• 6

CIA: Plan vojne intervencije na SFRJ pripremala administracija Buša Starijeg

U dokumentu iz 1993 godine, u prvoj nedelji Klintonovog mandata, napravljen je memorandum sa planom koji predviđa napad na vojne i industrijske mete i institucije u BiH, Srbiji i Crnoj Gori

  • 6

Plan vojne intervencije na Banjaluku i druge delove RS, kao i Srbiju i Crnu Goru, pripremila je još administracija Džordža Buša Starijeg, proističe iz nekoliko dokumenata s početka 1993. godine, koje je CIA objavila na svom internet sajtu.
Iz ovih dokumenata proističe da je administracija Bila Klintona bila kolebljiva i da je želela odlaganje upotrebe američke vojne sile, iako je podržavala Bošnjake. Banjalučke “Nezavisne novine” primećuju da ti dokumenti bacaju “novo svetlo” na američku poltiiku prema BiH u tom periodu, jer se do sada uglavnom smatralo da je Buš bio suzdržan prema BiH, a da su Klintonovi "jastrebovi" gurali ideju vojne intervencije.

Iako je dosta najviših članova Klintonove administracije, predvođenih Medlin Olbrajt, tadašnjim ambasadorom SAD u UN, otvoreno bilo na strani Bošnjaka, smatrajući da su Srbi u BiH "agresori protiv Bosanaca", prevladalo je mišljenje da američka vojska ne treba da se meša u BiH.

U dokumentu iz 1993 godine, u prvoj nedelji Klintonovog mandata, proizveden je memorandum gde je  general Kolin Pauel, načelnik Generalštaba američke vojske, informisao administraciju o "Planu tri" i o mogućnosti vojne akcije u bivšoj Jugoslaviji.
- Plan predviđa napad na vojne i industrijske mete i institucije u BiH, Srbiji i Crnoj Gori. U prvoj rundi napada mete bi bile Aerodrom Banjaluka i Aerodrom Zalužani, mornarička postrojenja u Crnoj Gori, artiljerija oko Sarajeva, postrojenja u sklopu vladinih institucija bosanskih Srba u Palama i deo vojnih i industrijskih postrojenja u severnoj Srbiji- rekao je Pauel.
Istakao je da bi za ovu akciju bilo potrebno nekoliko vojnih baza u Italiji i dva nosača aviona.
- Drugi talas napada bi uključio taktičke mete. Gubici naših snaga bi bili minimalni, ali bi civilne žrtve bile visoke. Napadi bi rezultirali velikim talasom izbeglica. Javni protesti bi bili veliki, a naši ključni saveznici verovatno ne bi pristali da učestvuju u takvoj operaciji. Rusi bi poludeli - rekao je Pauel.
 

Naredni dokument, od 5. februara, kaže da bi diplomatski angažman u postizanju sporazuma imao smisla samo ako bi postojala volja upotrebe vojne sile, kao i vojno angažovanje u implementaciji sporazuma. U tom trenutku, u salu za sastanke ulazi Al Gor, potpredsednik SAD.
- Ne slažem se sa upotrebom sile. Svet je dozvolio da se strašne stvari dese u BiH, ali ja sam uvek bio protiv upotrebe kopnenih vojnih snaga, kao što mislim da će i Klinton biti - rekao je Gor.
Medlin Olbrajt, ambasador SAD u UN, je u pismu Sendiju Bergeru, Klintonovom savetniku za bezbednost, u dokumentu od 14. aprila 1993. rekla da "Srbima treba pokazati koja je cena njihove agresije, time što ćemo bombardovati Banjaluku".

Banjalučki “Glas Srpske” navodi da je predsednik Srbije Slobodan Milošević bio spreman da potpuno eliminiše predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića kako bi izlobirao podršku RS mirovnom planu Kontakt grupe i da na taj način izdestvuje ukidanje međunarodnih sankcija Srbiji da bi sačuvao moć na srpskoj političkoj sceni.
Sukob između Miloševića i Karadžića CIA je opisala u dokumentu od 23. novembra 1994. godine koji se nalazi u paketu poverljivih depeša sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti.

CIA detaljno opisuje način na koji Milošević podriva uticaj lidera RS kako bi ih naterao da potpišu mirovni plan Kontakt grupe koji je predviđao da Srpskoj pripadne 49 odsto teritorije BiH. U dokumentu se navodi da su Karadžić i predsednik Narodne skupštine RS Momčilo Krajišnik odgovorili konkretnim potezima kojima su ojačali svoj položaj, uključujući i smene zvaničnika koji su bili u kontaktu sa Miloševićem.
Dodaje se da Milošević želeo da uspostavi potpunu kontrolu nad vođstvom Srba u BiH.
- Milošević posmatra Karadžića kao prepreku za izlazak iz ćorsokaka u BiH i rivala koji se meša u njegove planove. Zbog protivljenja njegovim željama Milošević je spreman da eliminiše i Krajišnika i generala Ratka Mladića, koji imaju poglede slične Karadžićevim i koji su, u najmanju ruku, moćni kao i on. Milošević je možda razmišljao o tome da prepusti svu vlast  Mladiću, ali mu je on rekao da nije spreman da žrtvuje srpske ciljeve - navodi CIA.
(Telegraf.rs / Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Tihomir

    ЦИА је, годинама раније, планирала бомбардовање, па отимање Косова и Метохије од Србије, за успостављање војне базе и пресељење својих војних ефектива из Источне Немачке. У истом циљу ЦИА је послала обавештајца Вокера, као у хуманитарну мисију, да припреми повод за бомбардовање, те је монтирао тзв. масакр у Рачку.

  • Ilija Čvorović

    Glavni i teško promenljivi akter svih tih događaja po čijem nalogu se krenulo u sva bombardovanja Srba od Republike Srpske preko SRJ je stalni vice predsednik u "beloj" kući CIONISTA Jožef Bajden najveći srpski neprijatelj '90.

  • ssss

    Pa sto se ti krijes iza tog nika, napisi ime i prezime kad si frajer?

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima