• 6

SRPSKI MINISTRI ODLUČNI: Nova pljačka IT industrije i muzički dinar neće proći!

Pokušaj uvođenja novih nameta na IT industriju na mala vrata neće uspeti, poručuju za naš portal ministri Radulović, Jovanović i Ljajić, i dodaju da će glasati protiv predloga tog zakona

  • 6

Predlogom Izmena i dopuna Zakona o autorskim i srodnim pravima, koji je izradio Zavod za intelektualnu svojinu (ZIS), predviđaju se novi parafiksalni nameti u vidu muzičkog dinara koji će biti nov snažan udarac za srpsku IT industriju.

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić i ministar privrede Saša Radulović za Telegraf.rs kažu da neće podržati ovaj zakon na vladi jer ne odobravaju nove namete grani koja treba da bude motor razvoja Srbije!

Predstavnici IT industrije pobunili su se protiv ovakvog rešenja i podizanja nameta, jer bi se u zavisnosti od visine tarifa i toga koji će sve uređaji biti "oglobljeni", s njihovih računa udruženjima za zaštitu autorskih prava godišnje moglo sliti oko 18 miliona evra.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija u Vladi Srbije Rasim Ljajić kaže za Telegraf da je on lično protiv uvođenja bilo kakvih dodatnih nameta IT industriji.

- Moje ministarstvo i ja smo kategorički protiv uvođenja muzičkog dinara i, uopšte, bilo kakvog dodatnog oporezivanja IT industrije. Smatramo da je to nedopustivo, jer je u pitanju jedna od pet industrija koje su motor koji treba da Srbiju povuče napred. Uvođenje novih parafiskalnih nameta nije korak napred, već korak koji nas sve vuče nazad - uveren je Ljajić.

On dodaje da je bilo pokušaja od strane ZIS-a da se njegovo ministarstvo zaobiđe prilikom donošenja ovog zakona i učestvovanja u javnim raspravama.

- Pokušali su predlagači da nas zaobiđu, ali neće im to uspeti. Mi ćemo biti protiv donošenja ovog zakona i nećemo tako lako dozvoliti da on prođe vladu. Uvek smo protiv bilo kakvih novih nameta - poručuje Ljajić.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ministar privrede Saša Radulović, takođe, tvrdi u izjavi za naš portal da se ne sme dopustiti novo oporezivanje IT industrije.

- Ministarstvo privrede je kategorički protiv uvođenja "muzičkog dinara" na proizvode koji spadaju u IT sektor - ističe Radulović.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tomislav Jovanović nije do kraja upoznat s Predlogom izmena i dopuna Zakona o autorskim pravima i da mu je rečeno da će se tu raditi o zaštiti prava autora koji će biti plaćeni za svoj rad.

Kada smo ministru Jovanoviću predočili činjenice, po kojima niko nije protiv plaćanja naknade za autorska prava, već da je srpska privreda ustala protiv novih nameta i tzv. "muzičkog dinara", ministar prosvete nam je odgovorio:

- Lično ću, kad nacrt bude zvanično urađen, preći kroz tekst i sigurno je da neću dozvoliti da se uvode novi bespotrebni nameti za IT industriju. Bez jake IT industrije nema moderne Srbije, a Ministarstvo prosvete će uvek težiti da s tim sektorom imamo dobru saradnju, da u škole uvedemo što je moguće više računara, kako bi se naši đaci što više obučili da rade na njima. Verujte da nam nije cilj da ovu veoma bitnu granu dodatno oporezujemo i to neću dozvoliti - kategoričan je ministar.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Sudija privrednog suda u Beogradu Vesna Dabetić Trogrlić, koja je učestvovala i u poslednjoj organizovanoj javnoj raspravi u Privrednoj komori, kaže da apsolutno razume ogorčenost privrednika i da nacrt ovog zakona nije pravno primeren.

- Ovaj zakon nije primeren mentalitetu našeg naroda i kao takav kvari naše zakone. Tarife predviđene njime su ogromne, ljudi su opravdano ljuti jer se ne mogu na paušalan način donositi nova pravila, kao što je ZIS ovde pokušao da uradi. Ne može zakonodavac da meša babe i žabe, kao što je pokušano ovim izmenama. Država je ta koja mora da odredi tarifu jedinstvenu za sve, besmisleno je da nju određuje zavod - kaže ona.

Na poslednjoj završenoj javnoj raspravi povodom nacrta ovog zakona, održanoj u prostorijama Privredne komore, predstavnici srpske privrede, udruženje hotelijera, Telekoma i drugi oštro su se usprotivili odredbama predviđenim izmenama i dopunama Zakona o autorskim pravima.

S druge strane, predlagači iz Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić i direktorka Branka Totić kao jedine kontraargumente navodili su da se ovaj zakon mora doneti zbog direktiva iz Evropske unije.

Foto: Telegraf.rs

Foto: Telegraf.rs

Vladimir Marić, zamenik direktorke ZIS-a, naglasio je da je Srbija morala da uvede red u oblast poštovanja autorskih prava, jer nam bez toga nema ni EU integracija, kao ni članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. On je na primeru jednog rezača diskova objasnio kako će "muzički dinar" na taj uređaj biti 0,4 evra.

Direktorka zavoda Branka Totić na javnoj raspravi nije uspela da objasni privrednicima na koje se tačno regulative EU poziva, kao ni to što se kroz ovaj zakon pokušavaju provući odredbe koje su primenjene u Nemačkoj koja je poznata po tome što ima najskuplje moguće tarife. Pritom je odbacivala argumente da se uvedu one iz Amerike koje iznose 0,004 dolara po glavi stanovnika.

Upravo zbog velikog broja spornih odredbi privrednici traže odlaganje novog zakona. Zamerke imaju i kablovski operateri, ali i hotelijeri i ugostitelji, jer bi se, kako tvrde, usvajanjem ovog zakona otvorila jedna Pandorina kutija i da bi zavladao opšti haos, ne samo zbog visokih nameta po privredu, nego bi "pljuštale tužbe na sve strane".

Predstavnici privrede, tokom burne rasprave, složili su se da nemaju ništa protiv poštovanja autorskih prava i plaćanja nadoknade za njih, ali da se ne slažu da cela privreda grca zbog tri organizacije − Sokoja, Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS) i Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI).

Foto: sxcx.hu/bugdog, Tanjug/Tanja Valič

Foto: sxcx.hu/bugdog, Tanjug/Tanja Valič

Podsetimo, izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima pripemio je Zavod za intelektualnu svojinu (ZIS), a u svemu su učestvovali članovi organizacija za kolektivno ostvarivanje autroskih i srodnih prava, među kojima je Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI), čiji je zastupnik Aleksandar Cvetković, sin bivšeg premijera Mirka Cvetkovića.

Ove organizacije prikupljaju naknadu za autorska prava, pa im je u interesu da se skupi što više novca. Najnoviji predlog je ono što su one tražile još krajem 2011, ali im to nije prošlo zbog protesta industrije informacionih tehnologija (IT), koja bi mogla da stavi ključ u bravu, i javnosti jer se ometa širenje digitalne pismenosti i usporava razvoj društva.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Chedomir

    Poljoprivreda je u problemu jer je trgovina neefikasna. Nemamo sposobne ljude koji znaju da plasiraju proizvode i dolazi do zagušenja. Kada nema prometa nema šta da se oporezuje a tada država optereti naftne derivate i dadžbine koje vozači plaćaju.

  • Test

    A sto ste onda dozvolili da motor industrije, (kako ste sami nazvali) oprezuju sa 20%?

  • Milan

    A kad ce ti isti muzicari da uplate porez drzavi od njihovih tezgi??

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima