Partizan u 2025. godini (2. deo): Evropsko leto iz bajke, jesen kritičnih odluka i zima puna podela

Umesto da uživaju na lovorikama, u činjenici da su posle dve godine ponovo prvi na tabeli ispred favorizovane i daleko kvalitetnije Crvene zvezde, možda čak i Vojvodine, te shodno tome u miru i radosti pripremaju prelazni rok, strategiju za proleće, u Partizanu su dopustili da “prljav veš”, unutrašnje podele među čelnicima, te iznova “prežvakana” priča o katastrofalnim finansijama u javnosti i među navijačima potpuno zasene dobre stvari. Mladi igrači koji su, silom prilika, nosili tim protekle jeseni gotovo su pali u drugi plan, pa smo u poslednjim decembarskim danima iz usta članova uprave slušali i čitali priče ko koliko radi, ko je sa kim dobar i u kojoj meri, ko to iz kluba smisleno pušta informacije novinarima, tradicionalno unapred okrivljenima za odluke koje su nedvosmisleno donosili u Humskoj, odnosno koliko je još novca potrebno od države da bi se preživeo januarski monitoring, uz jasnu napomenu da se pojačanjima niko ne nada.

Dakle, ništa novo u odnosu na početak letnjeg prelaznog roka, kom je prethodila, pisali smo u prvom nastavku retrospektive, veoma čudna Izborna skupština zbog koje je, jasno je i dan-danas, propuštena značajna prilika, baš kao i prošle zime, da se tim pojača, izbalansira i spremno dočeka evropske kvalifikacije.

Preporučujemo

Umesto toga, u Humskoj su “porađali” trenera skoro 20 dana posle završetka prošle sezone. Već tada se Srđanu Blagojeviću radilo o glavi, ali antimarketing, sa svakodnevnim turobnim finansijskim izveštajima, doveo je čelnike pred svršen čin – niko nije želeo u Partizan, pa je na dan izbora čelnika objavljeno da trener ostaje, iako dogovor ni tada nije u potpunosti postignut.

Dan posle Skupštine – 3. januara, sportski sektor je počeo da se bavi prelaznim rokom. Nepripremljeni, nesvesni tržišta, bez novca, morali su da nadomeste odlazak celog jednog tima, a pride i osluškuju mišljenja navijača, posebno u slučaju Bibarsa Natha.

Javna je tajna da Natha više nije želeo ni Blagojević, niti sportski sektor kluba, da se “kuvala” ideja o isplati Čerkeza, kome se i tada, a i dan-danas duguje preko milion evra. No, kako je cela priča počela da izmiče kontroli, pre svega u vezi sa planom prelaznog roka (o kom ćemo malo kasnije), postojećim dugom, te slabošću navijača na Izraelca, preko noći je odlučeno da Natho ipak ostane, ali da mu se skrene pažnja na buduću ulogu, koja više nije podrazumevala protagonizam, već ispomoć sa klupe. Nešto slično se dogodilo i sa Gajasom Zahidom, koji je izašao iz teške povrede, a treba napomenuti da su obojica igrača pristala na drastično smanjenje plate.

Inače, pre produžetka saradnje sa Izraelcem i Norvežaninom, Partizan je preorao nebo i zemlju da vrati neke od bivših igrača, puštajući probne balone u medije, udarajući na emociju Stevana Jovetića, Stefana Savića, Matije Nastasića, Adema Ljajića, Darka Brašanca, Radosava Petrovića, koji je jedini i imao volje da se vrati, ali je došlo do “gluvih telefona” među čelnicima, pa je iskusni fudbaler ostao bez ugovora na Kipru čekajući Partizan. Svi ostali su slovom – odbili.

U tom trenutku, koliko god danas slušali priče o nekakvim smislenim planovima podmlađivanja, u Humskoj nisu imali drugo rešenje, sem da, pribijeni uza zid, u prvi tim prekomanduju pola omladinskog tima i na taj način započnu letnje pripreme.

Prvi značajniji udarac sa tako podmlađenim sastavom i pokušaj gašenja požara crno-bele je sačekao na Zlatiboru. Posle višednevne sage, pregovora, klub je napustio kapiten Aleksandar Jovanović, pa je na svu muku valjalo pronaći i golmana makar približnih karakteristika, uz štopera koji je već nedostajao. Angažovan je Marko Milošević, koga je Blagojević poznavao iz nekih ranijih klubova, a uz njega i centralni defanzivac Mateja Milovanović. Dva kratera su zakrpljena, no, svima je bilo jasno da je to nedovoljno za ono što Partizan želi, tim pre što su i sami čelnici napominjali da će još jedna godine bez grupne faze nekog evropskog takmičenja značiti finansijsku katastrofu za klub.

Ipak, novca nije bilo, a kada je stručni štab sa Blagojevićem na čelu u jednom momentu napomenuo da su pojačanja neophodna, dobio je odgovor:

- To ti je - što ti je, pa šta ti Bog da...

"Afera Aldo Kalulu" prva zatresla

Foto: Marko Jovanović

U jeku priprema na Zlatiboru, izbila je afera sa Aldom Kaluluom kao glavnim “osumnjičenim”. Omaleni fudbaler je kasnio nekoliko dana na pripreme, što su u Humskoj iskoristili da nastave zimski pokušaj razlaza sa skupo plaćenim igračem. Učinili su to, blago rečeno – nemušto, jer je Kalulu odigrao prva dva kontrolna meča u Srbiji, a zatim je suspendovan pred polazak na turnir u Moskvu, gde se ekipa već uigravala za sezonu, da bi na početku letnjih kvalifikacija, usled očajno odrađenog prelaznog roka, bio vraćen u tim za prvi meč sa AEK-om iz Larnake.

Pomenuti obračun kluba i igrača trajao je sve do oktobra, on je u jednom momentu čak nestao poput Takume Asana, Fusenija Dijabatea ili Ksandera Severine, kada je utvrđeno da fudbaleru od juna nisu isplaćivane zarade, te je sve naplatio u UEFA monitoringu i ubrzo potom napustio crno-bele,

Prelazni rok je morao biti bolji

Ostatak prelaznog roka nije bio ništa bolji od kilavog početka, sve je teklo sporo, neplanski, rešavalo se u cajtnotima i sa iznuđenim, jeftinim rešenjima, sem jednog ulaganja, i to u Andreja Kostića. Napadača je Partizan u opštoj besparici platio Budućnosti čak 900.000 evra, sa prilično ubrzanim intenzitetom isplata rata za obeštećenje (tri rate u godinu dana?!) i to je u principu bilo to, iako su nekoliko meseci ranije čelnici obećavali daleko berićetniju “pijacu” pošto budu ustoličeni.

No, kako to obično biva, viša sila nagradi kad-kad one koji se muče, pa je mladu ekipu crno-belih obasula dozom sreće koja se retko viđa u fudbalu.

Početak kvalifikacija za Ligu Evrope doneo je mečeve sa AEK-om iz Larnake. Tim iz Humske se pukom srećom, da kažemo Božijom voljom, provukao da na Kipru ne primi pet ili šest golova, da bi u revanšu, u fantastičnoj atmosferi, nadigrao rivala, ali je eliminisan posle tragične penal-serije.

U kvalifikacijama za Ligu konferencije, crno-belima su dopali Ukrajinci, tim Oleksandrije, koji je u prvom meču propustio sijaset prilika, bio bolji, ali je Partizan kažnjavao rivala i vratio se u Beograd sa dva gola suficita. U revanšu, tim iz Humske je razbio ukrajinsku ekipu, koja je u ranoj fazi ostala bez igrača, a pomenuta pobeda je imala višestruku korist.

Foto: Stuart Wallace / Shutterstock Editorial / Profimedia

Pre svega, zbog zalaganja, borbenosti, napadačkog fudbala, mladi tim je prirastao navijačima za srce i postao na neki način štićenik "grobara". Bilo je propusta, belodanog manjka kvaliteta, ali sve se praštalo i preko svega se prelazilo do te mere, da se i preterivalo, što je kasnije došlo na naplatu.

Poslednji evropski okršaji sa škotskim Hibernijanom još više su mladi tim približili navijačima. Posle beogradskih 0:2, usled ranog crvenog kartona Vukašina Đurđevića, crno-beli su u Škotskoj do poluvremena neutralisali minus, da bi u nastavku potom ostali bez Nikole Simića, primili gol, a potom u nadoknadi preko Andreja Kostića obezbedili produžetak, Ipak, produžetak je doneo razočaranje i eliminaciju, koja u tom trenutku, zbog opšte euforije i prikazane igre, izgleda nije u potpunosti shvaćena kao tragedija širih razmera.

Mogla se izbeći da je prelazni rok odrađen na vreme, bolje, smislenije, da je angažovan iskusan štoper, alternativni levi bek, koga tim ni danas nema, možda još neko pojačanje sa rizikom. Ovako, sporo, tromo, bez novca i plana, čak su i premašena očekivanja shodno kvalitetu tima i to pre svega ide na račun Srđana Blagojevića, koji je cedio suvu drenovinu.

Ipak, tragedija se, pre svega, ogledala i odnosila na finansije, jer Partizan bez Evrope, sponzora, TV prava, ulaznica, ne može da funkcioniše bez države. Bilo je jasno još pre meča sa Kipranima, kada je crno-belima u poslednjem trenutku uplaćen novac (1.600.000 evra) za monitoring, odnosno kazne, te su u “minut do 12” , praktično dan pred izlazak na teren sa AEK-om, dobili dozvolu da registruju pojačanja.

Sukobi i podele obeležili kraj 2025.

Foto: Nikola Tomić

Kasnije posledice su sigurno dovele i do aktuelnih podela među čelnicima, jer kad novca nema nervoza je pojačana, pa se vuku potezi koji nemaju rezona, a u razmiricama, pokazivanju mišića nepotrebno raste ego. Rezultati u prvenstvu su donekle pokrivali probleme, još jednom rešene državnom donacijom od 2.500.000 evra u oktobru, u poslednji čas, ali je čaša u jednom trenutku postala prepuna.

Eliminacija u Kupu od prvoligaša Mačve, te poraz od Čukaričkog, koštali su Srđana Blagojevića posla. Smenio ga je, po sopstvenom priznanju, a i po saopštenju koje je klub plasirao – Predrag Mijatović. Bio je to završni čin odnosa koji od početka do kraja nije bio kakav bi trebalo da bude, jer trener nije bio rešenje potpredsednika za sportska pitanja, već generalnog direktora Danka Lazovića, sa kojim je imao daleko prisniji, blizak odnos. Tim pre što je Lazović bio sveprisutan kada je bilo dobro i loše, trudio se da pomogne koliko je mogao, nekad i prelazeći ovlašćenja. Pokušaj smene Blagojevića između dva meča sa AEK-om nije uspeo, iako je tada Mijatović pregovarao sa španskim trenerom koji je kasnije preuzeo Rijeku. Tim pre što su navijači posle revanša stali uz tim, ali treću priliku potpredsednik za sportska pitanja nije propustio.

Mijatović je tada, pokušavajući da amortizuje opšte negodovanje u javnosti, zatražio nekoliko dana kako bi “angažovao ime koje zna kako se osvajaju trofeji na Balkanu”, ali je kao i prethodnim situacijama – udario u zid. Niko nije želeo u Partizan, pa je izbor pao na trenera iz baze Nenada Stojakovića.

Na dan prekomande Stojakovića u prvi tim, Marko Jovanović je ekspresno spušten u Teleoptik, što svojom voljom, što verovatno zbog žestokog sukoba koji je dan pre toga u sportskom centru imao sa Đorđijem Ćetkovićem, inače sestrićem Predraga Mijatovića.

Stojaković je ustoličen bez čelnika na predstavljanju, gde je posebno “bolo oči” što nema Danka Lazovića ni na pres-konferenciji, niti na treningu, a zidovi u Humskoj su ubrzo počeli da šapuću o velikom sukobu, podelama među čelnicima, u kojima je Mijatović na jednoj, dok su svi ostali na drugoj strani.

Afera Dušan Jovanović samo je produbila krizu, jer je momak koji je od 17 mečeva odigrao nek nešto više od 100 minuta, a nije se ni pojavljivao na treninzima, odjednom, preko noći “isplivao” u prvom timu, što je proizvelo opšti haos. U sportskom centru u Zemunu je došlo do pobune vršnjaka, roditelja, agenata, neki su zatražili ispisnice, a kapiten Mihajlo Radić išao je na razgovor sa direktorom škole Miralemom Sulejmanijem.

Zbog odluke koja je takođe s pravom pripisana Mijatoviću, dojučerašnji prvi saradnik u sektoru Lazović je poželeo da ode iz kluba, a solidarisali su se Sulejmani i Marinković, takođe preskočeni prilikoim prekomande Jovanovića.

Za kraj priznanja bez uvijanja

Foto: Youtube/FK Partizan Beograd

Na kraju je Mijatović sam gasio požar sastancima u “Zemunelu”, a posle svega su, gle čuda, mediji optuženi da potpiruju mržnju, koja je proizvedena unutar kluba. Sam smiraj godine ipak je doneo potvrdu da su mediji sve vreme bili na pravom tragu. Predsednik kluba Rasim Ljajić je u jednom intervju napomenuo da ne želi da laže o odnosu Mijatovića i Lazovića, ali da ima pravo da prećuti istinu, i tu je već moglo da se nasluti da jaz postoji i da je možda nepremostiv.

Sa druge strane, gostujući u jednom od podkasta, Mijatović je upro prstom u najbliže saradnike. Gotovo bez uvijanja govoreći da sâm, bez plate, što je nekoliko puta ponovio, nazivajući sebe i ludim, nabavlja novac za klub, moli državu i državne službe za odlaganje dugova, reprograme, pa i predsednika države. Da time više ne želi da se bavi, već da očekuje da mu se obezbedi budžet za pojačanja, kojih, napomenuo je - neće biti, jer para nema. Rekao je i da je potrošen radeći tuđe poslove, pride vrlo precizno, po Statutu, nabrajajući šta su zaduženja Milke Forcan, Danka Lazovića, koga je očito isključio iz odlučivanja u sportskom sektoru koji su delili, te Rasima Ljajića (znači da se time posebno bavio)...

Za kraj, 1. januara nove 2026. godine, potpredsednik za sportska pitanja je u novom intervjuu priznao da odnos sa Dankom Lazovićem više nije isti kao na početku, ali je “začinio” porukom u rukavicama da je generalni direktor njegov kadar, da ga je doveo u Partizan. Uz tradicionalne žalopojke o monitoringu (potrebno 4.000.000 evra do 15. januara), povike na bivšeg trenera koji je tužio klub, jer, gde čuda, želi svoj novac pošto je posle svega, pa i želje da ode dostojanstveno uz dogovor, oteran porukom na sajtu crno-belih. Zbog čega će njemu i pomoćnicima biti isplaćen veliki novac, baš kao i treneru golmana Nemanji Jovšiću, koji je, posle deset godina u Humskoj, bez najave i valjanog obrazloženja najuren u poslednjim danima decembra, kao još jedan teg o vratu kluba.

Kluba, koji je sebi dozvolio da posle poraza ne objavljuje rezultat na društvenim mrežama u 21. veku (zamislite da Bajern, Real ili Barsa ne objave da su poraženi?!), da ne bi bilo kritika navijača u smeru uprave, da se iz PR službi raspuštaju ljudi, “jer su novinari u intervjuima ispali pametniji od čelnika” i ne žele ponovo da snimaju materijal, da se isti butik, koji 25 godina stoji pod svodovima Humske otvara dva puta, pošto je proširen koji metar i pride prekrečen...

Zato u Partizanu nema mira ni kada je pozicija na tabeli, shodno očekivanjima, fantastična, zato su mladi igrači i bivši trener Srđan Blagojević zapravo najbolje od kluba u prethodnoj godini i zato crno-belima treba poželeti međusobno pomirenje, ako je moguće. Takođe i mir, bolje, smislenije planove, pre svega kada je obezbeđivanje novca u pitanju, pošto trenutna pozicija donosi dužničko ropstvo i jak otisak od sopstvenog prsta na čelu. Jer vreme ističe, alibiji su sve tanji, kao i strpljenje navijača koje ima granice...

(Telegraf.rs)