Najludja priča našeg fudbala: Od beton-ligaša pravi srpski Mančester junajted
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Che Gile
Tri cetiri simpaticne recenice, za one ljude koji se nisu bavili nasim fudbalom. Oni koji jesu, znaju da od toga nema nista. I da zamislimo da neko hoce da se pojavi i da svoje pare za seoski klub, i oformi ekipu i udje u neki rang vise, nece nikad uspeti da privuce publiku ili klince da treniraju. Ljudi srednjih i starijih godina nekada su jedva cekali utakmicu svog sela, a sada drze liste u kladionicama i znaju svakog igraca premier, calcio ili primera lige. Klinci na tabletima, igraju online igre sa drugarima,svako iz svoje kuce. Vreme je donelo nesto novo i seoski fudbal tu nema mesta. Nema ko da ga igra, nema ko da ga gleda i ljudi koji pokusavaju da odrzavaju seoske klubove, guraju kamen uzbrdo. I sam sam to radio i kamen je presao preko mog drustva i mene. Uzaludan je to posao i osudjen na propast.