Istraživanje kulture i rušenje predrasuda strogo naučnim putem: "Hevruta" je novi časopis za jevrejske studije

"Hevruta" je prvi humanistički časopis u Srbiji koji se bavi jevrejskim studijama. Nastao u izdavaštvu organizacije "Haver Srbija", njegov prvi broj je predstavljen u četvrtak, 28. maja u prostorijama Jevrejskog kulturnog centra u Beogradu. U pitanju je naučni časopis koji će izlaziti jednom godišnje na srpskom i engleskom jeziku. Uređivačka politika časopisa nalaže objavljivanje isključivo originalnih naučnih članaka koji ispunjavaju visoke akademske standarde i fokusiraju se na izučavanje jevrejske istorije, religije, kulture, Holokausta i antisemitizma.

Na panelu predstavljanja ovog časopisa učestvovali su ključni akteri u njegovom stvaranju, koji su i stručnjaci za jevrejske studije na prostoru Balkana i koji su na različite načine doprineli realizaciji ovog zahtevnog, ali izuzetno značajnog projekta: Dr Ana Ćirić Pavlović, Sonja Viličić, dr Aleksandar Stojanović, Radovan Sremac i prof. dr Krinka Vidaković Petrov.

- Ovo je jedinstveni događaj ne samo u Srbiji nego, rekla bih, i na prostoru cele bivše Jugoslavije gde nema časopisa koji je specijalizovan za jevrejske studije. Tako da se sada pruža mogućnost da se na sistematski način, na jednom mestu, pojave prilozi iz ove oblasti, ne samo kada je u pitanju istorija već i sociologija, antropologija, religijske studije, ali i drugi prilozi. I koliko sam čula, koliko su mi rekli urednici, oni planiraju da pozovu i širu javnost, ne samo akademsku, da daju svoj doprinos "Hevruti" - rekla je dr Ana Ćirić Pavlović, istoričar i politikolog na ELTE Univerzitetu u Budimpešti.

Ona je, takođe, dodala i da je ovaj časopis od velikog značaja u borbu protiv rastućeg antisemitizma u svetu, a najbolji način borbe jesu svakako - činjenice.

- Taj širok spektar doprinosa je jedna vrlo važna stavka u "Hevrutinom" postojanju. Ali "Hevruta" je važna i za očuvanje jevrejskog kulturnog nasleđa, kao i za borbu protiv predrasuda i očuvanje demokratske kulture, jer mi se nalazimo u vremenu kada je antisemitizam u porastu, kao i različite teorije zavere i istorijski revizionizam. I "Hevruta" će nam pružiti priliku da se na najbolji način na koji umemo borimo protiv tih pošasti, a to je pouzdanim naučnim činjenicama - istakla je.

Sonja Viličić, izvršna direktorka organizacije "Haver Srbija" je u svom obraćanju objasnila zašto je nastao ovaj naučni časopis i koji su njegovi ključni ciljevi.

- "Hevruta" je nastala iz potrebe da se stvori dijalog između akademske zajednice, članova i članica jevrejske zajednice, nevladinog sektora, i "Haver" je dugo godina dolazio do stvari koje piše akademski svet, a te stvari su nam izuzetno značajne u našem radu. Tako da je cilj ovog časopisa da poveže razne institucije, razne aktere koji se bave jevrejskim nasleđem, Holokaustom, antisemitizmom i da mi kroz radove koje ozbiljni istraživači i istraživačice rade u Srbiji, a i šire, možemo da učimo i obrazujemo i druge - izjavila je Viličić.

Ona je otkrila i poreklo naziva "Hevruta", kao i značenje, a objasnila je kako je on povezan sa nazivom njene organizacije "Haver", koja je i izdala ovaj godišnji časopis.

- "Haver" i "Hevruta" imaju isti koren reči koji znači "prijatelj" ili "prijateljica". "Hevruta" je tradicionalni način jevrejskog učenja, i to učenje se dešava u paru, kroz dijalog, gde dolazi do razmene mišljenja u odnosu na neko vaše iskustvo, u odnosu na neko vaše znanje. Velika je stvar jer ovakav časopis ne postoji u našem regionu. Drugi cilj ovog časopisa je bio da stvori prostor koji će motivisati istraživače i istraživačice da se bave ovom temom, da imaju mesto gde mogu da objavljuju svoje radove, jer će ovaj časopis biti akreditovan u Srbiji - zaključila je Viličić.

Dr Aleksandar Stojanović, glavni urednik časopisa "Hevruta" je izneo nekoliko reči o čitavom procesu stvaranja ovog izuzetno vrednog i kvalitetnog časopisa. Taj proces nije bio nimalo lak i zahtevao je komplikovana logistička rešenja u koji je bio uključen veliki broj ljudi.

- Ideja o pokretanju jednog časopisa za jevrejske studije nastala je negde u vreme pandemije kovida. I nama je trebalo neko vreme da logistički pripremimo sve što je potrebno za osnivanje jednog časopisa koji od prvog broja pretenduje da bude ozbiljan naučni časopis, da skupimo dovoljan broj priloga, autore, da razvijemo poverenje sa recenzentima, članovima redakcije, i na kraju kao jedan lep proizvod svega toga dobili smo prvi broj "Hevrute" koja je ovde pred nama - istakao je dr Stojanović.

Jedan od velikih razloga nastanka ovog časopisa i izdavanja prvog broja jeste upozavanje mladih istraživača sa istorijom i kulturom jevrejske zajednice u Srbiji, ali i šire.

- Uočavajući priliv nove generacije istraživača koji su stupali u nauku baveći se istorijom Holokausta, istorijom sefardske književnosti, istorijom jevrejskih zajednica na Balkanu, koja se bavila jevrejskom kulturom... stvorila se potreba da imamo jedan takav časopis koji će imati kontinuitet, što je za naučni časopis najvažnije, i koji će biti nezavisan od finansiranja koje podrazumeva državno institucionalno finansiranje, koje opet podrazumeva političku volju, prioritete, raspolaganje sredstvima javnim i tako dalje. I tako je zapravo došlo do osnivanja "Hevrute" i realizacije tog prvog broja - dodao je.

Redakcija "Hevrute" je kao uzor imala najprestižnije i najuspešnije svetske naučne časopise i postoji ambicija da u nekom trenutku i ovaj časopis dostigne taj nivo prepoznatljivosti i uticaja.

- Mi smo "Hevrutu" osmislili od prvog dana kao da je reč o vrhunskom međunarodnom časopisu. Dakle, isti postulati recenziranja, stroge selekcije radova, double-blind peer review, redakcijski uvid, višestruko komuniciranje sa autorima, profesionalna lektura, korektura, pripadanje Open Journal sistemu u dijamantskom open access-u od prvog broja i, naravno, prisutnost u bazi Crossref, odnosno cross-reference bazi. Od samog početka smo preuzeli jedan standard uređivanja časopisa koji imaju vrhunski međunarodni časopisi i najjači časopisi naučni koji se izdaju na prostoru Srbije - kazao je Stojanović i dodao:

- "Hevruta” zapravo ima uređivačku politiku koja podrazumeva globalne jevrejske studije. Dakle, i studije koje nemaju veze sa jevrejskim zajednicama sa prostora Srbije ili bivše Jugoslavije ili Balkana, već globalno prati trendove u studijama antisemitizma, studijama Holokausta i komemoracije Holokausta - ocenio je.

Radovan Sremac, arheolog i arhivista i istraživač jevrejskog nasleđa Srbije, se u svom izlaganju osvrnuo na važnost arhivske građe i podsetio koliko je ona u izobilju, samo je neophodno znati kako je naći i prepoznati. Upravo ta građa opisuje važnost koju je jevrejska zajednica imala pre Drugog svetskog rata.

- Šta arhivska građa govori o jevrejskoj zajednici? Govori da je ona bila transnacionalna, da vi kad, eto, u mom malom Šidu, koji nikad nije prešao nekih 15 do 20 hiljada stanovnika, vi imate ljude, kulturu, običaje i uticaje od krajnjeg severa Rusije do Španije i od Jerusalima pa do Francuske, preko male jevrejske zajednice koja je brojala do 100 ljudi. To je neverovatna kulturna razmena koja obogaćuje zajednicu, razvija zajednicu. Imamo lekare, sportiste, imamo kulturne delatnike, imamo pravnike, trgovce, ekonomiste. Sve to dolazi iz te male jevrejske zajednice i gradilo moj Šid i na nekim drugim nivoima gradilo i celu ovu našu državu i celu našu Evropu i šire - naveo je Sremac.

Poručio je i da nesrećna okolnost to što se o temama koje se tiču jevrejske zajednice najčešće spominje Holokaust, za kog je podsetio da i jeste tema od ogromnog značaja, ali da se često zapostavlja normalan život Jevreja pre tog strašnog zločina. To su bili ljudi koji su živeli potpuno uobičajene živote koji se nisu razlikovali od bilo koje druge etničke ili verske grupe.

- Imamo puno radova, puno monografija sa previše opštih mesta koje vi gotovo da ne možete da koristite dalje u svom radu. I još možda šta je po meni najtragičnije da monografije o lokalnim jevrejskim zajednicama su ili Holokaust ili su više od 50% Holokaust. Holokaust je činjenica, on se desio, o tome treba pisati, ali hajde da vidimo kakav to bio vredan život zbog kojeg je vredno i pominjati i mora se pominjati smrt. Nemojmo da ostavimo te ljude da budu ono što su od njih napravili zlikovci, da budu žrtve. Oni su bili ljudi koji su voleli, mrzeli, trgovali, smejali se, vikali, plakali, i da taj njihov život predstavimo - konstatovao je Sremac.

Na kraju, reč je imala i prof. dr Krinka Vidaković Petrov, stručnjak za sefardske studije, koja je bila pionirka u istraživanju jevrejskih studija na ovim prostorima.

- Ja sam počela ovo da radim 70-ih godina, mnogo davno. I u to vreme kada sam ja preko moje drugarice Simhe Kabiljo slušala o njenoj porodici u Sarajevu, ja sam pomislila: pa kakva je ovo predivna fascinantna tema, ja moram ovo da radim. Kad sam ja počela oduševljena mojom temom da pričam mojim kolegama, pitali su me da li su Sefardi pleme u Latinskoj Americi. I sad ja se tad zaprepastim, kako niko ne zna šta su sad Sefardi, španski Jevreji - prisećala se prof. dr Vidaković Petrov.

Podvukla je i koliko je veliki mah imao Drugi svetski rat na Jevreje u Jugoslaviji. Holokaust ih je gotovo potpuno izbrisao iz postojanja, a oni malobrojni preživeli, koji se nisu odselili, su skrajnuti na margine društva, gotovo zaboravljeni.

- Pre (Drugog svetskog) rata, svi su znali za svoje komšije Jevreje, za drugove u školi Jevreje, ali posle rata, posle Holokausta, posle te velike tragedije, preživelo je oko 16.000 Jevreja u čitavoj Jugoslaviji, a kad je počela alija za Izrael tokom od19 48. i ranih 50-ih godina, otišlo je 60% preživelih. I koliko je ostalo? Ostalo je u celoj Jugoslaviji 6.500 ili 7.000. I onda nije čudo što reč sefard možda je u Sarajevu još uvek nešto značila, u Beogradu nije. Ja sam svima objašnjavala ko su sad ti Sefardi - naglasila je.

Vođena svojim višedecenijskim iskustvom, ona je istakla kvalitet časopisa "Hevruta" i izrazila nadu da će ovaj akademski poduhvat nastaviti da živi još dugi niz godina.

- Samo sam htela da vam skrenem pažnju koliko je dobro osmišljen ovaj časopis, koliko su raznovrsni prilozi koji se u njemu nalaze. Imamo nekoliko priloga, između među kojima je prilog mog kolege Sremca, koji se tiču lokalnih istraživanja istorije Jevreja u Sremu, u Zemunu. Tave studije su počele da se pojavljuju, ima možda 20 godina i mnogi su ih ljudi radili lokalno. Recimo, živite u Sremu, pišete o sremskim Jevrejima, živite u Kragujevcu, izašla je odlična knjiga o Jevrejima u Kragujevcu, pa u Pirotu... To je jedan proces koji traje i ovo sada je upotpunjavanje i korak dalje u tom procesu - rekla je prof. dr Vidaković Petrov i zaključila:

- Zadatak "Hevrute" kao novog časopisa biće da polako gradi svoj ugled u mnoštvu raznih izvora, časopisa, knjiga i studija. Tako da ovo je jako lepo i ja mislim da će biti uspešno na dugi rok, tako da samo mogu da čestitam svima koji su učestvovali u pokretanju časopisa, kao i u štampanju prvog broja.

(Telegraf.rs)