikada u tim trenucima pomislili da je kraj Partibrejkersa?

Pa da, ali već sledećeg trenutka nešto ne da da se predam tako lako. Uvek je to borba protiv nesvesti.

• Da li i dalje „sa ortacima sedite i ispijate pivo“?

Ne, ne. Ali i dalje se družim sa drugovima i pričam sa njima.

• Kada se okrenete iza sebe, da li ste zadovoljni radom benda i onim što ste postigli?

Ne razmišljam o tome.

• Da li nam spremate možda novi album?

Nešto da, ali velike su teškoće.

• Kakva je rokenrol scena u Srbiji?

Ima bendova mladih, daju sve od sebe. Dok ih društvo ne s**be.

• Da li možda imate neke svoje naslednike? Šta slušate od novije domaće muzike i koje bendove biste možda izdvojili?

Ne verujem da imam naslednike, sve je to toliko jedinstveno i specifično da je nas u svom fazonu previše da bi se pojavilo i negde drugde, ali hoću da kažem, postoje i ljudi koji imaju i iste teme kao i mi – sloboda, ljubav, Bog, stanje u društvu i sve to. Samim tim uvek i ima naslednika, uvek ima klinaca koji će da krenu putem kojim smo i mi prošli.

• Da li su i koliko festivali važni?

Okupljanje ljudi i sve to, mogućnost da se čuje neka muzika.

• Nedavno ste izdali i svoju prvu zbirku poezije „Ukrštene reči“. Da li nam možete nešto više reći o njoj – o čemu govore pesme, kako je izgledao rad na njima…?

Pa te pesme govore o svemu ovome što sam rekao u prethodnim odgovorima na prethodna pitanja. Sama spoznaja, sloboda, ljubav, opraštanje… Ukrštene reči znaju da budu saputnici čoveku kroz svoju samoću, da se oslobodi nje, da popriča sa sobom.

(Telegraf.rs)