"PODIGLA JE RUKE I KAO DA JE REKLA - NEMOJ..."! Detalj ubistva u Arilju od kog cela Srbija plače

Predrag i Ivana Novaković ubijeni su 31. decembra 2024. godine u jednom poznatom kafiću u centru Arilja za vreme dnevne proslave Nove godine, a njihov ubica Branko Pušica osuđen je 14. maja na kaznu zatvora od 20 godina, nakon što je Apelacioni sud u Kragujevcu poništio presudu i vratio je Višem sudu u Užicu na ponovno odlučivanje, dok su porodice ubijenog para šokirane odlukom sudije.

Milivoje Novaković, otac Predraga Novakovića, još u februaru je za Telegraf.rs otvoreno govorio o nezadovoljstvu načinom na koji je vođen postupak, ali, prema njegovim rečima, nisu tražili izuzeće sudije sa ponovnog odlučivanja jer im j erečeno da to može samo dodatno zakomplikovati ceo proces. Nakon ponovne odluke sudije, Više javno tužilaštvo je i na ovu presudu uložilo žalbu Apelacionom sudu u Kragujevcu.

- Sudija je katastrofa. Kad je čitao presudu, mi smo svi stajali u sudnici. On je celo vreme trljao oči, ja sam pomislio da će sam sebi izbiti oko koliko ih je trljao - prisetio se Milivoje Novaković, navodeći da je to dokaz apsolutne nezainteresovanosti za pravdu.

Dodao je i da je tokom suđenja nekoliko puta bio udaljen iz sudnice, a na jednom ročištu došlo je i do verbalnog sukoba između njega i sudije.

- Tokom suđenja me je više puta udaljavao. Ja nisam tražio ništa posebno, samo da pravda bude zadovoljena. Rekao sam mu mnogo toga što možda nisam trebao. On mi je rekao da neće da me pritvori jer je, kako kaže, čovek. Ja sam mu se nasmejao i rekao: "Da si ti ikakav čovek, ti ovo ne bi radio i ne bi ponovo ubijao te ljude presudom kakvu si doneo" - rekao je Milivoje za Telegraf.rs razočarano.

"Ja ću napraviti pravdu"

- Za mene jedna minuta bez doživotne robije ne znači ništa. Znači, ništa osim doživotne robije za mene ne dolazi u obzir kada je u pitanju ovo suđenje. Ako sud ne bude napravio pravdu, ja ću je napraviti. Ja imam blizu 70 godina i meni nije žao mog života za mog sina i moju snaju - ispričao je Milivoje Novaković za Telegraf.rs.

Prilikom razgovora, on se vraćao na odnos koji je imao sa Brankom Pušicom, čovekom koji je, prema optužnici, ubio njegovog sina i snaju.

- Da mu ne pominjem ime… Ja sam ga izvukao iz opanaka. Radio je kod mene 17 godina. Između ostalog, znao je i da kraducka, ali sam ga ostavio na poslu kao dobrog radnika i štitio sve vreme. Štitio sam ga i pred sinom i pred snajom, i pred ženom. Govorio sam da je dobar radnik i da treba da ostane. Nisam mogao da pretpostavim šta će se desiti - rekao je Milivoje.

Jedno pitanje ga i dalje progoni, uprkos svemu, presudi, Apelaciji, izjavama svedoka i odbrani samog Branka Pušice.

- Ubio je mog sina. Ali zašto se vratio i ubio i snaju? Zašto je prešao tri, četiri metra i pucao i u nju? Ona je samo podigla ruke kao da se zaštiti. Kao da želi da mu kaže - nemoj, ali od toga ne možeš da se odbraniš - priseća se Milivoje Novaković bolnih detalja.

Prema njegovim rečima, Ivana nije imala nikakve veze sa sukobom, zbog toga smatra da ni jedna kazna osim doživotne ne može da bude pravedna.

Krvava proslava

Podsetimo, dvostruko ubistvo dogodilo se 31. decembra 2024. godine u Arilju, kada je, prema navodima optužnice, Branko Pušica iz vatrenog oružja ubio Predraga Novakovića, a zatim i njegovu suprugu Ivanu.

Prema navodima iz optužnice, Pušica je tog dana došao u lokal gde se odvijala dnevna proslava Nove godine, gde je, nakon više pokušaja da priča sa njim oko navodnog duga, najpre pucao u Predraga, a potom i u Ivanu, koja je pokušala da se zaštiti podigavši ruke. Predrag Novaković je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta, dok je Ivana podlegla povredama u bolnici isto to veče.

Naime, dug koji je pominjan u medijima, nije bio dug porodice Novaković prema Branku Pušici, kako tvrde članovi porodice Novaković, već Brankov prema vozačima iz njegove hladnjače. Kako je Milivoje Novaković ispričao za vreme sudskog postupka, Branko Pušica je dugovao preko 700.000 dinara svojim vozačima i, zbog nemogućnosti da im isplati, tražio je pomoć od njega i njegovog sina Predraga.

- Pomagao sam mu koliko sam mogao. Doveo sam ga sa njegovom ženom kod nas, živeli su u hladnjači, radili, a on je čak i malo kraduckao. Kada sam mu otvorio njegovu hladnjaču kod njegovog oca, biznis mu prosto nije uspeo i dugovao je vozačima - naveo je Milivoje Novaković.

Prema njegovim rečima, on je Branku objasnio da nije u mogućnosti da mu pomogne, a Predrag se tada ponudio da mu oni angažuju advokata, kao jedinu moguću pomoć koju oni, uprkos svemu mogu da mu pruže.

- Objasnio sam mu da nisam u mogućnosti toliko para da dam, da sam u penziji i da posao ne ide baš najbolje u tom trenutku, a Peđa mu je ponudio da angažujemo advokata, međutim Branko nije odustao. Nastavio je više puta da traži taj novac od nas - ispričao je Milivoje, a više o tome možete pročitati ovde.

Razgovor prethodio ubistvu

Do trenutka kada je veče postalo poprište zločina, sve je bilo uobičajeno, muzika je bila glasna jer je bend svirao do 19 časova, alkohol se pio, a žamor gostiju bio je veseo. Prema navodima iz presude, kao i svedoka koji su bili prisutni u lokalu, Branko Pušica stigao je sa ženom u lokal par sati pre Predraga i Ivane Novaković.

Predrag Novaković i njegova žena Ivana došli su oko 18 časova do lokala gde su, prema izjavi jednog od svedoka sa suđenja, trebali da se nađu sa prijateljima, popiju po piće, a zatim da idu u vikendicu kod Novakovića gde će dočekati ponoć. Pojedini svedoci su tada primetili da, između stolova gde sede Branko Pušica i njegova žena i stola gde su bili Ivana i Predrag Novaković, postoji neka napetost.

Stefan Luković, prijatelj ubijenog Predraga, ispričao je da je prvi znak da nešto nije u redu dobio od Ivane, koja mu je prišla i tiho rekla: "Predraga ponovo napada Branko Pušica", i da je tada, pogledavši u pravcu njihovog stola, video kako Predrag i Branko stoje i razgovaraju, bez gurkanja ili nekog koškanja. Prema njegovim rečima, on je tada verovao da će, kao i ranije, stvar ostati na tom razgovoru između njih, možda nekoliko ružnih reči jer su i jedan i drugi popili, ali ne na onome što je usledilo.

U jednom trenutku, prema izjavama svedoka koji su prisustvovali jezivom ubistvu, nakon nekoliko prilazaka Predragu, Branko Pušica, sa telefonom na uvetu, napušta lokal. Prolazi pored šanka, izlazi napolje, dok su oni koji su to primetili, pomislili da je izašao kako bi telefonirao, zapalio cigaretu ili se našao sa nekim, u zapisnicima se navodi da je tada otišao do stana i uzeo pištolj "TT Tokarev" kalibra 7.62 milimetra, i da je tek tada, naoružan, doneo odluku da se vrati u lokal.

Stefan Luković je nakon druge prvostepene presude izjavio da je video trenutak kada je Branko Pušica pucao u Predraga.

- Gledao sam kako ubica puca u njega, pokrio sebi glavu. Da ne pričam sada o sebi i tom događaju. Meni je Ivana jasno prišla i rekla: "Peđa opet ima problema sa Pušicom, opet ga nešto napada.". Okrenuo sam se ka njemu i video sam da već dva drugara stoje i Branko Pušica je bio izričit da nešto kaže. Peđa je toliko bio pogođen time da je sam sedeo, van tog stola gde smo bili. Ja sam mu poslao poruku, imam to u telefonu, ja sam dao to i sudiji: "Hajmo da se sklonimo odavde, loše izgledaš." - izjavio je Stefan Luković.

Prema njegovim rečima, Branko Pušica je nešto rekao Predragu, a zatim otišao iz lokala, samo da bi se kasnije vratio naoružan.

- Nešto mu je Pušica rekao. Branko Pušica je nestao u tom momentu, u sledećem sam čuo "bam" iza moje glave. Okrenuo sam se i video Peđu. On je sačekao da Peđa padne, overio ga je tri puta. Čitao sam izveštaj lekara, njemu ruka nije drhtala. Dok je pucao, legao sam na Peđu i samo vikao: "Sklonite Ivanu!", ne znajući da je i ona ubijena. Bila je pet metara iza. Neću da veličam sebe, tu su bila još tri momka, Marko, Željko i ja, da je bilo koga hteo, da je nasumično pucao, možda bi neko od nas bio žrtva - ispričao je Stefan Luković.

Predraga "overio", a Ivani pucao u srce

Kada je Branko Pušica ponovo ušao u lokal, nikome nije palo na pamet da pretraži njegovu odeću, da mu gleda u ruke, fokus gostiju i dalje je bio na ljudima sa kojima su pričali, piću i muzici. Svedoci opisuju da je tada prišao delu kafića kod ulaza u toalet, gde se nalazio Predrag, i da je sve što se zatim dogodilo stalo u nekoliko sekundi koje su mnogima ostale nejasne, isprekidane, kao isečci iz filma koji su im se trajno urezali u um.

Prvi pucanj presekao je muziku, a većina svedoka navela je da su odmah shvatili da nisu u pitanju bile petarde, da je zvuk bio "tup, jak, stvaran", a kada su se okrenuli, videli su Predraga kako pada na pod, dok Branko Pušica stoji na maloj udaljenosti od njega sa pištoljem u ruci.

Dalji tok događaja precizno je opisan u presudi, Branko Pušica je, nakon prvog hica usmerenog ka glavi, ispalio još nekoliko hitaca u Predragovo telo dok je ležao na podu, čime je, prema nalazima veštačenja, praktično isključena mogućnost preživljavanja.

U kafiću je nastao opšti metež dok su ljudi izbezumljeno pokušali da pobegnu. Stolice su se prevrtale, čase padale na pod i razbijale, a u haosu koji je nastao, dok je jedan deo ljudi pokušavao da dođe do Predraga, Ivana je ostala nezaštićena.

Prema presudi i iskazima svedoka, Branko Pušica se nakon pucanja u njenog supruga okreće ka njoj, prilazi joj na nekoliko koraka i ispaljuje hice u predelu grudnog koša, nanoseći joj teške povrede vitalnih organa kojima je, uprkos hitnoj intervenciji lekara, podlegla u bolnici.

- Nemam u svesti da je on ciljano pucao u Ivanu. U Užicu kad mi je doktorka saopštila da je Ivana prihvatila reanimaciju i da je oterana na skener i da će to biti dobro, jedan tehničar, tu isto iz Arilja, je onako klimnuo glavom i rekao: "Četiri rane prostrelne." Posle nekih pola sata, pošto su već Peđinu smrt objavili, pozvali su nas unutra. Nekako sam bila u nadi operisaće nešto, biće dobro, jedan roditelj nek preživi. Međutim, doktorka nas je pozvala i rekla: "Mi smo sve učinili. Nema ništa." - ispričala je Gorica Blagojević, Ivanina majka, prisećajući se potresnih scena nakon što je saznala za pucnjavu.

Ivana Novaković je teško ranjena pala pored stola za kojim je svega nekoliko trenutaka ranije stajala, a oko nje su se odmah okupili ljudi, ne shvativši da je ranjena, već misleći da se nesrećna žena onesvestila kada je saznala šta se dogodilo njenom suprugu.

"Ivana ustani"

D. M. koja je sedela nekoliko stolova dalje, rekla je da je u prvi mah pomislila da su pucnji petarde, jer je Nova godina, ljudi su navikli na buku, ali da je ono što je usledilo odmah posle toga razbilo tu iluziju. Prema njenim rečima, prišla je briže stolu gde je Ivana bila i videla je kako leži na pločicama pored stola.

- Nisam shvatila šta se dogodilo. Prišla sam joj sa rečima: "Ivana, šta ti je? Ustani", ali odgovor nisam dobila - navela je D. M. prilikom svog svedočenja.

Prema rečima D. M, tek tada je primetila da joj je gornji deo tela krvav, dok su oko nje ljudi stajali, klečali, pokušavali da je dozovu, da nešto urade u prostoru koje je u trenutku postalo mesto jezivog zločina.

U svom tom haosu, dok jedni pokušavaju da pomognu povređenoj Ivani, drugi šokirano kleče pored Predraga, dogodio se još jedan ključan trenutak. Jedan od prisutnih gostiju, prema iskazima, hrabro je prišao osumnjičenom i prvostepeno osuđenom Branku Pušici.

Muškarac ga je uhvatio za ruku i oteo mu pištolj, a Branko Pušica tada okreće leđa i istrčava napolje i nestaje iz lokala. Njegova žena bila je prisutna tokom celog čina, a jedan od Brankovih prijatelja ju je kasnije izveo iz lokala i poveo ka kući.

Beg i hapšenje

Dok na vrata lokala stižu prve patrole policije i ekipe Hitne pomoći, grad počinje da bruji, a informacije počinju da se šire poput divljeg požara. Od telefona do telefona, mešaju se poluinformacije i tačna imena, pita se "ko je bio unutra", "ko je video šta", ali ono što je sigurno jeste da je Predrag preminuo na licu mesta, dok je Ivana, uprkos ukazanoj pomoći, izgubila bitku u bolnici u Užicu.

Branko Pušica pobegao je i, prema iskazu svedoka, otišao do stana jednog od svojih prijatelja koji je odmah obavestio svedoka D. S. koji je vozio Brankovu suprugu.

Prema iskazu D. S, kada je ušao u prostoriju, zatekao je Branka kako sedi za stolom, sa vidnim tragovima emocionalne rastrojenosti - oči su mu bile crvene, pogled izgubljen, telo ukočeno.

- Više ljudi me je pozvalo to veče da me pita šta se dogodilo, a onda me je pozvao A. M. i uznemirenim glasom mi rekao da dođem kod njega. Rekao sam B. Pušici da pođe sa mnom i odvezao sam nas do stana gde se nalazio Branko Pušica. Kada sam ušao u stan zatekao sam ga kako sedi za stolom i upitao ga: "Crni Branko šta si uradio?". On mi je na to rekao da je morao i da ga je to tištilo godinama. Oči su mu bile krvave, velike, izbezumljeno je gledao - naveo je D. S, a više o tome možete pročitati ovde.

Oragnizovano davanje krvi na godišnjicu ubistva

Predragov otac, Milivoje Novaković je ispričao za Telegraf.rs da je na godišnjicu ubistva organizovana i akcija davanja krvi, kako bi učinili dobro delo za one kojima je to potrebno.

- Odaziv je bio dobar, a na groblju je bilo oko 150 ljudi - rekao je Milivoje Novaković za Telegraf.rs.

Nakon što je BrankoPušica drugi put prvostepeno osuđen na 20 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva Predraga i Ivane Novaković, za medije se oglasio i Nenad Novaković, Predragov stariji brat.

- Sud u Užicu i sudija Dejan Vlahović su omogućili ubici da se smeje čoveku koji je u Užičkom okrugu dobrovoljno dao 170 puta krv u poslednjih 50 godina. Milivoje Novaković je pola veka dobrovoljno pomagao svakome kome je pomoć bila potrebna davanjem svoje krvi u nadi da će se neki život spasiti - rekao je Nenad Novaković.

Njihov otac Milivoje je, kako je rekao, "ponovo doživeo šamar od strane sudije".

- Taj šamar boli i sve nas. Na izricanju presude, sudija je Milivoju rekao da će se ubrzo njih dvojica videti na sudu u drugom postupku koji je on pokrenuo protiv istog. Kompletnoj javnosti je bila jasna manipulacija sudije Vlahovića, ali je sada pitanje zašto je kaznu povećao za 18 meseci. Kakav novi dokaz je našao? Meni lično je od starta bilo jasno da on sudi po nekom svom zakonu - dodao je Novaković nakon presude Branku Pušici.

"Licemerno je izvinjavati se"

Na suđenju koje je održano 2. aprila pred Višim sudom u Užicu, svedočila je Gorica Blagojević, majka ubijene Ivane. Ona je rekla da je optuženi Branko Pušica planirao ubistvo mnogo pre nego što se ono desilo. Rekla je da je to zaključila jer je, prema njenim rečima, Pušica danima sedeo u automobilu ispred kuće u koju su Predrag i Ivana dolazili sa decom.

- Tu noć kada su nam saopštili da su ubijeni, starija unuka je pitala da li ih je ubio Branko Pušica. To je pitala jer je upozoravala roditelje da u njegovim očima vidi veliku mržnju - rekla je Ivanina majka.

Ona je navela i da je optuženi Branko Pušica sve smišljeno uradio jer je pucao u Predraga i Ivanu "u ono što su oni i bili".

Pojasnila je da je Predragu pucao u mozak jer je on bio, kako je rekla, mozak celog posla, poslovan i pragmatičan. Ivani je, kako je posvedočila, pucao u srce jer je ona bila duša od žene i "to zna celo Arilje". Dodala je i da Branko Pušica pucao u Ivanu dok joj je gledao u lice, kako bi pokazao nadmoć.

Budući da je Pušica na početku suđenja pokušao da ustane i da se obrati, a da ga je sudija u tome zaustavio, pretpostavlja se da je pokušao da se izvini, zbog čega je Ivanina majka rekla i da ima jednu molbu - a to je da Branko Pušica više nikada ne kaže da mu je žao.

- To je licemerje i ne znam kako ću reagovati - rekla je Ivanina majka.

Prema njenim rečima, jedna od unuka je to veče trebala da ide sa drugaricama na doček, dok je druga trabala da ide sa Predragom i Ivanom u vikendicu, a kada je saznala šta se dogodilo, ostavila je devojčice sa rođacima i otišla u Užice kako bi saznala da joj je zet odmah preminuo, a ćerka nije izdržala.

- Nađa je trebala da ide s drugaricama na doček. Ema je trebalo da sačeka mamu i tatu da idu u tu vikendicu sa prijateljima da slave Novu godinu. Vratili smo se iz Užica. U međuvremenu je naš rođak uzeo decu, uzeli su im i telefone. Rekla sam im da mi dovedu decu. Njih dve su ušle... Mislim da je od svega toga što se dogodilo te noći, nekako to bilo najteže. Da im saopštim da nemaju nijednog roditelja. Nekako, u tom trenutku ja sam imala tu snagu da im kažem. I saopštila sam im da su mama i tata ubijeni i da su otišli zajedno. Naravno, neverica, ne veruju - ispričala je Gorica z amedije.

Prema njenim rečima, Nađa je kada su legli u krevet upitala da li je njihove roditelje ubio Branko Pušica, a zatim otkrila jezive detalje.

- Nađa je u jednom trenutku meni rekla: "Baba, jel ih ubio Branko Pušica?" Čula sam pitanje, a i nismo se mnogo ni osvrtali više ko ih je ubio. Oni su ubijeni. Kad su se ljudi razišli, ja sam legla sa Nađom. Jelena je sa malima legla. Ja sam pitala Nađu: "Odakle si znala da je Branko Pušica?" Kaže: "Zato, baba, što nas je mrzeo. Ja sam videla u pogledu njegovom koliko nas mrzi. Pratio nas je kolima. Upozoravala sam mamu i tatu na to." Niko ga nije pominjao. Pominjao se dok je radio u Nomilu. Tad se pričalo o njemu - rekla je Gorica i dodala da je u to vreme Branko verovatno smišljao kako će ih ubiti.

Nasilje u porodici

Branko Pušica poznat je u Arilju kao nasilnik, a prema rečima komšija, najviše je maltretirao svoje ćerke.

- Branko je zlostavljao porodicu i to znaju svi. Arilje je malo mesto. Ovde se sve zna. Možda grešim, ali ta njegova žena se oslobodila zlostavljača na par godina. Kod Branka kajanja nema. Postoje ljudi koji su izašli iz istražnog zatvora i kažu da on tamo peva po ceo dan. To nije čovek koji se kaje. On ima tri ćerke. Jedna je možda sedmi, osmi razred. Jedna ima dvadeset dve godine. Vrlo često se oglašavaju na Tik-Toku. Pevaju i igraju. Njima to odgovara. One su se na kratko vreme oslobodile čoveka koji ih je maltretirao - ispričala je Gorica Blagojević za medije nakon presude.

Tu priču potvrdili su i stanovnici Arilja koji su u danima nakon ubistva pričali o tome kako je, kako su naveli, Branko Pušica jednoj ćerki slomio telefon i branio joj da izlazi iz kuće.

- Bilo je jezivo to šta su oni u kući trpeli, ali je sve na kraju kulminiralo ubistvom - ispričao je jedan od stanovnika Arilja.

Izrazio kajanje na prvoj presudi

Završne reči u sudnici, u novembru prošle godine, obeležila je žustra polemika između tužilaštva, koje je insistiralo na najstrožoj kazni, i odbrane, koja je pokušala da izdejstvuje blažu kaznu pozivajući se na navodno stanje neuračunljivosti optuženog. Javni tužilac je u potpunosti odbacio tvrdnje odbrane da je Branko Pušica delovao u stanju neuračunljivosti zbog alkohola.

U optužnici je istaknuto da je Branko Pušica, nakon prvog odlaska iz kafića, svesno otišao do kuće, uzeo pištolj i vratio se u prepun lokal, gde je bilo prisutno oko stotinu gostiju, uključujući i deca.

Tužilaštvo je tada naglasilo da je ubistvo izvršeno iz bezobzirne osvete i niskih pobuda. Kao dokaz Pušičine svesti, navedena je njegova izjava koju je dao prijateljima neposredno nakon zločina, a koja glasi: "Morao sam, tištalo me je to godinama. Nisam mogao više!"

Odbrana je, nasuprot tome, tvrdila da tužilaštvo nije dokazalo postojanje ličnog konflikta, već da je motiv bio samo dugovanje, te da je Branko Pušica bio neuračunljiv pod dejstvom alkohola.

Tada se, tokom završnih reči, Branko Pušica obratio porodici oštećenih izjavivši saučešće.

"Veoma mi je žao što se to desilo. Nemam reči da kažem. Sve bih dao da vratim vreme unazad da se ovo nije dogodilo. Izjavljujem saučešće porodici", rekao je pred govornicom.

Međutim, Apelacioni sud je tu presudu ukinuo i naložio novo suđenje, zbog čega se ceo postupak ponovo našao pred nadležnim sudom koji je doneo drugu prvostepenu presudu i osudio ga na 20 godina zatvora.

Porodica ubijenih smatra da izrečena kazna ne odgovara težini zločina i poručuje da će nastaviti da traži, kako kažu, punu pravdu za ubistvo Predraga i Ivane.

(Telegraf.rs)