Kako je Matijašević doneo Čuki 50 miliona evra i potvrdio da je veliki mag za transfere
Uglavnom "sam protiv svih", uz podršku uskog kruga saradnika koji ga okružuju i bez oslanjanja na budžetska sredstva i politiku, sportski direktor Čukaričkog Vladimir Matijašević ovog leta je još jednom pokazao zašto je svojevremeno u srpskoj javnosti dobio nadimak "Koperfild sa Banovog brda".
Njegov posao, doduše, nije povezan sa nestajanjem, kao što je to čuveni mađioničar i iluzionista radio, već stvaranje. Njegova magija nije iluzija, već opipljiva stvarnost koja se vidi kroz brojke kada su u pitanju transferi.
Preporučujemo
Svetsko prvenstvo: Ivana Španović se bori za finale u novoj disciplini, prvi pokušaj slab
Mamić: "Srbin mi je u danu dao 22 miliona! Rekao je - j**e mi se za rizik, ti si moj brat"
Poput pravog iluzioniste - on vidi ono što drugima promiče, te otuda ne čudi što je za sve ove godine svojom transfer politikom Brđanima doneo oko 50 miliona evra. Njegov model je jednostavan: pronađe mladog i talentovanog igrača, pruži mu idealne uslove za razvoj u klubu, da mu šansu u prvom timu, a zatim ga proda u jaču evropsku ligu za višestruko veći iznos.
Ta cifra od 50 miliona evra, koliko je ušlo u klub otkako je on u njemu, nije slučajnost. Matijašević je postao majstor prepoznavanja potencijala tamo gde ga drugi ne vide. Igrači poput Dimitrija Kamenovića (Lacio), Slobodana Tedića (Mančester Siti), Đorđa Petrovića (Nju Ingland, kasnije Čelsi), Andrije Pavlovića (Kopenhagen), Marka Rakonjca (Lokomotiva Moskva), Nikole Stojiljkovića (Braga), Igora Miladinovića i ostalih, samo su potvrda zašto je Čukarički godinama unazad i te kako zanimljiv emisarima brojnih evropskih klubova.
Transfer Mihajla Cvetkovića u Anderleht, zatim i ovaj najnoviji - Andreja Bačanina u Bazel, i to u situaciji kada Čuka iza sebe ima jednu od najslabijih sezona, jasno ruše one predrasude da je za dobar transfer potreban i dobar rezultat. Ono što Matijaševića izdvaja jeste to što ovaj posao obavlja praktično sam, uz, kao što smo rekli na početku, pomoć male i odane grupe saradnika koju čine Goran Grkinić, Dijana Petrović i ostali. Takođe, tu je i velika podrška koju je dobio od predsednika Dragana Obradovića, čoveka koji je u njemu prepoznao vizionara i sve mu prepustio, kao i ona najveća koja mu daje potrebno "gorivo" - podrška porodice: supruge Olivere i sinova Filipa, Luke, Relje i Lava.
Bez velike logistike, bez armije skauta i analitičara kakve imaju evropski giganti, on uspeva da drži sve konce u svojim rukama - od skautinga i pregovora do finalizacije ugovora. Njegova sposobnost da prepozna talenat, izgradi igrača i na kraju unovči svoj rad, postala je primer kako bi jedan moderan fudbalski klub trebalo da funkcioniše. Pogotovo u Srbiji, gde je mnogima zadao domaći zadatak.
Stvorio je samoodrživ model koji generiše i novac i sportske rezultate. Prve godine u klubu ostvaren je najveći uspeh - uzet je Kup Srbije 2015. godine. Tada je krenula i prodaja koja je, vrlo brzo, postala zaštitni znak Brđana.
Plasman u grupnu fazu Lige konferencije u sezoni 2023/24 je podvig koji je potvrdio status kluba na evropskoj mapi. Za jedan srpski klub van tandema "večitih", igranje grupne faze evropskog takmičenja je ogroman uspeh i san koji je na Banovom brdu postao java. Čukarički je pod njegovim vođstvom postao redovan učesnik evropskih kvalifikacija, dok su u Superligi godinama unazad bili među četiri najbolja kluba.
Imao je Matijašević i svoju međunarodnu turneju. Poziv grčkog giganta AEK-a iz Atine bio je potvrda njegovog statusa. Tamo je, za kratko vreme odveo klub do grupne faze Lige šampiona, najveće fudbalske pozornice na svetu. Njegov rad je potom prepoznat i u domovini, gde je obavljao funkciju direktora fudbalske reprezentacije Srbije - što dodatno potvrđuje njegov status u domaćem fudbalu. Iako nikada nije bio medijski toliko eksponiran, njegovo ime uživa poštovanje širom regiona. Pa i šire, jer je jedan od retkih fudbalskih radnika o kom su Italijani i Englezi pisali upravo kao o čoveku koji stvara i koji je najveća snaga kluba.
Na kraju, kada se podvuče crta, on je čovek koji je dokazao da uspeh u fudbalu ne mora da se kupi, već može i da se stvori. Zato i ne treba da nas čudi što je za sve ove godine potvrdio da je jedan od najvećih fudbalskih mađioničara kada su u pitanju transferi.
(Telegraf.rs)
Vesti u fokusu
Ono što je Luka Dončić uradio sudiji na kraju meča ulazi u anale: Ovako mu se "načestitao", pa mu dao suvenir!
Baka otkriva bolnu istinu: "Čuvam unuke svakog dana, ali na svoj rođendan sam shvatila da nikome ne značim"
FBi ponudio nagradu od 100.000$, ovo je osumnjičeni za ubistvo Čarlija Kirka: Otkriveno iz koje je puške pucao
Gnezdo monstruma sa Orijenta prvi put otkriveno u Sloveniji: Prognoze su crne, stručnjaci upozorili građane
Gala slavlje od 700 zvanica! Prelepa ćerka Saše Matića slavi punoletstvo: Dekoracija iz bajke, ceo zid od ruža
Video: Srbija prvak sveta u armwrestlingu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Bojan
Ima uspeha zato što je Čuka privatni klub u državnim klubovima samo krađa
Podelite komentar
pdz
Pitanje je kada će klubovi provaliti da prodaje mačke u džaku. Samo je Petrovic vratio uloženo klubu kojem je prodat, svi ostali su bili promašaji.
Podelite komentar
Branko Nikolić
Pozdrav sa Banovog brda od jednog sa istočne tribine, ove godine zatvorene po nalogu Koperfilda. Sve napisano od strane M.M. ima smisla dok se ne postave sledeća pitanja: 1)Zašto ništa od 50 miliona evra nije uloženo u sređivanje istočne tribine i zašto se to nikada neće desiti? 2)Zašto ništa od 50 miliona evra bar nije uloženo u sređivanje toaleta na istočnoj tribini i zašto se to nikada neće desiti? 3)Zašto ništa od 50 miliona evra nije uloženo u marketing kluba i zašto se to nikada neće desiti? 4)Zašto ništa od 50 miliona evra nije uloženo u dovođenje kvalitetnih igrača i zašto se to nikada neće desiti već se dovode samo slobodni igrači, a onda se pozajmljuju viškovi od Zvezde? 5)Zašto klub ne želi navijače na stadionu već čini sve da i ono malo odanih rastera? 6)Zašto ništa od 50 miliona evra nije uloženo u dolazak nekog renomiranog fudbalskog imena koje će doprineti da se klub stabilizuje nakon dve godine agonije u Superligi Srbije, bilo na mestu sportskog direktora ili šefa stručnog štaba i zašto to ne može da se desi? Od stare slave klub nema ništa jer odavno više nije treći u državi, a novi realizovani transferi sigurno neće značiti bolji plasman kluba u novom prvenstvu. Bilo bi lepo proslaviti 100 godina postojanja kluba u vrhu tabele ali je više nego očigledno da su neki drugi motivi iznad takmičarskih.
Podelite komentar