MOK treba da se transformiše za dobrobit sportista

Foto: Tanjug/Ap

Pred održavanje Zimskih olimpijskih igara 2022 u Pekingu, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) nije našao odgovore na pet fundamentalnih pitanja vezanih za ljudska prava, transrodne

sportiste, rasne i socijalne nepravde, doping, kao i uvođenje novih sportova, uključujući i virtuelne.

Preporučujemo

Kolumnista Telegrafa Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum Predsednik Udruženja za medicinu sporta Srbije, Foto: Privatna arhiva

1. Bojkot. U prošlom članku vezanom za bojkot zimskih olimpijskih igara 2022 u Pekingu 88% čitalaca (15/3) je reklo da se slaže sa olimpijskim bojkotom.

2. Transrodni sportisti. Slična reakcija publike na raznim društvenim mrežama je bila vezana za odluku MOK da ukine kontrole nivoa testosterona kod transrodnih sportisti i prebaci breme

dokazivanja „neopravdane prednosti“ na sportske federacije jer tako potencijalno mogu da u potpunosti ugroze ženski sport.

Verujem da su ljudi širom sveta imali slično mišljenje kao nakon članka za ili protiv transrodnih sportista na olimpijskim igrama u kome sam na zahtev naše sportistkinje analizirao mišljenje ljudi o transrodnim sportistima, jer je 92% (63/69) anketiranih smatralo da transrodni sportisti imaju neopravdanu prednost.

3. Sloboda mišljenja. MOK se nije snašao ni kada je bilo u pitanju pravo da sportisti izraze svoje mišljenje jer je 72% (30/43) čitalaca reklo da sportisti imaju pravo na svoje mišljenje. Ako se zna da su dve reprezentativne organizacije, Olimpijski i paralimpijski komitet SAD (USOPC) i UEFA omogućile sportistima da demonstriraju u znak podrške rasnoj i socijalnoj nepravdi, onda je očigledno bilo neophodno da postoji veći konsenzus u MOK pre zabrane sportistima da se kaže javno šta misle.

4. Virtuelni sportovi. U cilju popularizacije olimpijskih igara posebno među mladima MOK je uveo nove sportove, među kojima i skejtbord na kome su nastupali i trinaestogodišnjaci, ali i kompjuterske igre. MOK je organizovao olimpijsku virtuelnu seriju sa pet sportova (bejzbol, biciklizam, veslanje, jedrenje i moto sport) koji će se takmičiti ili na daljinu ili u video igrama, tačno mesec dana pre ceremonije otvaranja Tokija 2020. Opet je 70% (40/57) čitalaca reklo da to nije sport i da ne treba da se organizuje.

5. Doping. Verujem da bi MOK morao da bude mnogo transparentniji oko dopinga. Iako je osnovao posebnu organizaciju koja testira olimpijske sportiste, Internacionalnu agenciju za testiranje (ITA), čini se da nije ubedio javnost u nepristrasnost i pravednost, jer kod nas i nekim zemljama sveta ljudi i dalje misle da Amerikance ne testiraju. Ako dodamo tome da Rusi nisu zaštićeni čak i kada kao kažnjeni pobeđuju onda se stvarno postavlja pitanje nepristrasnosti.

Izgleda da pored odgovora na sva navedena pitanja, MOK treba da razmišlja da se promeni jer olimpijske igre pored navedenog imaju problemu i oko sigurnosti, infrastrukture, ekologije i finansija. Očigledno da bi nakon 125 godina od prvih modernih olimpijskih igara u Atini MOK morao da pokuša da se transformiše na dobrobit svih, a pre svega sportista.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)