Deset znakova da živimo u svetu lažne ekonomije

Ako nigde drugde, onda barem ljudi s ovih prostora više ne veruju u političke kampanje, koje obećavaju otvaranje novih radnih mesta, niti u vesti o pretprazničnim popustima na svakom koraku, na koje na kraju ode više novca nego na redovnu kupovinu.

Naš narod je teško "omesti" u sagledavanju realne slike stvari oko sebe, raznoraznim estradnim tračevima i besmislenim skandalima. Ipak, ima stvari koje nam promaknu.

Telegraf prenosi deset znakova koji nisu vidljivi na prvu loptu, a pravi su dokaz toga da živimo u svetu lažne ekonomije:

1. Lažni poslovi

Pored toga što su zvanični podaci o broju nezaposlenih ništa drugo do čista prevara, malo je poznato da je i većina poslova koji se nude nezaposlenima kao rešenje zapravo zamazivanje očiju onima koji nisu u mogućnosti da biraju. Čak 80 odsto ovakvih poslova nisu uopšte neophodni za ljudski opstanak i mogu, koliko sutra, jednostavno da se ugase.

2. Poslovi se rađaju iz problema, a ne iz harmonije

Istina je da biste rešavanjem svih problema i nepravdi koje potresaju svet sebi učinili medveđu uslugu, jer bi novonastala harmonija dovela ni do čega drugog do gašenja brojnih radnih mesta. Primera radi, ukoliko bismo dobili rat protiv droge, to bi značilo da bi bez posla ostali mnogobrojni agenti, čuvari u zatvorima, policajci, pravni zastupnici… Dakle, probleme moramo da negujemo da bi izvesna radna mesta opstala.

3. Novac nema istinsku vrednost

Možda zvuči idealistički, ali ovo stanovište je, sudeći prema rečima svetskih stručnjaka, živa istina! Novac je u suštini samo parče papira ispisano fensi mastilom, koje samo zahvaljujući propisanim zakonima ima određenu vrednost. Ono što zapravo ima suštinsku vrednost su veštine i znanja, koja čovek poseduje, baš kao i ono bez čega se ne može živeti - voda, hrana i energija.

4. Državne rezerve čine 90 odsto nacionalnog duga

Kad smo već kod novca… Malo je poznato da Vlada uzima novac iz državnih rezervi kako bi pokrila svoje troškove, a da, prema svetskim finansijskim stručnjacima, državne rezerve čine čak 90 odsto nacionalnog duga.

5. Ko i kako određuje vrednost bilo čega?

Da li ste se ikada zapitali zašto, na primer, 28 grama marihuane košta 500 dolara? Ko to određuje i šta pritom procenjuje - rad na njenom uzgajanju, materijal, koji se pritom potroši, ili možda koliko je moćan onaj koji je naručuje i u kojoj količini to čini? Naravno, ništa od ovih parametara nije bitno. Vrednost nekih stvari definitivno zavisi isključivo od zakonskih regulativa i ničega drugog.

6. Lenjivci se nagrađuju, a vredni ispaštaju

Najbolji znak toga da živimo u svetu lažne ekonomije je to što se lenjivci na svakom koraku nagrađuju, a oni koji vredno rade kažnjavaju. Sa svih strana bombardovani smo savetima kako treba da zasučemo rukave, a onda kada zaradimo dovoljno novca i stvorimo neko ime, od nas se traži da plaćamo ogromni porez državi. Ovo je zapravo najbolji način da se uništi srednja klasa.

7. Korporacije imaju ista prava kao pojedinci, ali ih ne stižu i iste kazne

Onog trenutka kad je izglasano da korporacije imaju slobodu govora, baš kao i pojedinac, zakucan je poslednji ekser u kovčeg demokratije. Dakle, sloboda je neograničena, a kazni za nepoštovanje pravila, kojih, na primer, mora da se drži pojedinac - nema. Kada bi se, recimo, ocenjivali moral i poštenje velikih korporacija, u jednom članku je izneto da bi većina bez problema, psihološkim rečnikom, bila proglašena psihopatama ili ubicama. A zna se kakve kazne sleduju onima koji se tako kategorišu.

8. Ljudi kupuju stvari koje im ne trebaju, novcem koji nemaju

Uprkos stalnom rastu inflacije i nezaposlenosti, ljudi jednostavno ne prestaju da troše pare koje nemaju - drugim rečima, ne prestaju da koriste kredite. Prema nekim proračunima, krediti se u najvećoj meri koriste za kupovinu automobila i plaćanje studija. Računa se da je porast troškova u ovim kategorijama među Amerikancima u prošloj godini bila oko 10,8 milijardi.

9. Preduzetnike kažnjavaju

U poslednje vreme postalo je prosto nemoguće poštenim radom steći najosnovnije stvari neophodne za jednostavan život. Primat se uporno daje malim birokratskim biznisima na uštrb porodičnih preduzeća, kojima se nameću raznorazne realne i nerealne stavke, čije neispunjavanje vodi do njihovog gašenja. Ovakvi modeli su sve češći u Americi, te je nekolicina stručnjaka ovakve poteze jednostavno nazvala "gašenjem Američkog sna".

10. Živimo u robovlasničkom društvu

Ima li boljeg načina da se završi ova priča od pomenute konstatacije. Ako mislite da je robovlasništvo ukinuto u 19. veku, onda se grdno varate. Ekonomski zajmodavciuspešno su podjarmili sve sa kojima su došli u bilo kakav kontakt - od nacija, velikih industrija, državnih i lokalnih vlada do bukvalno svakog pojedinca na planeti. Pritom su sve navedene učinili svojim robovima za novac, koji nikada nisu imali. Čak i oni koji nikada nisu uzimali kreditne kartice potpadaju pod ovu kategoriju, jer i oni otplaćuju svoj deo duga kroz nametnutu inflaciju i plaćanje poreza na prihod.

(K. V. / Izvor: The Idealist)