"Dok je Spanulis tu, i ja sam! Radio sam na pijaci da pomognem mami": Janisova emotivna ispovest posle bronze

Košarkaši Grčke osvojili su bronzanu medalju na ovom Eurobasketu pobedom nad Finskom u apsolutnoj drami, a junak trijumfa za Helene bio je jedan od najboljih igrača današnjice, Janis Adetokumbo - 92:89! 

On je danas postigao 30 poena, ostvario dabl-dabl uz još 17 ostvarenih skokova, a potom se pojavio na konferenciji za medije i potpuno otvorio svoju dušu.

Preporučujemo

Nije krio ponos zbog ostvarenog rezultata.

- Srećan sam veoma za tim, srećan sam za naciju, posle 16 godina smo napravili uspeh kao tim. Od prvog dana smo bili veoma fokusirani, bili smo zajedno. Krenuli smo sa trenerom Spanulisom pre godine, svi su gledali i svi su verovali u ovaj zajednički cilj. Borili smo se, želeli smo da zaradimo medalju, ništa nije zasluženo u životu. Svi od trenera, fizioterapeuta, doktora, svi su dali sve ova dva meseca. Veoma sam srećan, čekali smo na ovo jako dugo i sada nam je lakše kada smo do medalje došli.

Ovo je prva medalja za Janisa sa Grčkom, prva za Helene posle 16 godina.

- Ne znam, samo živim u sadašnjosti. Ovo je nešto što nisam ostvario u svojoj karijeri i srećan sam što sam to uradio. Iskreno, osvajanje NBA lige je veliki uspeh, to je veliki grad 500.000 ljudi, ali opet nije kao Grčka, koja ima toliko miliona stanovnika. Mi ih inspirišemo, oni nas inspirišu. Sada sam srećan što smo uspeli da uradimo ovo kao tim, znam da će ljudi biti srećni, ja sam ovo gledao na TV-u kao mali, 20 godina kasnije sam tu i osvojio sam medalju. Ako trener Spanulis je tu, ako nije, ja nisam tu. On izvlači najbolje iz tima, izvlači najbolje iz svih nas. Želim da budem sa ljudima koji znaju da izvuku najbolje iz tima.

Kaže da se svakog leta iznova zaljubi u košarku kada se nalazi sa grčkim nacionalnim timom.

- Da, znate, svaki put kada dođem leti, uvek se zaljubim u košarku. Volim kulturu, volim svlačionicu, saigrače, što možemo da se vidimo i pričamo na grčkom 20 minuta, što su tu ljudi koji su od ranije, Papanikolau, Slukas. Svaki put se zaljubim u igru. Neću lagati. Želeo bih da još igramo, da opet igramo sledećeg leta, iako ne igramo. Volim da stavim ovaj dres, ponosan sam što predstavljam svoju zemlju.

Kako kaže, uspeh je došao kao kombinacija svega...

- Mislim da je kombinacija svega, kombinacija toga što smo imali pre, tokom trening kampa, razgovori koje sam imao sa saigračima. Od prvog dana, od prijateljskih utakmica... Kada neko napravi grešku, kažemo da moramo da budemo bolji. Ali bitno je kako reagujemo. Nekada ćete da padnete, niste Džordan, Spanulis, Brajant... Jednu stvar koju znam za sebe je da uvek nađem način da ustanem. Najgori meč smo odigrali protiv Turske i uspeli smo da reagujemo. To dosta govori o mojim saigračima koji su tamo. Teško je bilo izboriti se.

Foto: Filip Plavčić

Šengun je rekao da Janis nije najbolji paser, iako je jedan od najboljih igrača na svetu. Adetokumbo je imao gospodski odgovor.

- Ja sam čovek koji ne voli mnogo da priča. Ja dajem da moja igra priča. Biće moja 13. sezona u NBA ligi, osvojio sam sve. Imam neverovatnu porodicu, ljude oko sebe, volim da nosim sebe na taj način. Nisam neko ko će da odgovara trenerima, igračima, ljudima koji pričaju loše o meni. Na kraju ne pamtite to, nego kako se nosite. Možete da odete i da proverite moj Jutjub, moje snimke na Jutjubu i onda možete da pričate.

Uporedio je MVP titulu i titulu prvaka NBA lige sa onom koju je osvojio sa Grčkom.

- Osvojiti MVP, okej, moja mama je srećna, moj brat je srećan, možda moj agent. Ali osvojiti medalju, 12 ili 13 miliona ljudi je srećno. Nisam nikad imao taj osećaj ranije. Srećan sam što je mnogo ljudi gledalo košarku na TV-u u Grčkoj. Srećan sam, ljudi su plakali, ja sam plakao, svi su plakali. Znam da su mnogi sada kući srećni, čekaće nas na aerodromu verovatno, ekstremno su srećni. Vi ste sada tu da inspirišete ljudi. Ako ne verujte, onda ne možete da osvojite ništa. Neka deca će gledati i misliće - možemo da osvojimo zlato. Možda budem pomoćnik Biliju ili ako budem umoran, biću tu i navijaću za sledeću generaciju.

Pohvalio je Fince i Laurija Markanena sa kojim ima sjajan odnos.

- Veliki respekt, igrali su neverovatno ceo turnir. Lauri je igrao fantastično, igram sa njim i protiv njega poslednjih sedam godina, teško ga je čuvati. On je visok skoro sedam stopa. Znate, krvarili smo, bolelo je, ali mislim da su godine pred njim. Tako to radi. Hteo je moj dres, ja sam hteo njegov. Poželeo sam mu sve najbolje, kao i njegovoj porodici.

Potom je potpuno otvorio svoju dušu. Od toga da je malo falilo da ne igra košarku i da je mogao da završi i da radi na pijaci.

- Pamtiću sve dobre i loše momente. Verovatno ću pamtiti način kako ću se osećati posle meča sa Turskom i kako smo se svi osećali u svlačionici i kako smo se potom gledali u oči sutradan. Volim to, volim što smo bili na istoj stranici. Kada se to desi, mentalno smo slabi. Kao što sam rekao, u životu je važno da idemo dalje, da se podignemo, verujem da smo kao tim uspeli uvek da se vratimo. Uradili smo dobro posao danas dobro 39,5 minuta i zbog toga sam veoma srećan. Moj lični osećaj je takav, verujem da sam shvatio način na svaku odbranu koju smo igrali, a odigrali smo sedam utakmica. Ljudi uvek kažu "nisi uradio ovo, nisi uradio ono", to mi pogađa ego. Uvek nalazim način da uradim posao, osećao sam dan da je moja priča na liniji. Moji roditelji nisu imali novca, našao sam način da im pomognem. Kada su bili bolesni, pomogao sam im. Kada sam otišao u SAD, pomagao sam braći, dao sam im šansu da se obrazuju. Ljudi su sumnjali u mene, sada kada sam osvojio medalju, reći ću deci kada porastu, kada budu igrali sa decom Spanulisa, reći ću im, da sam osvojio medalju na Evin rođendan. Da, to se desilo. Još jedna stvar koja se desila, ne znam da li to trener zna, kada su moja deca došla ovde sa Kipra ovde, rekao mi je sin da uvek osvajam trofeje, šta se desilo. Ja sam mu rekao da ću dati sve od sebe. Verujem da su ponosni na mene. Ja ih ne viđam toliko koliko bih želeo.

Zaključio je kako je sve bilo teško u mladosti, ali da je vremenom pokazao sebi da može.

- Ovo je ludo, počeo sam da igram košarku 2008. godine i 2009. godine sam prestao da igram. Pamtim prošle uspehe, ne toliko tu 2019. godinu, jer sam razmišljao o nečem drugom, bio sam van Atine, tad sam radio na pijaci. Moj trener Zibas mi je rekao da mogu da zaradim od košarke, da će mi dati 300 evra mesečno, da će dati mojoj majci posao. Uvek se sada vraćam na košarku. Počeo sam ozbiljno da igram košarku od 2010. godine.

(Telegraf.rs)