Srbin je jedan od najboljih MMA trenera na svetu: Radio s Topurijom i Merabom, sad za Telegraf otkrio svoj put

Ove subote, holandski Arnem ugostiće sam krem svetske kik-boks scene, pošto će u pomenutom gradu biti održan veliki Glory Collision 8, možda i najveći događaj u ovoj godini!

Očekuju nas dva turnira, kao i novi mečevi Antonija Plazibata, Miloša Cvjetićanin i legendarnog Erola Zimermana. Upravo pomenuti "Kostolomac", boriće se protiv nekada trećeg najjačeg čoveka na svetu - Aleksa Simona, i to u meču koji vodi na veliko finale teškaškog turnira.

Aleksov trener inače je Srbin - Renato Subotić, jedan od najboljih trenera borilačkih sportova na svetu, a ovom prilikom, iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa njim u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf.

Renato je inače momak koji je imao priliku da radi sa mnogim velikim imenima borilačkog sporta, živi u Australiji i o njemu pogotovo govore njegovi rezultati, te ne treba previše govoriti o tome koliko je cenjen u borilačkom svetu.

Kako je otkrio na početku razgovora, srećan je što je ponovo u Evropi.

- Baš mi je drago da sam u Evropi i imam familiju u Holandiji. Znači, bilo mi je drago da se vratim ovde i da imam priliku da vidim svoju rodbinu i to. Ljudi u Holandiji su fantastični, a Glory je stvarno najbolji kik-boks događaj na svetu i baš mi je čast da sam ovde - počeo je Subotić.

Aleks Simon će nastupiti protiv legendarnog Erola Zimermana.

- Aleks je stvarno jedinstven atleta. Bio je najjači čovek u Australiji, bio je treći najjači čovek na svetu u 2017. godini. Aleksove pripreme su bile super. Imali smo neke probleme na početku priprema, ali najvažnija stvar je kako završiš pripreme, ne? Sada... malo je čudno, znaš, kad sve ide u pravom smeru i jedva čekamo da nastupimo na šouu. Bori se protiv legende sporta, Zimermana. On ti je taj autsajder, to ti je ta „Roki“ priča. Znači, čovek koji dolazi s druge strane sveta sa jednom borbom, bori se protiv legende sporta sa 140 borbi. Ali, ko mene zna, zna da ja stvarno gledam da pripremim sve do najmanjeg detalja. Na kraju krajeva, u tehničkoj i fizičkoj pripremi, sve smo napravili najbolje što smo mogli. Sada je na njemu da dokaže svoj talenat.

Iako ne dolazi iz borilačkog sveta, oduševio je svojim zalaganjem i snagom.

- Vidi, to je stvarno onako talenat... Nisam, imao sam priliku da radim sa najboljim borcima na svetu u MMA, u kik-boksu... Ja sam ti... U kik-boksu moj trener je bio Alfio Romanut. Znači, to ti je u Evropi možda jedan od najboljih trenera što su ikad postojali, i moj trening partner je bio Đorđo Petrosjan. I Aleks je tako kao Đorđo, te atlete što se rode jednom ikada. I nikad nisam video da je neko tako veliki, a da je tako elastičan, fleksibilan i eksplozivan. Znači, pripreme moraju da budu malo drugačije kad imaš nekoga ko ima toliko kila. On ti je počeo trening kamp sa 165 kilograma. I sada smo ga spustili na 137, zato što sam baš hteo (i to je dokaz koliko je jako trenirao), hteo sam da bude malo laganiji, da imamo malo više kondicije za tu borbu. Zato što nam je plan... Nije nam plan samo da budemo tamo na borbi, hoćemo da pobedimo tu borbu i da napravimo tu „Roki“ priču. Neko što dođe s druge strane sveta, veliki autsajder, ali da promeni sve.

Imali su dovoljno materijala da "prostudiraju" Zimermana.

- To je jako dobro pitanje. Znaš, kad se neko bori toliko godina, imaš puno informacija o njemu. Ja vidim to s druge strane. Znači, imamo 15 godina informacija da vidimo gde i kako da ga pobedimo. I ima puno šansi... početka borbe... i planirali smo, imamo plan A, B, C. Ali stvarno, on je legenda. Borio se protiv svih. Definitivno, Aleks je mlađi, u svom je „prajmu“ (vrhuncu) kao superteškaš, a Erol je na kraju svoje karijere. Ali iskustvo je jedina stvar koju ne možeš da izmisliš. I moramo da se pazimo svake sekunde, od prve do zadnje sekunde, od zadnje runde. Ali imamo jako dobar plan igre. I ako on to sprovede u borbi, biće rođena nova zvezda.

Imali su i pomoć čuvenog Marka Hanta.

- Vidi, njegov talenat i radna etika su sve olakšali. Nije on neki borac kome moraš da pokažeš neke stvari dvesta puta, on stvarno nauči brzo. Imali smo jako dobre trening partnere s nama. Bio je tu Mark Hant, došao je da pomogne, da nam da neke uvide i neke stvari što su nam trebale. Ne samo tehnički, ali mentalno. Znaš, Mark Hant je legenda. Pobedio je sve što se može pobediti u sportu. I nešto što ljudi ne razumeju u toj strani sveta - svi su borci. Znači, ako odeš u pab da gledaš UFC, naći ćeš nekoga ko može da bude prvak sveta u pabu, tamo pije pivo. Znači, imaš dobre borce svugde. Jedina stvar koju mogu da kažem, što sam trebao da pazim puno u trening kampu, jeste to što Aleks ima neverovatnu snagu. I morao sam da ga povlačim puno puta na sparinzima, zato što stvarno kad dirne nekoga, on ga povredi. I to je teža stvar. Znači, radimo sparing sa rukavicama od 20 unci, sve protekcije, kaciga i to, i nije dovoljno. Znači, čovek ima stvarno neverovatnu jačinu.

Što se tiče mečeva Miloša Cvjetićanina i Antonija Plazibata...

- Očekujem od obojice da pobede. Stvarno su odlični borci. Tehnički, taktički, srce... sve imaju. To znamo mi s Balkana, znamo naše srce, znamo da smo rođeni da se borimo i znamo da, kada smo autsajderi i kada nas ljudi najviše potcenjuju, taj naš inat je puno poznat okolo po svetu. I Miloš... Stvarno sam iznenađen. Evo, pratio sam ga izdaleka, s druge strane sveta. Imao sam priliku da popričam sa njegovim trenerom isto, i momci rade nešto fantastično u Srbiji i sve. U „mejn iventu“ (glavnoj borbi) stvarno očekujem pobedu našeg Antonija. On je više onako agresivan borac i dođe stvarno da se bori i da da sve od sebe. I mislim da će taj meč dobiti. I nikad se ne zna u sportu. Znači, jedan udarac može promeniti sve. Ali stvarno mislim da naši ljudi imaju genetički i mentalno, da su stvoreni za to.

Srpsko podneblje je doživelo veliku ekspanziju borilačkih sportova.

- Ja mislim da borci iz Balkana imaju taj pravi mentalitet da uspeju u sportu. Šta je teže na Balkanu, na primer, a lakše u Australiji, je da imaš finansijske mogućnosti da ti pomognu u sportu. U Australiji možeš da radiš jedan posao sa skraćenim radnim vremenom i da imaš priliku da treniraš dva-tri puta na dan. Znaš, kod nas u Srbiji, na Balkanu, to je malo teže. Ali mislim da to može da bude i nešto više za nekoga da uspe u sportu. MMA eksplodira. Ja sam jako dobar prijatelj sa puno boraca iz Balkana. Imao sam priliku da treniram sa Darkom Stošićem, jako sam dobar prijatelj sa Lukom Jelčićem, on ti je glavni trener u ATT-u u Zagrebu. Momci i svi naši ljudi stvarno rade... FNC diže sport puno u regionu, u MMA. Dobar sam prijatelj sa Ilketom (Ilić), Vasom (Bakočević)... „Slo“ Roki, tada kad se borio u kik-boksu, on ti je bio u istom timu... ja sam ti bio dete tada, a „Slo“ Roki se borio, trenirao je sa Alfiom, sa Đorđom i to. Znači, mislim da je nebo granica. Sada, ako imamo tu medijsku pažnju, što vi momci stvarno pomažete puno u tome, i svi...

- Znači, nije samo borac. Sad ću to da kažem na engleskom i momci moraju da razumeju: „Pobeda nije pobeda ako nemaš promociju te pobede“ i da nemaš priliku da pokažeš ljudima šta imaš u sebi. I mislim da će biti stvarno zanimljivo sledećih pet godina u sportu, u kik-boksu i u MMA pogotovo. Moram da kažem, mislim da ćemo imati jako dobre borce. Ja imam priliku da treniram najboljeg MMA borca ženskog iz Srbije, Nikoliju Milošević. Nikolija je pobedila dva puta svetsko prvenstvo, jedanput evropsko prvenstvo u IMMAF-u, i sada je u profi pobedila sve pojaseve u Okeaniji. Sada bi trebali da imamo vesti za Brave u Srbiji 14. februara, i posle toga za UFC. Već bismo mogli da se borimo u UFC-u, ali ja hoću da ona ima više iskustva i da ima neke tvrđe mečeve pre toga. Ali da, stvarno sam ponosan odakle potičem i kao trener na drugoj strani sveta, da ako mogu nekako da dam nešto u sportu... Šta mogu da dam je moja strast, moja ljubav i stvarno imam kompletnu opsesiju o tome. I svaki dan probam da budem bolji kao trener i kao osoba. Ali mlad sam, još imamo puno godina ispred sebe i videćemo da podignemo sport čim više u našoj državi.

Ipričao je i svoj životni put.

- Da, vidi, bio je stvarno težak put. Ja se nisam rodio iz neke familije bogate i da smo imali puno prilike i to. Mama i tata su se stvarno svaki dan trudili, kao svaki naši ljudi što u biznisu, u sportu, u studijama, u svemu probaju da uspeju u inostranstvu. I mogu da kažem da su mi to najveći idoli, moji roditelji, da su stvarno sve radili svaki dan da mi daju najbolju priliku u životu. I počeo sam od malih nogu, tata mi je bio borac. Počeo sam sa pet godina, počeo sam kao svi sa karateom i to. Posle sam prešao, imao sam priliku da imam najbolji kik-boks tim u Evropi tada, Tim Satori, pored moje kuće. Upoznao sam Alfia, gledao sam te idole u sportu kao Đorđa... Đorđo, evo sada je završio njegovu karijeru... ja sam ti bio klinac kad je on sve pobeđivao. Išao je u „Švajcarsku“ da se bori protiv Buakava i bio je dete tada on. Stvari... mislim da imamo tu lozu u sportu preko mog trenera i to, što sam ja hteo non-stop da pratim. Ponosan sam na to. Posle toga otvorio sam klub u Italiji. Moj klub je tada postao najbolji klub u MMA u Italiji - Marvin Vetori, Danilo Beluardo, Alen Amedovski... tada svi ti borci što su bili u UFC-u, oni su trenirali kod mene. I dobro sam imao uspeh, ali nije to to bilo.

- Imao sam prilike da... moj sistem je hvala Bogu praćen svugde oko sveta i imao sam priliku da radim sa Ilijom Topurijom, sa Merabom Dvališvilijem, Volkanovskim i oni stvarno... Bilo mi je čudno, iskreno da ti kažem, neki prvak kao Ilija da me kontaktira i da kaže: „Kouč, hteo bih da radim malo treninga s tobom kad dođem u Sidnej“. Ali to je dokaz da ljudi nešto vide u mom sistemu i da ima puno truda i rada iza toga. Nije bilo lako, dođeš u novu zemlju i sve moraš da počneš ispočetka. Nisam nikad imao nijedna vrata otvorena, da ti iskreno kažem. Ali mislim da je to taj naš inat. To je možda bio najveći problem za one što su protiv mene - da su mi zatvarali sva vrata. Znači, trebao sam da se trudim više i da dokažem se još više i bolje u onome što je moj osećaj, moj biznis i to. I sada mogu da kažem, živim najbolji život. Australija je jako lepa zemlja gde, ako se trudiš, ako si najbolji u nečemu, ljudi te cene i imaš priliku da... To neki put kod nas nema, ne? Mora se non-stop nekako da se nađe koga znaš i to... Ali mislim da na duge staze istina non-stop dođe na svoje. Ti možeš to da „fejkuješ“ za par meseci, ali posle ako nisi u tome i nisi svaki dan u klubu i trenirati kao momci... Društvene mreže mogu biti dobra stvar, a mogu biti i negativna za puno boraca. Može da bude distrakcija, umesto da treniraš, više si u toj pažnji. A s druge strane, stara škola nije puno stavljala pažnju na to i imaš velike borce što nisu zaradili ništa zato što nisu koristili taj vizibilitet što bi mogli imati. Znači, to je što mogu da kažem. Ja sam samo jedan momak što se trudio svaki dan, studirao je puno u sportu i je hteo da da svojih 100 odsto svaki dan. I hvala Bogu, stvari idu u pravom smeru.

Uporedio je Topuriju, Dvališvilija i ostale šampione sa drugim borcima.

- To je jako dobro pitanje. Prva stvar, bilo mi je... ispočetka sam bio stvarno iznenađen. Za mene je... ja sam ti trener, ali sam ti isto fan od sporta. Meni... ja nemam taj mentalitet, nemam taj ego. Ako je neko dobar, ja ga cenim i promovišem. I ispočetka isto... sada imam taj blagoslov da u MMA sam jedan od najviše „folovanih“ (praćenih) trenera u celom svetu. I ispočetka nisam ni znao neke momke iz Srbije, probao sam da ih guram preko svojih društvenih mreža zato što sam ponosan na to. Kad sam imao priliku da radim sa Ilijom, Merabom i tim momcima, samo sam nešto shvatio. I to mi je isto bilo kad sam bio u klubu sa Đorđom Petrosjanom. Da je velika razlika između „sportiste visokog nivoa“ i „šampiona“ - mentalitet. To je što momci treba da razumeju. Da ako hoćeš stvarno da uspeš u taj sport, nema plana B. Sve mora da bude u tome. I na engleskom kažu: „You have to put all the eggs in one basket“ (Moraš staviti sva jaja u jednu korpu), moraš da ideš „all in“ (na sve ili ništa) i da razumeš taj sport... Ja kažem mojim momcima „Pravilo trojke“. U tom sportu, jedna trećina vremena - osećaćeš se sr***. 33 odsto će biti dobra vremena. A 66% biće teška vremena, povrede, borba u svim tim stvarima. Važno je da ti šampioni imaju taj mentalitet i nema za njih ništa drugo nego to. To dođe pre, nažalost da se kaže, pre rodbine, pre relacije, prijateljstva, sport dođe pre svega.

Dotakao se i Aleksandra Rakića.

- Ja moram nešto da kažem o tome. Ja mislim u MMA, to je manje u drugim sportovima, ali u borilačkim sportovima kao MMA, boks, kik-boks i to... kad neko izgubi, ljudi idu previše negativni u to. Aleksandar Rakić, on se borio protiv najboljih. I kad si u tom nivou, mali detalj i mala distrakcija koštaju te meča. Ali on se borio protiv najboljih, pobedio najbolje, izgubio protiv najboljih. On je bio jedan od najtežih mečeva za Ankalaeva. Ja mislim šta je najvažnije za Rakića... Rakić tehnički ima sve. Ali samo da bude u pravom mentalitetu, da zna gde je, da zna sve ono što mi već znamo - da on ima taj UFC šampionski kalibar. Ima ti sve. Znači, momak je fantastičan lik, prvo da ti kažem. Imao sam priliku da ga pratim, nisam ga nikad upoznao, ali video sam... sve ima. Ima jako dobar primer za mlade momke, ima jako lepu familiju, ima dobar mentalitet, ali mislim da je to jedino što razlikuje taj sledeći korak - je samo da on nađe te trikove, da nađe taj... da ima tu priliku da ide preko tog momenta što je sada za njega negativan. Ali mislim, on će to naći i imaće priliku da dođe na pobedu. I mislim sledeći meč 100 odsto. Ovaj meč može da mu bude motivacija da stvarno postane puno bolji za sledeći meč.

Nikolija Milošević je najveći potencijal.

- Nikolija Milošević. Nema niko ni blizu Nikolije. Nikolija, ona ti se borila protiv svih. Ako samo gledate njen rekord, amaterski, profi... ne možeš ni da se porediš sa nekim drugim borcem. Nina, ona je pustila sve, došla je u Australiju da trenira, da se spremi... Ljudi to ne znaju. Mi nemamo nikakvu podršku. Znači, nama niko nije pomogao. Ja ti imam kuću u Australiji. Ne sviđa mi se to da kažem, ali ako neko je tamo da pomogne, neki borac što će stvarno uspeti, to je Nikolija Milošević. Ja imam četiri borca, sada žive u mojoj kući. Ona je jedna od tih boraca... i Nina će biti prvakinja u UFC-u. Možete da sačuvate taj video danas i posle tri-četiri godine dobićemo se ponovo i „Kouč, rekao si to i to se desilo“. 100 odsto. Nema niko sa takavim mentalitetom. Ona... išli smo u Španiju, nokautirala je najbolju 61 kilogram fajterku u Evropi u jednoj rundu. Išli smo u Tahiti, pobedila je Belator veterana. Išli smo u Novi Zeland, pobedila je najbolju fajterku iz Kine... Znači, ta devojka ima nešto što ne možeš da nađeš svugde. Ona će biti prva borkinja, žena sigurno, da pobedi UFC pojas za Srbiju i za Balkan.

Jednu legendu bi posebno voleo da vidi na treningu.

- Znaš šta mislim? Mislim da... Znaš kako kažu: „Nikad ne upoznaj svoje idole“. Može neko da ti on na društvenim mrežama izgleda tako simpatičan i to, ga upoznaš i energija nije to. Ja mislim, kao kouč, jako je važno da imaš tu kompatibilnost, da ima ta energija da se skupimo - kouč, fajter i tim - i da idemo na direkciju pobede. Ima puno imena. Sada jedno ime što sam non-stop hteo, imao sam priliku da ga upoznam i mogu da kažem da je jako dobra osoba uživo, ali više se ne bori i bio bi mi san da sam ga, da sam imao priliku da treniram sa njim - Žorž Sent Pjer (George St-Pierre). Žorž Sent Pjer Sent Pjer, on je za mene ne samo veliki majstor borilačkih veština, nego on ti je baš onako mentalitet, veštine... pravi sportista. Za mene je jedan od najboljih svih vremena.

Što se najvećeg svih vremena tiče...

- „GOAT“... mora ljudi da razumeju, je status puno stvari, ne samo sporta. Za mene „GOAT“ je isto mentalitet i kako se ponaša van sporta. I definitivno Žorž Sent Pjer bi bio jedan od najboljih. Ako ne gledaš taj mentalitet, Džon Džons je definitivno „GOAT“. Ali je imao... ali vidi, na kraju krajeva niko nije perfektan. I zato ljudi vole Džon Džonsa, i ja ga volim kao borca, zato što imao je ta teška vremena, vratio se i on ti je pobedio tri generacije boraca. Otkad je bio najmlađi, sada je najstariji i još pobeđuje. Mislim da Žorž Sent Pjer u kolektivno, kao sportista i sve, ali rezultati Džon Džons je „GOAT“.

Fali mu Srbija...

- Sve mi nedostaje. Znaš, kultura, hrana... Hrana mi najviše nedostaje. Dobri ćevapi, sarma i to... Ali znaš šta je? Mislim, sve te vuče odakle potičeš. Australija je jako lepa zemlja, priroda i sve, sve imaš šta ti treba, ali mislim... Ja imam, moj brat je još u Beogradu. On ti je generalni menadžer za IKEU u Srbiji. Znači, njegova, moja familija, porodica je tamo još. Imao sam priliku da budem u Srbiji kad je bilo svetsko prvenstvo amatersko. Ja sam ti bio trener reprezentacije Australije. I idem u Crnu Goru skoro svake godine, u Kotor. Imam jako dobrog prijatelja Kristijana, on ti ima klub tamo i radimo seminar i tako. Imam priliku da idem, ako mogu. Malo smo daleko, ali ako imam priliku, odmah se vraćam našim stranama.

Ipak, hrana nigde nije kao u Srbiji...

- Ne možeš da nađeš dobru hranu kao kod nas, nema šanse. Ali ima puno naših ljudi, znaš. Puno naših ljudi su stvarno stvorili jako dobre stvari u Australiji, biznise i sve. Ima puno naših ljudi, imamo, ja idem često u crkvu u Sidneju, imamo jako dobru zajednicu. I držimo se skupa i nije isto kao da si kod nas, ali nisam još našao dobre ćevape, to ću da kažem.

Imao je i poruku za sve one koji žele da uđu u borilačke sportove.

- Zavisi zašto hoćeš da uđeš unutra. To je najvažnija stvar. Znači, svaki borac počne da se bori zato što nešto mu fali unutra. I zato počne da se bori i da radi taj sport, zato što nešto ti fali unutra. I preko sporta probaš da nađeš taj deo sebe što ti fali. To je najvažniji razlog zašto moraš da počneš taj sport. Zato što ja sam video kako taj sport može da promeni puno ljude, puno momaka su došli u klub, bilo ih je strah svega i znaš, taj sport ti da kao tu supermoć. Polako vidiš ih da hodaju drugačije, da pričaju sa više samopouzdanja. I to je najvažnija stvar zašto bi trebao početi taj sport. Da se osećaš bolji unutra. I to bi bio, morao da bude isto razlog kad prestaneš taj sport. Kada si dobar sa sobom, kada penzija... to je možda najteži izbor za jednog trenera da kaže jednom fajteru kada da prestane. Taj ego, taj ego što je pozitivan kad se boriš, može da bude jako negativan. Ali nešto što moram da kažem i što se puno ne priča, i što može da pomogne puno borcima što su stavili ceo život u tome, je da razumeju da ne možeš ti da nosiš taj fajter, taj karakter u život van sporta. Ja non-stop kažem mojim studentima: kad završiš trening i ideš se tuširati, zatvoriš tu knjigu i sada moraš da budeš ta normalna osoba za svaki dan život. Imaš porodicu, familiju... Puno puta borci su autodestruktivni, idu kompletno zato što moraš da budeš borac, da ti nešto fali u životu konstantno. Ali u neki momenat, kada dostigneš stvari iz života, da ceniš to i da stvarno da koristiš sve najbolje u toj tuči, da daš najbolji život sebi i svojoj porodici i da posle razumeš da sada počne druga karijera - da si tata, da si nekome sin i to, i da stvarno poštuješ sve što dođe van sporta, ne samo sport - podvukao je Subotić.

(Telegraf.rs)