Praznik rada vs Kaster Semenja - šta je vest dana za 1. maj 2019!

Foto: Tanjug/Ap

Dok je za jedne medije glavna vest bila o proslavi, odnosno demonstracijama radnika, za 1. maj 2019. godine, za engleske medije je glavna vest bila odluka Arbitražnog suda za sport (CAS) u vezi procesa koji se vodio između Kaster Semenije i Atletskog saveza Južne Afrike (ASA) sa jedne strane i Međunarodne atletske federacije (IAAF) s druge strane povodom Pravilnika o podobnosti za žensku klasifikaciju (Sportisti sa razlikama u razvoju polova (eng. Athletes with Differences of Sex Development - „DSD propisi”).

Prof Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za doping kontrolu Anti doping agencije Srbije Foto: Privatna arhiva

Preporučujemo

Sudsko veće CAS-a je glasanjem odbacilo zahteve i utvrdilo da su DSD propisi diskriminirajući, ali da je, na osnovu dokaza koje su dostavile obe strane, takva diskriminacija „neophodna, razumna i proporcionalna za postizanje legitimnog cilja“ da se osigura poštena konkurencija u sportskim takmičenjima žena.

OPRAVDANA ZABRINUTOST

Veće je takođe izrazilo ozbiljnu zabrinutost u pogledu buduće praktične primene DSD propisa. Iako dokazi nisu potvrdili da je zabrinutost opravdana, odnosno da je zaključak na prvi pogled (prima facie) opravdan, to bi se moglo promeniti u budućnosti ako se ne posveti pažnja na koji način se Propisi primenjuju.

Iako IAAF ima važna istraživanja kao dokaz da sportistkinje sa visokim nivoom testosterona imaju značajnu prednost u odnosu na one sa niskim na trkama od 400 m, 400 m sa preponama, 800 m, kao i kod bacanja kladiva i skoka motkom, postoje dokazi da se propisi IAAF o testosteronu zasnivaju na pogrešnoj naučnoj osnovi.

Izrazita dominacija na 800 metara Kaster Semenja Foto: Tanjug/Ap

Ono što bih mogao da dodam je činjenica da statistika Svetske antidoping agencije pokazuje da sportisti sve ove godine najviše zloupotrebljavaju testosteron, u proseku 50% svih doping pozitivnih rezultata opada na njega, pa je debata o tome da li testosteron doprinosi poboljšanju sportskog rezultata prilično izlišna.

Ipak, nije tu lako odlučiti, verovatno su se tako osećali i članovi CAS veća, jer su na kraju svoje odluke napisali: „da gospođica Semenija nije učinila ništa loše, da nije prekršila ni jedno pravilo i da se ne radi o varanju...“ znajući da nisu doneli odluku zasnovanu na dokazima i da su potencijalno narušili pravo sportiste.

NIVO TESTOSTERONA KAO KOD MUŠKARCA

A o čenu se zapravo radi? DSD pravila IAAF zahtevaju od žena da smanje nivo testosterona ispod 5 nanomola po litru krvi. Prema IAAF-u, većina žena, uključujući i elitne sportistkinje, imaju nivo testosterona od 0,12 do 1,79 nanomola po litru, dok muškarci imaju vrednosti koji mogu biti desetine ili čak sto puta veće - od 7,7 do 29,4.

Atletičarke iznele lično mišljenje da im deluje kao da se trkaju sa muškarcem Foto: Guliver/Mark Kolbe/Getty Images)

Nivo testosterona se kod Semenije smatra privatnom medicinskom informacijom i nije otkriven, ali se smatra da je na nivou muškog. To su i bez medicinskih dokaza potvrdile trkačice koje su trčale sa Semenijom, jer jednostavno nisu mogle ništa da učine protiv nje, što potvrđuju i Semenijini rezultati na 800 m, odnosno zlato na olimpijskim igrama u Londonu i Riju, kao i zlato na poslednja tri svetska prvenstva.

Sada Semeniji ostaje da smanji svoj nivo testosterona, bilo načinom prehrane (hrana bogata biljnim estrogenima, odnosno sojom, laneno seme i slično), što je malo verovatno ili korišćenjem određenih lekova, kao na primer spironolaktonom (Aldactone), leuprolidom (Lupron, Viadur, Eligard), goserelinom (Zoladex) ili abareliksom (Plenaxis).

Kod nas jedino registrovan spironolakton i goserelin. Ni jedan od ovih lekova nije bezazlen i potencijalno dovodi do velikog broja neželjenih efekata. Šta će odlučiti Semenija ostaje da se vidi, jer se svetsko prvenstvo u Dohi održava već u oktobru ove godine.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)