U toku 4 postupka protiv Kecmanovića, očekuju se još dva: Ovo su roditelji stradale dece govorili pred sudom

Pre tačno godinu dana K. K. (13) ušao je naoružan u Osnovnu školu "Vladislav Ribnikar" i pucao na nastavnike i školske drugove. Na licu mesta ubio je odmoro đaka i čuvara škole, a jedna devojčica preminula je u bolnici nakon 13 dana borbe za život.

Telegraf.rs objavio je kompletnu retrospektivu meseca maja prošle godine kada je u pitanju ovaj slučaj masovnog ubistva koju možete da pročitate ovde.

Od tada do sada optužene su četiri osobe, a vode se i četiri sudska postupka - jedan krivični, zatvoren za javnost, kao i tri parnična, u okviru kojih javnost može da čuje reč porodica ubijenih. Zasad se očekuju četvrti i peti parnični postupak, koji su tužbom pokrenuli roditelji jednog od ranjene dece, kao i nastavnica istorije, a nije isključeno ni da će parničnih postupaka biti još.

18. jul - Dečak svedočio protiv oca

Dečak koji je počinio masovno ubistvo u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 18. jula prošle godine svedočio je po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

On je svedok u procesu koji se vodi protiv njegovog oca Vladimira Kecmanovića, kom je na teret stavljeno krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti.

Tokom svedočenja tim veštaka veštačio je njegovo psihičko stane dok je detaljno govorio o svemu što se dogodilo.

Sin osumnjičenog, koji u vreme ubistva nije imao navršenih 14 godina i kao takav nije krivično odgovoran, izjavu je dao u svojstvu svedoka u prisustvu zakonskog zastupnika, svoje majke.

U tužilaštvu su se nalazili postupajući javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, pumonomoćnici oštećenih i branilac okrivljenog Vladimira Kecmanovića.

Sva pitanja prisutnih upućena sinu osumnjičenog, postavljena su preko postupajućeg javnog tužioca.

27. jul - Zabrana upravljanja imovinom

Vest o tome da je roditeljima dečaka zaplenjena imovina pristigla je 27. jula prošle godine. Međutim, kako je objašnjeno za  Telegraf.rs iz Višeg javnog suda u Beogradu, od porodice Kecmanović ništa nije zaplenjeno, već je određena mera zabrane upravljanja imovinom. Određena je na zahtev porodica oštećenih radi obezbeđivanja imovinsko-pravnih zahteva, odnosno naplate štete.

- Otac je okrivljeni u postupku i po predlogu oštećenih porodica donete su privremene mere obezbeđenja imovinsko-pravnih zahteva. U pitanju je stan, vozilo i deo poslovnog prostora. Ta mera odnosi se na to da imovina ne može da bude prodata, niti da se stavi pod hipoteku, ali može normalno da se koristi. Nije bilo nikakve zaplene imovine, niti je sud popisivao imovinu - objašnjeno je za Telegraf.rs iz višeg suda u Beogradu.

Kako su istakli, zahtev za izricanje mere podneli su oštećeni S. S. Č., B. A., M. M., I. B., N. K., D. D., B. A., A. A i R. V. J. i to u krivičnom postupku.

Kada je u pitanju majka dečaka, koja ima tri stana, zahtev je podnela jedna porodica.

- Mera je u odnosu na majku donesena u parničnom postupku zbog nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica. Jedna porodica podnela je predlog za privremenu meru, a uslov je da se ona podnese pre parnične tužbe. U oba slučaja, oštećeni roditelji su u katastru pogledali spisak imovine na koji su se pozvali. Sud je samo utvrdio da majka ima nekretnine nakon što su roditelji dece dostavili takav spisak. Porodici je naloženo da u roku od 30 dana pokrene parnični postupak. Ukoliko to ne urade, mera prestaje da važi - dodali su iz Višeg suda.

Dakle, majka nekretnine može da koristi dok je mera na snazi, ali imovinu ne može da proda, niti da je stavi pod hipoteku. Takvim merama pribegava se kako oni na koje su mere usmerene ne bi rasprodali imovinu jer u tom slučaju, nakon eventualne presude, šteta ne bi imala odakle da se naplati. Ukoliko okrivljeni bude oslobođen optužbi i mera obezbeđenja imovinsko-pravnih zahteva prestaje da važi.

1. avgust - MUP se oglasio o dečaku

MUP Srbije oglasio se o dečaku koji je počinio masovno ubistvo zbog vesti o tome da je pokušao da pobegne iz zdravstvene ustanove u kojoj se nalazi od kada je počinio zločin.

Iz MUP Srbije naglasili su da je dečak pod stalnim, 24-časovnim, nadzorom policije, čime je onemogućena svaka mogućnost bekstva.

21. avgust - Ministarka prosvete o školovanju dečaka

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je za Telegraf.rs da će dečak koji je pucao u "Ribnikaru" osnovno školovanje najverovatnije završiti u školi "Dr Dragan Hercog".

- Kako nije u poziciji da pohađa školu jer se nalazi u zdravstvenoj ustanovi, škola "Dr Dragan Hercog" je zadužena za decu koja su na bolničkom lečenju - kazala Đukić Dejanović i objasnila da će dečak da nastavi školovanje u toj školi kada lekari na Klinici za naurologiju i psihijatriju za decu i omladinu "Dr Subotić" budu dali pristanak.

10. oktobar - Podignuta optužnica

Optužnica zbog masovnog ubistva podignuta je 10. okobra prošle godine i poslata Višem sudu na odluku o potvrđivanju. Ona obuhvata četiri osobe Vladimira i Miljanu Kecmanović, kao i vlasnika i istruktora streljane u koju je dečak, kako se sumnja, odlazio sa ocem.

Vladimir Kecmanović optužen je za teško delo protiv opšte sigurnosti i preti mu 12 godina zatvora.

Miljana Kecmanović optužena je za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Ona je optužena za neovlašćeno držanje municije. To te optužbe došlo je jer je upravo njen DNK pronađen na čauri metka koja je pronađena pored vrata u kabinetu istorije, u kom je K. K. ispalio 45 metaka u svoje drugove i drugarice iz odeljenja. Tužilaštvo traži da joj bude određena kazna od dve i po godine zatvora.

Optužnica obuhvata i predsednika streljačkog kluba u koji je Vladimir Kecmanović vodio sina kako bi ga obučio da puca, a pritom insistirao da puca baš iz njegovog oružja, što je dečaku znatno olakšalo rukovanje oružjem i preciznost tokom pucnjave, kao i instruktora koji je radio u streljani. Obojica se terete za davanje lažnog iskaza. Preti im tri godine zatvora.

20. oktobar - Počeo prvi parnični postupak

Prvi parnični postupak po tužbi 27 oštećenih članova porodica ubijenih počeo je 20. oktobra, kada je održano pripremno ročište. U sudnici su tog dana bili prisutni samo advokati, dok tuženi i oštećeni nisu prisustvovali ročištu.

U tom postupku tuženi su dečak i njegovi roditelji, ali i Osnovna škola "Vladislav Ribnikar". Tužba je pokrenuta zbog naknade nematerijalne štete.

Punomoćnik oštećenih porodica je, nakon ročište, rekao je da niko od tuženih ne prihvata odgovornost za ono što se desilo 3. maja. Takođe je istakao da je parnični postupak jedini način na koji dečak koji je izvršio masovno ubistvo može da odgovara.

15. novembar - Potvrđena optužnica

Krivično vanpretesno veće Višeg suda u Beogradu potvrdilo je optužnicu koja je 10. oktobra podignuta protiv Vladimira Kecmanovića, oca dečaka osumnjienog za masovno ubistvo u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", njegove majke Miljane Kecmanović, vlasnika streljane i instruktora gađanja.

28. i 29. decembar - Prva svedočenja roditelja u sudu

Prvo parnično ročište na kom su pristustvovale porodice ubijenih održano je 28. decembra prošle godine. Suđenje je trajalo šest sati, a iskaze su dali roditelji Ane Božović, Andrije Čikića i Katarine Martinović.

Njihova svedočenja bila su izuzetno potresna, a svi u sudnici su plakali.

Svedočenja porodica troje dece možete da pročitate ovde.

Parnični postupak nastavljen je i sutradan, kada su iskaze dali roditelji ubijenog čuvara škole Dragana Vlahovića Živorad i Kosa Vlahović, roditelji Angeline Aćimović kao i majka Eme Kobiljski.

Njihove iskaze pred sudom možete da pročitate ovde.

29. i 30. januar - Počeo krivični postupak

Vladimir i Miljana Kecmanović su na prvom ročištu krivičnog postupka koje je održano 29. januara negirali krivicu, a isto su uradili i vlasnik i zaposleni streljane.

Sudija je usvojio predlog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da isključi javnost sa suđenja radi zaštite prava i interesa svih oštećenih maloletnih u postupku jer je kritičnog dana ubijeno 9 maloletnika, povređeno 6, a ugrožena je lična bezbezdnost za njih 11. Svi osim okrivljenih i advokata su, udaljeni iz sudnice, uključujući i roditelje ubijene dece.

- Suđenje se zatvara za javnost zbog privatnosti učesnika u postupku, oštećenih u svojstvu svedoka. Prisustvo ročištima dozvoljava se stučnoj javnosti. Svi koji budu psiustvovali suđenju dužni su da sve što čuju čuvaju kao tajnu, a odavanje te tajne je krivično delo - rekao je sudija.

Kako su advokati potvrdili novinarima ispred suda, na tom suđenju je pročitana optužnica, a zatim su održana uvodna izlaganja odbrane i tužilaštva.

Drugo ročište održano je već sutradan, ali je završeno ranije, kako bi sudija doneo odluku o tome da li oštećeni koji nisu svedoci, odnosno roditelji ubijenih, mogu da prisustvuju suđenju.

Članovi porodica ubijenih tog dana ostali su ispred sudnice, dok su unutra pozvani optuženi, branioci i punomoćnici oštećenih.

Porodice su u sud došle sa fotografijama ubijenih, koje su poslagali na sto ispred sudnice.

Punomoćnik oštećenih zatražio je od suda da roditeljima dece omogući da prisustvuju suđenjima. Borivoje Borović, branilac optuženih Miljane i Vladimira Kecmanovića, naveo je da je odbrana danas ponovo predložila sudu da razmotri odluku o isključenju javnosti koju je doneo juče na predlog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Taj predlog podržali su i oštećeni, kako bi mogli da se vrate u sudnicu.

14. februar - Svedočili roditelji u drugom parničnom postupku

U drugom parničnom postupku, koji se vodi protiv K. K. i njegovih roditelja, kao i Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" i Republike Srbije, a po tužbi devojčice Adriane Dukić, njeni roditelji dali su svoje iskaze.

Adrianin otac Dane ispričao je da se porodica iz Francuske doselila u Srbiju jer su deci hteli da obezbede lepše detinjstvo. Kako je rekao, njihov život je stao 3. maja. Sebe krivi što je decu doveo u Srbiju.

- On je za dva minuta uništio tolike živote. Neko je sebi dao za pravo da nekom oduzme život. Za 11 dana je njen rođendan. Svaki dan idem na groblje da joj se izvinim i da je poljubim. Ubio ju je neko njen, oni su bili sa njim svaki dan. Rekao sam da javi kad završi sa školom da je vodim na suši. Nikad se nije javila. Kako je neko umeo, kako je imao hrabrosti da to učini? Neko je sebi dao za pravo da oduzme nekom život - rekao je.

Adrianina majka Bojana Paunović ispričala je da je njena ćerka sahranjena u Beogradu jer je volela Srbiju, našu tradiciju i kulturu.

- Sramota me je da pričam da ju je ubila Srbija koju je toliko volela. Mi smo umrli 3. maja, kad i oni. Nedeljni ručak se pretvorio u suze, u porodični odlazak na groblje. Oni nisu ubijeni u diskoteci jer su se družili sa kriminalcima. Ubijeni su u školi. Mnogo bih lakše podnela da se desilo u Francuskoj. Ovde ljude gledam kao svoje, kao da su mi svi rod, kao da ju je brat ubio. Nama samo treba odgovor na pitanje zašto je to uradio. Naša deca se nisu našla u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, naša deca su bila na pravom mestu, u školi. Nemam snage da vodim decu u školu, ne mogu da priđem tamo, Dane ih vozi - dodala je.

Ona je uputila potresne reči svojoj ćerki.

- Ako me čuje, duboko joj se izvinjavam što sam je to jutro poslala u školu i što smo odlučili da dođemo u Srbiju. Moja Adriana će, makar i mrtva, nastaviti da inspiriše.

Ceo iskaz roditelja devojčice možete da pročitate ovde.

22. i 23. februar - Svedočili roditelji tri devojčice

Ročište po tužbi 27 članova porodica ubijene dece nastavljeno je 22. i 23. februara, kada su svedočili roditelji tri devojčice. Ročište je trajalo duže od pet sati.

Nina Kobiljski na tom ročištu završila je sa davanjem iskaza, a prvi put je govorio i Emin otac Dragan Kobiljski.

- Imali smo bajku od života. Ništa nam nije falilo. Uživali smo u svakoj sekundi. Mi smo bili svesni toga i trudili smo se da sreću stalno održavamo. Ema je bila i moja treća sreća. Dobili smo je iz trećeg puta. Kada se Ema rodila, počela je jedna od najvećih ljubavi u mom životu. Od kad je bila beba, bili smo veoma povezani. Razumeo sam je od prvog dana. Uvek smo bili par u društvenim igrama, ona je insistirala na tome - ispričao je Dragan Kobiljski.

Trećeg maja je bio u inostranstvu, radio je u Rumuniji. Supruga ga je probudila pozivom, plakala je. Rekla je da je u školi bila pucnjava i da je ranjen Dragan Vlahović, čuvar škole. Osećao je nelagodu kakva mu se nikada do tada nije javila.

- Pratio sam situaciju na mrežama. Video sam vest da je ubijen Dragan i osmoro dece. Nina mi se nije javljala da kaže da je našla Emu. Pojavila se Ninina slika na portalu. Zvao sam kuma, pitao da li je to ona na slici. Slagao je da nije. Pitao sam ga šta lupaju mediji, rekao mi je da u pitanju informacija iz policije. U međuvremenu sam saznao da je pucao u učionici u kojoj je bilo odeljenje moje ćerke. Počeo je da me guši stan, izašao sam da šetam, poneo sam mobilni. Bio sam sam kada je Nina javila da nam je ćerka ubijena. Pao sam. Pitao sam zašto. Ostao sam da ležim - dodao je.

Ceo iskaz roditelja možete da pročitate ovde.

Potom su svedočili Bojan i Marija Asović, čija je ćerka bila učenica petog razreda.

- Svu svoju ljubav i snagu video sam u porodici, sve do 3. maja. Moja ćerka je bila nestvarna devojčica, tako mala, a tako velika. Oduševljavala me je. Sve za šta smo živeli uništeno je 3. maja. Ne možemo da se izborimo sa tugom. Ona je bila moje sunce. Ja sam 3. maja umro. Pokušavam da živim zbog sina, ali mi ne ide - ispričao je.

Kako je rekao, "kad je njegova ćerka pričala, on je stajao mirno". Svaki dan je žurio da stigne kući u srćeu koja ga je čekala. Danas gleda da je što manje kod kuće. Ne podnosi da bude sam, kada mu supruga i sin nisu tu.

- Kad pričam o njoj, kao da se od nje opraštam, a to ne želim. Znam da ću ponovo da je vidim. Trećeg maja sam bio u Nikšiću. Čim me je nazvao prijatelj, krenule su mi suze, a nisam još ni znao šta se desilo. Bilo mi je teško što nisam u Beogradu. Moja surpuga Marija mi je rekla da ide u policiju. Tog dana sam išao da tražim ćerki grob, supruga nije mogla - dodao je.

Ceo iskaz roditelja možete da pročitate ovde.

Na istom ročištu svedočili su i Dragana i Branko Anđelković, roditelji ubijene Mare Anđelković.

Dragana Anđelković rekla je da je i kada je 3. maja uveče došla kući, znajući da joj je ćerka ubijena, ipak čekala da se Mara vrati. Oko ponoći je počela da brine da joj je hladno, gde god da je.

- Šalili smo se, govorila je da nikada neće da ode iz naše kuće i da će uvek da bude tu. Nisam želela da idem na identifikaciju tela, ali sam otišla jer bih, da sam tada ostala kod kuće, i dalje čekala da se vrati. Rekla sam da to nije ona, ona je nosila naočare, nikada ih nije skidala. Branko je potvrdio da je ona, pitala sam se šta to priča. A onda su nam dali njene stvari, među kojima su bile i naočare. Tada sam shvatila da je to ona - ispričala je majka.

Kako je ispričala, ceo njhov život se raspao.

- Kao školjka sam spolja, a unutra nema ničega. Sve se rasprsnulo u deliće i to nikada ne može da se popravi. Svaki dan umrem i vratim se i tako iznova. Njegovi roditelji kažu da nisu odgovorni. Ko je onda odgovoran? Kako psiholog i pedagog i dalje rade u školi, a našu decu nisu sačuvali? Škola je nastavila da radi posle sedam dana, a savet roditelja ima neke sulude ideje da je to i dalje škola, a ne mesto zločina - dodala je.

Ceo iskaz roditelja Mare Anđelković možete da pročitate ovde.

Drugog dana ročište svedočila je majka Sofije Negić, Milanka Negić, dok je drugi deo suđenja bio zatvoren za javnost zbog toga što su svedočila braća i sestre ubijene dece.

Kako je objasnila, čula se sa Sofijinom drugaricom koja joj je rekla da su bile u toaletu kada je počela pucnjava.

- Rekla mi je da je čekala Sofiju ispred. Kad je počela pucnjava, sakrila se u kabinu pored i popela se na wc šolju. Govorila je Sofiji da ne izlazi, ali ona je nije čula od pucnjave. Sofija je istrčala. Rekla je da je videla Sofiju da leži pored klavira, ali da su u školi rekli da nema povređenih. Kada sam je pozvala drugi put, rekla mi je da je videla da je Sofija pogođena u ruku, da ne brine, - dodala je.

Odmah je krenula za Beograd.

- Suprug mi je javio da na televiziji ide kajron da se svi koji ne znaju gde su im deca jave u policiju. Slobodanu je to isto javio policajac kom je ostavio svoj broj u bolnici. Sedela sam tamo i razmišljala o tome da če da mi kažu najgore vesti. Kada smo ušli, rekli su: "Nažalost, nemamo dobre vesti". Vrištala sam, šetala po prostoriji, Slobodan je pao na kolena. Rekli su da su sigurni da je to ona - ispričala je Negić.

29. februar -  Još tri tužbe, ukupno pet parnica

Dve nove tužbe podnete su protiv dečaka i njegovih roditelja za naknadnu nematerijalne štete usled fizičkog bola, pretrpljenog straha i psihičkog bola od strane roditelja dvoje ranjene dece, dok je nastavnica istorije podnela tužbu i zbog umanjenja životne aktivnosti.

25. mart - Odložene parnice zbog krivičnog postupka

Parnični postupak protiv porodice Kecmanović i Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" odloženo je zbog izostanka tuženih Vladimira i Miljane Kecmanović, koji su odlučili da najpre iznesu odbranu u krivičnom postupku, koji je zatvoren za javnost.

Njihova punomoćnica Marina Ivelja prenela je da Kecmanovici smatraju da bi svedočenje u parničnom postupku kompromitovalo njihovu odbranu u krivičnom postupku.

29. mart - Počeo treći parnični postupak

Pripremno ročište po tužbi maloletnog J. D, koji je ranjen u školi i njegovi roditelji kao njegovi zakonski zastupnici, održano je 29. marta.

Advokati obe strane dali su predloge za nastavak suđenja.

4. april - Kecmanović govorio u parničnom postupku

Otac dečaka koji je izvršio izvršio masovno ubistvo Vladimir Kecmanović rekao je pred sudom da je posle tog 3. maja 2023. godine mrtav čovek i da bi reagovao da mu je neko rekao da nešto nije u redu sa njegovim sinom i da bi "sve učinio da može da vrati vreme i spreči ono što se dogodilo".

On je još jednom izrazio saučešće porodicama ubijene dece i istakao da su njegovi bol i tuga neutešni.

Više puta je ponovio da danas iz pijeteta prema žrtvama ne želi da priča o svom sinu i kakva su porodica oni bili.

- Ja sam posle tog 3. maja mrtav čovek, a ovde sam danas pred vama samo zbog svoje ćerke koja je takođe žrtva svog brata - rekao je on.

Kecmanović nije hteo da odgovara na pitanja suda i oštećenih.

Punomoćnik članova porodica ubijenih advokat Ognjen Božović ocenio je da je Vladimir Kecmanović na suđenju odbijanjem da odgovori na važna pitanja iskazao nepoštovanje prema žrtvama, njihovom porodicama, sudu i celokupnom srpskom narodu.

Božović je nakon suđenja novinarima ispred suda rekao da je Kecmanović odbio da odgovori na pitanja zbog kojih se oni i nalaze u sudnici, odnosno za odgovornost roditelja, za zanemarivanje deteta i njegovog psihičkog stanja i za davanje veliko kalibarskog vatrenog oružja detetu u ruke.

- Jedini razlog njegovog pojavljivanja u sudnici je davanje lažnog saučešća i izjava da su ga sprečavali 11 meseci da uputi saučešće. Niko porodicu Kecmanović nije sprečavao da sakrivaju i otuđuju imovinu posle 3. maja, ali ih je neko sprečavao da upute pismo saučešća - istakao je Božović.

5. april - Svedočila razredna

Drugog dana parničnog postupka je majka dečaka Miljana Kecmanović trebalo da da iskaz, ali se nije pojavila na suđenju, a njena punomoćnica je izostanak opravdala činjenicom da Miljana Kecmanović još nije saslušana u krivičnom postupku.

Tuženi otac Vladimir Kecmanović bio je doveden iz pritvora Okružnog zatvora, ali je iz zdravstvenih razloga odmah i vraćen.

Pred sudom je svedočila Dragana Tomić, razredna odeljenja VII/2 u kojem se dogodilo masovno ubistvo.

Ona je opisala kakav je dečak bio, a govorila je i o 3. maju.

Tomić je govoreći o danu masakra, rekla da je dovela dete u školu i otišla da nešto završi kada je čula pucanj za koji je pomislila da je petarda, ali je ubrzo kada je izašla iz zbornice videla čuvara Dragana Vlahovića kako leži i vratila se da pozove policiju.

Naredna dva sata, kako pojašnjava, nije znala ko je ubijen, ali su joj policajci u jednom trenutku rekli da uđe u učiniocu da identifikuje tela ubijene dece, jer će to značajno skratiti ceo postupak, kako su joj objasnili.

- Uveli su me u učionicu punu mrtve dece i ja sam išla od jednog do drugog deteta i govorila ko se kako zove - rekla je Tomić dodajući da je od tad na bolovanju.

Razredna je navela i da je K. K. tokom te školske godine imao oko 200 opravdanih, uglavnom pravdanih lekarskim izveštajima iz klinike u kojoj je njegov otac radio.

Njeno kompletno svedočenje možete da pročitate ovde.

U sudnici je prethodno svedočila tadašnja direktorka škole Snežana Knežević koja je ispričala da je prema njenim saznanjima K. K. bio odličan đak, išao na takmičenja i da se niko nije žalio na njegovo ponašanje.

Govoreći o disciplinskim postupcima protiv zaposlenih, Knežević je navela da su u radu kod sekretara, pedagoga i psihologa te škole utvrđeni propusti.

Tog 3. maja ona nije bila u školi i o događaju ju je obavestila njena zamenica, dok je odgovarajući na pitanja sudije objasnila da su joj policajci tada rekli da ne sme da komunicira sa roditeljima dece dok se ne završi uviđaj.

Tadašnja pomoćnica direktorke Ivanka Jovanović uklonjena je sa spiska svedoka i neće svedočiti u postupku jer je bila prisutna tokom ročišta 5. aprila.

Šta se dešava u krivičnom postupku?

S obzirom na to da je krivični postupak protiv roditelja dečaka i radnika streljane zatvoren za javnost, informacija o tome šta se događa u sudnici nema mnogo, ali ono što je poznato jeste dokle je stigao sudski proces.

Roditelji ubijene dece, koji nisu mogli da prisustvuju suđenju zbog toga što je zatvoreno za javnost, 28. februara su dobili dozvolu da prisustvuju suđenju. Naime, Više javno tužilaštvo u Beogradu odustalo je od ispitivanja roditelja u svojstvu svedoka oštećenih, što im je omogućilo da budu prisutni kada optuženi budu iznosili odbrane.

Vladimir Kecmanović je dvoju odbranu izneo 29. februara, a tužilaštvo i sud postavljali su mu pitanja 1. marta. On je 1. aprila odgovarao na pitanja punomoćnika oštećenih, ali i samih oštećenih, odnosno roditelja ubijene dece. Oni su sa postavljanjem pitanja završili 2. aprila.

Očekuje se nastavak krivičnog i tri parnična postupka, kao i početak još dva parnična postupka.

(Telegraf.rs)