Partizan brutalnim svedočenjem svog igrača odao počast žrtvama NATO bombardovanja 1999. godine

Foto: Partizan.rs

FK Partizan je povodom godišnjice NATO bombardovanja objavio tekst u kojem su želeli da mlađim generacijama prenesu kakav je pakao proživela naša zemlja u kojoj su mnogi nevini, među njima oko 2.500 civila, od čega je utvrđeno da je među njima bilo 81 dete.

Partizan je kroz svedočenje Bojana Ostojića, sadašnjeg prvotimca, evocirao uspomene na ovaj tužan događaj u istoriji našeg naroda, koji je preživeo pakao od 78 dana bombardovanja od strane NATO alijanse uz naslov "Da se nikad ne zaboravi".

Preporučujemo

Ostojić je bio najmlađi od petoro dece u porodici, a tokom bombardovanja mu je najteže bilo kada je čuo da mu je najstariji brat, koji je bio na ratištu na Kosovu, ranjen. A dolazile su do njih i lažne informacije da je poginuo.

- Nove generacije skoro i da se ne sećaju, možda po pričama, snimcima, ali nikada toliko uverljivo kao oni čije su detinjstvo obeležile NATO bombe nad našom zemljom tih 78 dana, počevši od 24. aprila 1999, pa do 10. juna 1999. Sada prvotimac Partizana, a onda samo petnaestogodišnji dečak Bojan Ostojić, seća se svake bombe koja je prošištala iznad aerodroma Ponikve i na svu sreću lažne vesti da mu je je najstariji brat Zoran stradao i izgubio nogu - počinje tekst Partizana na zvaničnom sajtu, a zatim se na to nadovezuje i Ostojić uz svoje svedočenje.

− Ja sam najmlađi od petoro dece. Zoran, Zorica, Goran, pa sestra Gorica i ja. Za vreme bombardovanja bio sam u Sevojnu sa porodicom. Nismo očekivali da će biti toliko strašno, dok sa prozora nismo videli kako gađaju vojni aerodrom Ponikve udaljen 23 km od Sevojna.

- Tada smo shvatili da je vrag odneo šalu, da je stvar ozbiljna i odlazili smo u sklonište. U skloništu smo provodili i dane i noći, sve do trenutka kada smo saznali da je moj najstariji brat Zoran, koji je u to vreme bio na ratištu na Kosovu ranjen.

- Kao danas se sećam datuma, 13. 4. 1999. Dobijali smo razne informacije, od toga da nema nogu, pa do toga da je poginuo. Živeli smo u neizvesnosti sve dok ga nije njegova jedinica SAJ dovezla u Sevojno. Bogu hvala, bio je povređen samo u ruku, dok je njegov najbolji drug poginuo, a nekoliko ih je bilo takođe ranjeno. Kada je došao i rekao da više ne idemo u sklonište, već ostanemo kod kuće, za mene je kao dete tada rat prestao. Uz njega sam se osećao smireno i više nisam znao za strah - prisetio se Ostojić.

Partizan je na kraju teksta odao počast svim žrtvama NATO bombardovanja uz poruku, da se nikad ne zaboravi i nikada ne ponovi.

- 24. marta 1999. godine u 19.45 oglasile su se prve sirene u Beogradu za vazdušni napad i označile početak NATO bombardovanja SR Jugoslavije (koju su tada činile Srbija i Crna Gora). Da se nikad ne zaboravi za svu decu koja su stradala od strane NATO pakta, ali i za sve nevino stradale, za njihove porodice i prijatelje.

Za ljubav i mir, da se nikada ne ponovi!

(Telegraf.rs)