Klasični mitovi na novi način: Najavljena premijera predstave "Vatre" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Premijera predstave "Vatre" Marije Velasko, bazirane na istoimenom proznom delu Margerit Jursenar, u režiji Karme Portačeli, biće održana 2. februara u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, najavila je danas autorska i glumačka ekipa u Beogradu.

Novi projekat je prva koprodukcija JDP-a i Nacionalnog teatra Katalonije iz Barselone, kao deo šireg evropskog projekta „Katastrofa“ u organizaciji Unije teatara Evrope.

Preporučujemo

U predstavi igraju Sloboda Mićalović, Nataša Tapušković, Milena Vasić, Nikola Rakočević, Iva Manojlović, Damjan Kecojević i glumci iz spomenutog teatra iz Barselone - Rosa Renom, Kivani Menolašina Hulijan.

Rediteljka Karla Portačeli je navela da prvi put radi u Srbiji, Beogradu.

Sada peti put kako boravi u našoj prestonici, jer se projekat realizuje u više etapa.

Adaptaciju knjige priča zasnovane na mitovima potpisuje Marija Velasko, rođena u Španiji 1984. godine, autorka desetak pozorišnih komada i dobitnica mnogih značajnih literarnih i teatarskih priznanja.

Rediteljka predstave Portačeli, jedna od vodećih evropskih dramskih autorki i umetnička direktorka Nacionalnog teatra iz Barselone, istakla je da je iz više razloga prihvatila angažman u ustanovi JDP.

"Imate pre svega zaista sjajno, predivno pozorište, idealno za rad. A upravnica Tamara Vučković je prvo izuzetan čovek i takođe uspešan lider u ovom poslu sa izvanrednim timom u pozorištu. Svi glumci u predstavi "Vatre" su stvarno posebni - Sloboda, Milena, Nataša, Nikola, Damjan, Iva", govorila je španska rediteljka svoje prve utiske.

Ona je u plodnoj karijeri realizovala više od 70 predstava i to veoma ozbiljne naslove iz istorije književnosti i dramske literature - "Gospođa Dalovej" Virdžinije Vulf, "Frankenštajn" Meri Šeli, "Trojanci" od Euripida, "Tetovirana ruža" Tenesija Vilijamsa, "Prometej" Hajnera Milera, "Zimska bajka" Vilijama Šekspira, "Džejn Ejr" Šarlote Bronte, "Na dnu" Maksima Gorkog, "Predsednik" Tomasa Bernharda.

"Temelj našeg projekta "Vatre" jesu klasični mitovi, ali je ideja da im priđemo na nov način. Odlučila sam se za Mariju Velasko da adaptira delo Margaret Jursenar, jer je trenutno najbolja dramska spisateljica u Španiji. Već smo sarađivali u pozorištu koje vodim u Barseloni, a naravno ona radi i sa drugim teatrima. Njen odgovor na ponudu je bio brz, jer kada sam je zvala, rekla mi je da je neverovatno koliko je i sama razmišljala da piše adaptaciju tih mitova iz knjige "Vatre", napomenula je Portačeli.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Ona je ocenila da predstava prikazuje novo tumačenje stvoreno 2022-2023. u odnosu na izvorno delo napisano davne 1957.godine, kada je Jursenar aktuelizovala te mitove.

"Jedina prava revolucija 20. veka jeste - feminizam. Ovo je divna mitološka priča upisana u ljubavi, oslanja se na Homerovu "Odiseju" i dela Euripida, ali su utisnuti i Lorka, Bernhard. Tema je ljubav, kao i politika u širem smislu, jer ona utiče na naše živote, iako toga nismo uvek svesni", zaključila je španska rediteljka i umetnička direktorka.

Dramska autorka Marija Velasko približila je "Vatre" kao intimni, lični dnevnik Margaret Jursenar kao pravi kolaž, gde su ptisutni svi mogući stilovi, od poema, proze, i drugih književnih rodova.

"Glavna priča u delu jeste dijalog između grčke pesnikinje Sapfo i Jursenar, koja je knjigu pisala nakon jedne lične, ljubavne krize. Tako je ona tražila pomoć za svoju intimnu dramu u svetu mitologije. Onda ovde imamo Fedru, Ahila, Magdalenu, Antigonu, Veneru, Hipolita, Klitemnestru", najavila je Velasko.

Glumica Sloboda Mićalović tumači neimenovan lik nazvan Ona, i kaže da je rad na komadu "Vatre" bilo za nju veličanstveno putovanje sa apsolutno božanstvenim tekstom Marije Velasko.

"Imali smo jedinstvenu mogućnost da radimo sa međunarodnim timom što nam je bilo dragoceno, na čemu sam zahvalna JDP-u. Iz više razloga je bio interesantan proces, posebno jer nam se kulture negde "sukobljavaju". Neke situacije mi bismo rešavali na jedan, a umetnici iz Španije na drugi način. Ipak, uspevali smo da pronađemo zajednički jezik. I prirodno je da imamo drugačije pristupe istom problemu. Imala sam prilike da radim sa strancima, ali sam snimala, dok u teatru nisam imala prilike do sada", rekla je Mićalović, koja je bila glavna glumica u kazahstanskom filmu "Suncokreti", prikazan na 50. FEST-u (2022).

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Glumica je takođe opisala rad na projektu kao veoma uzbudljv, te da nije bila sigurna da li rediteljka razume srpski jezik, jer je na probama umela da oseti kada ne izgovaraju tekst pravilno.

"Kad smo bili nesigurni, onda smo prepričavali dramu na sceni, ali Karma je to odmah znala pa nas je vraćala. Bilo je veoma emotivno, duboko, ovako specifična drama traži maksimalnu posvećenost. Prvi put radim ovako jedan gotovo skroz ženski komad, sa ponekim muškim likovima", zaključila je Mićalović.

Nataša Tapušković tumači dve uloge - Sapfo i Terapeuta.

"Prvi put imam to iskustvo da komuniciram sa rediteljem i piscem na stranom jeziku, što mi je bilo veoma zanimljivo. Svako ima svoje intimno iskustvo u životu, pa je nama glumcima dobro došlo da to malo primenimo u predstavi", rekla je Tapušković.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Ona je napomenula da se malo zna o pesnikinji Sapfo koju glumi i da je u drami sasvim drugi pogled na nju.

"Sapfo je bila prva lirska pesnikinja, upoznajemo je kroz dramu. Onda ona iznenada prelazi u psihoterapeuta, tako da tumačim ta dva lika. Bilo je veoma posvećen proces rada, bilo je potrebno da svi budemo emotivno uključeni", izjavila je Tapušković.

Milena Vasić je Fedra i Magdalena u drami, te je podsetila da je igrala u JDP pre desetak godina predstavu "Metamorfoze" prema Ovidiju, kao takođe spoj mitova, te ocenila da se grčkim tragedijama uvek vračamo, one su večne, čak i kad je reč o ljubavnim problemima.

Nikola Rakočević je Ahil, Iva Manojlović - Antigona/Venera, Damjan Kecojević - On, Rosa Renom - Klitemnestra i Kivani Menolašina Hulijan - Hipolit.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Scenografiju i dizajn svetla su potpisali Marija de la Kamara i Gabrijel Pare Leskano – Cube.bz, kostimograf Marija Marković Milojev, autor originalne muzike Đordi Kuljet, a autor video-materijala Migel Anđel Rajo.

Za scenski pokret je zadužen glumac Damjan Kecojević i za scenski govor Ljiljana Mrkić Popović, i Paula Blanko Barneš je asistent reditelja.

Adaptacija novele "Vatre" je teatarska verzija kojoj je delo Margerit Jursenar samo motiv, sa mnogim referencama na 21. vek, novim paralelama između ideala ljubavi i mitologije.

Predstava je deo velikog projekta Unije teatara Evrope u kome se u koprodukcijama udružuje 15 najznačajnijih teatarskih kuća.

U periodu od godinu dana biće realizovano sedam koprodukcija koje će biti izvedene na festivalu "Finistera" u Nacionalnom teatru u Portu (Portugal) u februaru ove godine.

Probe komada "Vatre" kasnije su nastavljene u Nacionalnom teatru Katalonije u Barseloni, i njima su se pridružili španski glumci Rosa Ranom i Žordi Kuljet.

Do kraja sezone, predstava će gostovati tokom jula u Valensiji, Barseloni, a već na jesen 2023.

Po planu bi trebalo da bude učešće na pozorišnom festivalu u Madridu.

Predstava"Gospođica" Narodnog pozorišta iz Beograda na sceni NP u Banjaluci

Predstava Narodnog pozorišta Republike Srpske Banja Luka - "Gospođica", koju je prema delu Ive Andrića i dramatizaciji Vanje Ejdus, režirala i adaptirala Đurđa Tešić, gostovaće 4. februara (19,30) na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, saopštili su iz nacionalnog tetra.

"Rad na ovoj dramatizaciji započela sam još 2009. godine, u vrlo intenzivnoj saradnji sa rediteljkom Đurđom Tešić, kada je nastalo nekoliko različitih verzija. Tražile smo priču, formu, stil. Probijale smo se kroz gusti materijal Andrićevih bravuroznih misli i uvida, da bismo na kraju došle do finalne dramatizacije, koja i dalje ostaje otvorena za menjanje i prilagođavanje, jer pozorište čine ljudi koji ga stvaraju, te verujem da je divna ekipa koja je stvarala ovu predstavu dodala još puno slojeva koji su njima u procesu stvaranja bili potrebni da ispričaju svoju priču. Pozorište je živa stvar, a drama je predložak pozorišnim stvaraocima da kreiraju svoj svet" smatra Vanja Ejdus.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Rediteljka Tešić smatra da "Gospođica" podseća na današnje vreme, koje tlači svakoga i u kome nema savesti, u kome svako grabi i snalazi se samo za sebe, u kome je novac postao božanstvo.

"Razmišljam kakav je to život bez ljubavi, bez samilosti, empatije, život proveden u opsesivnoj strasti za materijalnim, u strahu od bankrota i propasti koje nam društvo nameće? Razmišljam kako nas kapitalizam gura u provaliju bez dna, gde nam je jurenje novca postalo cilj, zapravo, novac postao cilj a ne sredstvo za život i da je takav život magla u kome lupa zgrčeno srce puno bola i u kome poput starog sata koji otkucava vreme ođekuju pitanja? Kuda?... Zašto??, kaže Đurđa Tešić.

Glumačku podelu čine: Slađana Zrnić, Nataša Ivančević, Snježana Mišić, Belinda Stijak, Bojan Kolopić, Danilo Kerkez i Pavle Pavić.

U predstavi učestvuju i članovi Simfonijskog orkestra Narodnog pozorišta Republike Srpske Anastasija Marić (violina) i Marko Kovačić (kontrabas).

Scenografkinja je Dragana Purković Macan, kostimografkinja Ivana Ristić, kompozitor Vladimir Pejković, dok je za scenski pokret bio zadužen Emir Fejzić.

(Telegraf.rs/Tanjug)