Ključna pitanja o doping slučaju ruskog čuda od deteta

Foto: AP/Tanjug/Jeff Roberson

Da nisam pisao prošli članak o ligandrolu, koga su kod nas upravo nameravale da uzmu između ostalih i mlade sportistkinje, verovatno ne bih bio toliko zgrožen povodom svega kroz šta prolazi najbolja svetska klizačica Kamila Valijeva.

I da ne bih komentarisao doping slučaj koji još uvek zvanično nije ni objavljen od strane MOK-a poći ću od nekoliko neverovatnih činjenica.

Preporučujemo

Prvo sportistkinja koja je pobedila nije dobila zlatnu medalju, već je ceremonija odložena zbog navodnih pravnih pitanja. Tačno je samo to, jer niko zvanično nije objavio da je dopingovana. Ceo događaj je naravno uticao na ceo ruski tim, koji nije trenirao, a novinari su opravdano postavili pitanje kako će sve to uticati na petnaestogodišnju devojčicu iz Rusije.

Drugo, upravo njene godine i sport kojim se bavi dovodi u pitanje razlog za dopingovanje. A iako je slučajno u njenom organizmu i detektovan „kardiološki lek“ čije ime nije zvanično saopšteno, prvo pitanje je zašto bi ga uzela, a drugo mnogo važnije pitanje je kako je uopšte došla do njega. Sumnja odmah pada na njen tim, ili ako uzmemo iskustvo iz bliske prošlosti na sistemsko dopingovanje. I koliko je to možda u prošlosti bilo logično kod ruskih atletičarki koje su dobijale koktel anabolika, toliko nije kod Kamile, kojoj dopingovanje nikako ne bi doprinelo boljem rezultatu.

Treće, osim što je napravljeno nekoliko prekršaja antidoping pravila, prekršeno je pravo o objavljivanju javnih informacija za maloletno lice. To ne znači da Kamila u slučaju dopinga ne bi bila kažnjena, ali svakako ne bi bilo objavljeno javno i na ovako senzacionalistički način.

Ja sam već pisao da MOK treba da se transformiše za dobrobit sportista i ovo je još jedan dokaz da je to neophodno. Potpuno je neopravdano kršiti ovako prva bilo kog sportiste, a pogotovo ne najbolje klizačice na svetu. A Internacionalna agencija za testiranje koja je ovde formalno pružalac usluga, to bi trebalo i da ostane i da ne daje nikakve komentare.

Važno je da svi razmislimo kako dolazi do toga da se mladi sportisti dopinguju ili uopšte dođu na ideju. Gde su bili roditelji, gde je trener, a gde je sistem koji bi to trebalo da spreči?

Naravno ključno je pitanje odgovornosti, koje se finalno prebaci samo na sportistu koji definitivno ne može sam da snosi krivicu, ako je uopšte ima. Još uvek saosećam sa Damjanom Đorđevićem, koji je sa nepunih 18 godina na prvenstvu Srbije u rvanju, koje je prethodno dobio 15 puta, bio pozitivan na anabolike. Potpuno nezaštićen i sam se suočio sa kaznom i definitvno završio sa sportom u kome je bio šampion, a da je ostao, verovatno bi nam doneo i olimpijsku medalju.

Zbog svega mislim da je jedina ispravna stvar poštovanje Svetskog antidoping kodeksa koji je svaka zemlja ratifikovala, jednaka prava za sve sportiste i mnogo više istrage i policijskog prisustva u otkrivanju kanala i lica koji dopinguju najmlađe sportiste.

Možda bi bilo fer da se nije ni pojavila vest „Međunarodni olimpijski komitet (MOK) odbio je da pruži detalje o "pravnom pitanju" pošto je ruski olimpijski komitet u ponedeljak osvojio zlato“, ("The International Olympic Committee (IOC) has refused to provide details on the "legal issue" since the Russian Olympic Committee won gold on Monday"), već da su dodeli medalju Kamili, a posle u procesu dokazivanja joj eventualno oduzeli.

Definitivno nesportski događaj u Pekingu.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik Udruženja za sportsku medicinu)