Srpski avijatičar objasnio misteriju nestalog malezijskog aviona (FOTO)

Nakon deset meseci potrage za malezijskim avionom koji je misteriozno nestao i dalje nema nikakvog traga niti nagoveštaja da će se nestasnak aviona na letu MH 370 uskoro rešiti.

Preporučujemo

Do danas, svetska javnost bila je obasuta mnogim polovičnim vestima koje nikako nisu zadovoljavale potrebu da se sazna šta se zapravo dogodilo.

Takođe, strani mediji su do danas objavljivali razne teorije zavere. Većina njih ukazivala je da je reč o namernom isključivanju sistema na avionima i višemesečnoj pripremi diverzije. Ovu teoriju potkrepila je i priča o razlikama u kabinskom pritisku i sletanju aviona na nekom skrivenom mestu koje je, navodno, sproveo pilot uz pomoć malog broja posade.

Kako svetski mediji nisu dali konkretne odgovore u vezi sa ovim slučajem, odlučili smo da kontaktiramo v.d. direktora JAT tehnike Miroslava Musulina, diplomiranog inženjera vazduhoplovstva. Sa našim sagovornikom, pričali smo o tome kakav scenario je mogao da se dogodi sa avionom, putnicima i posadom i koliko su zapravo avioni bezbedno prevozno sredstvo.

Koje vrste komunikacije postoje u svakom putnom avionu?

- U avionu postoje različiti komunikacioni i navigacioni sistemi, koji omogućavaju da se u svakom trenutku zna gde ja avion, kakav je njegov položaj, visina i vreme. Samo kao primer navodim VHF komunikacione, VHF naviogacione sisteme, TCAS - uređaj za speračavanje sudara aviona u vazduhu, ATC - transponder preko koga kontrola leta u svakom trenutku vidi osnovne karakteristike aviona, kao i mnogi drugi sistemi. Tu bih naveo I ACARS SYSTEM na avionu uz pomoć koga se kontroli leta šalju kratke poruke putem satelita ili VHF radija.

Boing 777 nestao je 8. marta a do danas nije pronađen ni jedan  jedini trag ovog aviona, posade ili putnika.  Šta je moralo da se dogodi u avionu da bi došlo do avionske misterije koja je potresla ceo svet?

- U današnjem trenutku velikog tehnološkog napretka i visokounapređenih avionskih navigacionih i komunikacionih sistema izuzetno je mala verovatnoća da se ovako nešto dogodi. Ipak ima raznih scenarija, imam utisak da se o svemu stvara neopravdano nejasna slika, ali u vazduhoplovstvu kao uređenom sistemu postoje procedure za apsolutno svaki segment i događaj. Ipak svaki slučaj je individualan, saopštenje kompanije koja koristi vazduhoplov kao i zvaničnika koji istražuju takve slučajeve je jedino validno. Misterije u vazduhoplovstvu nema, to je egzaktna nauka.

Nakon nestanka aviona, ubrzo se dogodilo da je drugi avion iste avio-kompanije oboren. Po vašem mišljenju, da li je reč o koincidenciji ili sistemskom urušavanju kompanije "Malezija erlajns"?

- Ne bih to komentarisao precizno, koinicidncija ili sistemsko urušavanje po zakonima verovatnoće moguće je i jedno i drugo. Sa druge strane sedma sila je u svakom društvu zadužena da se, pored zvaničnih službi, bavi istraživačkim radom. Ekonomski, politički i geostrateški položaj su smernice za odgovor ali i provereni izvori, pa eto povoda za istraživačko novinarstvo i da još jednom pokažete svoj doprinos temi.

Neizvesnost u kojoj se nalazi ceo svet dovela je do objavljivanja mnogih teorija zavera i neproverenih informacija. Da li smatrate da svetski mediji namerno spinuju priču o nestanku aviona i zašto?

- Svaki ovakav slučaj otvara mnoge mogućnosti za nove teorije zavere, ali ukoliko teorije nisu potkrepljene tehničkim činjenicama onda ostaju samo na nivou zavere. Sa druge strane ako posmatramo sa socijološkog aspekta tj. analize, znate i sami da i pored svih mera, uređenog sistema i kontrole zarad bezbednosti putnika i sve statistike u vazduhoplovstvu, zbog načina putovanja koja se odvija suprotno gravitaciji tj. nekoj ljudskoj prirodi uvek je prisutan neki vid neizvesnosti i bojazni za kojom apsolutno nema potrebe.

S toga je medijima neophodno da budu mistični. Senzacionalističkim tonom protkani, ipak svi žive od marketinga tj. broja čitalaca koji donosi deo marketinskog profita. Uvek bih se uzdao u kredibilne tekstove kada je oblast kojom se bavim u pitanju a ona nosi izrazitu odgovornost, u pitanju su ljudski životi.

Šta je, po vašem mišljenju, sve moglo da se desi sa avionom na letu MH 370, a da on nestane na ovakav način?

- Na osnovu dosadašnjeg iskustva u avijaciji ne raspolažem informacijama o ovakvom slučaju a ni sličnom. Ponovio bih da je danas moguće u svakom trenutku znati gde se avion nalazi. Jako je neobično da ne postoji informacija da su dobili signal od  ELT-a koji ima zadatak da odašilje signal o poziciji aviona kao i "adresi" aviona u slučaju pada. Takođe, nije bilo preciznih podataka o tome da je uređaj ULB poslao ultrasonični signal u slučaju da je avion pao u more.

Inače ULB se nalazi na tzv. crnoj kutiji koja beleži veliki broj avionskih parametara, čijom se analizom može zaključiti šta je dovelo do nesreće. Ne zaboravite da crna kutija osim što izdržava veliki pritisak ukoliko dospe na velike dubine (mora, okeani) ima i veliku otpornost na visoke temperature gde izdržava 1100 stepeni celzijusove skale, kao I da ova kutija može izdržati pad sa velike visine odnosno moze izdržati opterećenje od 3600G.

Takođe, imajući u vidu da je avion o kome govorimo sačinjen od 30 posto kompozitnog materijala (ne metalni materijal) i da je završio u vodi, neki deo bi isplivao. I pored svega toga ipak je neophodno sačekati izveštaj zvanične istrage a oblast koja je u fokusu je po nekim poslednjim saznanjima proširena i sigurno će biti validnog odgovora.

Nakon vesti o nestanku jednog putnog aviona a zatim i rušenju drugog, da li i dalje smatrate da su avioni najbezbednije prevozno sredstvo?

- Da otklonimo sumnju, da se osvrnemo na najčešći vid prevoza tj. automobil. Koliko ljudi zbog neprilagođene vožnje tj. uslovima i neadekvatnom obukom, neodgovornim ponašanjem prema sebi i učesnicima u saobraćaju gubi život na dnevnom nivou­?! Ipak, ljudi i dalje idu svaki dan vozilima i ne postavljaju pitanje bezbednosti.

Beogradski aerodrom Nikola Tesla je u pređašnjem periodu zabeležio okvirnu statistiku samo od nacioalnog avio prevoznika od 10.000 uspešnih poletanja godišnje gde drugi lajneri nisu uračunati u tu brojku. Na osnovu statističkih podataka nije teško zaključiti da je avion bio i ostaje najbezbednije prevozno sredstvo.

(Mihajlo Pavić)