Zašto sam sa 47 godina stala na start mts Ironman 70.3 Belgrade?

Kiša, umor i kilometara mi ispred. Sve što bi nekad uplašilo stidljivu devojčicu u meni, sada je postalo dokaz da mogu sve. Ironman je promenio pravila igre.

Kad sam prošlog proleća rekla mužu da sam se prijavila za Ironman 70.3 u Beogradu, ni sama ne znajući zašto, pogledao me je i odmah rekao: "Pa naravno da jesi." Kao da je znao pre mene. Otac moje dece i moj životni saputnik verovatno i jeste. Imamo jako skladan i srećan brak, baš kao što nam je bila i veza pre toga.

Preporučujemo

U formi sam decenijama: Trčim pre posla, kao što sam trčala za vreme fakulteta i srednje škole, vikendom vozim bicikl, idem na plivanje utorkom. Imam divnu decu na koju sam ponosna, porodicu koja me podržava, uspešna sam u poslu koji volim, prijatelje koji su uvek tu za mene.

A opet, sve do tog dana kad sam prošla kroz cilj na Ušću, nešto je u meni nedostajalo. Tek tada sam shvatila šta.

mts Ironman 70.3 Belgrade je ozbiljna stvar: 1,9 km plivanja, 90 km bicikla, 21,1 km trčanja. U jednom danu, bez pauze. Beograd je domaćin, ali to nije samo trka. To je događaj koji počinje danima ranije, sa registracijom, treninzima i druženjima. Ceo grad oseti energiju.

A onda, start sa Ade Ciganlije, plivanje kroz Savsko jezero, biciklistička staza kroz grad, trčanje pored Save – sve to po strogim pravilima, ali uz neopisivu podršku ljudi sa strane.

Te 2024. godine, vreme nas nije mazilo. Kiša je padala kao iz kabla. Mokre patike, zamagljene naočare, hladna voda… Bilo je iskušenje, kao što je svaki Iroman iskušenje, na kraju krajeva. Ali, taman kad pomisliš da nema dalje, vidiš nečije dete kako stoji uz ogradu i viče: "Bravo, mama!" - i teraš dalje.

Zašto sam se prijavila? Nisam to tad odmah znala. Ali, kad me je jedna novinarka posle trke prepoznala i pitala isto to, iz mene je izašla istina koju nikad nisam izgovorila naglas. Bila sam gojazna kao dete. U osnovnoj školi sam preskakala fizičko. U pubertetu sam smršala, ali nikad nisam pobegla od onog glasa u glavi koji me je pitao: "Jesi li ti stvarno dovoljno dobra?" Ironman mi je dao odgovor.

Ironman nije samo za "superljude", nije ni samo za sportiste, već za sve koji žele da probiju sopstveni zid. Tamo sam upoznala IT stručnjake, doktore, mame sa troje dece, ljude iz preko 50 zemalja. Neki su završili za pet sati, neki za sedam, neki nisu ni završili. Ali, svi su izašli drugačiji nego što su ušli.

Ove godine, ponovo ću biti tamo. Ne da jurim rezultat, već da budem deo toga. Jer Ironman nije samo sportski izazov. To je priča koju pišeš svojim nogama, svojim dahom i svojim srcem. A kad jednom napišeš tu priču, ona ostane zauvek, jer se i dalje živo sećam osećaja od prošle godine i verovatno ga neću zaboraviti do kraja života.

A i sigurna sam da ću među učesnicima videti i prepoznati nekog koga će Ironman učiniti još većom osobom, kao što je mene. Vidimo se!

(Telegraf.rs/PR)