• 14

DANAS SU POKLADE: Ovo su dve vrlo važne stvari kojih bi trebalo da se pridržavate

Kraj mrsne nedelje ima i posebne zadatke za sve nas

  • 14

Poslednji dan "mrsne" nedelje uoči početka posta zove se Poklade.

DA LI JE TO PRAVOSLAVNO? Domaćini počeli na SRPSKOJ SLAVI da služe ŠVEDSKI STO!

Veliki narodni praznik koji nas uvodi u Božićni post rasprostranjen je u Evropi i Americi. Bez obzira što su koreni Poklada vezani za paganske običaje i obeležavanje kulta Sunca, danas ih vezujemo uglavnom kao najavu posta.

Kod Srba poklade se obeležavaju pred početak božićnjeg posta, kao i uoči uskršnjeg ili velikog posta („bele poklade“).

Najbolji saveti kako da vaša linija preživi sezonu slava!

BOŽIĆNE POKLADE

Božićne poklade su crkveni i narodni praznik uoči početka božićnjeg posta. Praznuje se na dan Svetog apostola Filipa 27. novembra (ili 14. po Julijanskom kalendaru).

Ovo je dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Zato, praštajte.

U SUSRET VELIKOM BOŽIĆNOM POSTU: Ribarnice pune riba za svačiji džep, evo kako da prepoznate dobru!

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija“). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih.

Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.

Šta za vas predstavlja post?

Glasajte

Ono što je važno da znate jeste činjenica da se poklade smatraju danom i vremenom neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval.

Danas su božićne poklade, a to je praznik koji Srbi slave čak ČETIRI PUTA. Evo kako nam je to pošlo za rukom

Zato su i proslave poklada posebno značajne za narode katoličke tradicije: Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge. Slave se i među pravoslavcima, naročito u Grčkoj i Rusiji. Direktno ili indirektno, proslave u vreme poklada su postale običaj i u protestantskim zemljama.

Printskrin: youtube/RTV Krusevac

Printskrin: youtube/RTV Krusevac

KAKO SE OBELEŽAVA U EVROPI

Pokladni utorak je u Francuskoj i zemljama gde se zadržao francuski uticaj poznat kao „Masni utorak“ (Mardi Gras). U anglosaksonskim zemljama ovaj dan se zove „Dan palačinki“ (Pancake day), verovatno zato što su se tada sva preostala jaja trošila na palačinke uoči početka posta.

U Hrvatskoj, poklade se nazivaju i „mesopust“. Poklade se u Rusiji obeležavaju praznikom Maslenica.

Većina pokladnih tradicija uključuje ceremnoijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati različita simbolična značenja.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • VAN

    Kult svetlosti i Sunca koji se naziva paganskim duboko je utkan unutar pravoslavnog i katoličkog hrišćanstva samo što oni koji tumače ideologiju hrišćanske vere ne žele to da prihvate.

  • PN

    U Boga verujem ali ne volim da mi neko prica sta treba da radim a sta ne bi trebalo. Nisam ovca

  • BOZA ZEMUNAC

    SVIMA KOJI SUTRA POČINJU,ŽELIM SREĆAN I USPEŠAN POST.NEKA VAM POST BUDE NA ZDRAVLJE I SPASENJE KAKO VAŠE TAKO I VAŠE PORODICE.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima