Vozili ste 1 km/h brže i napisali su vam kaznu: Evo koliko je TAČNO bila vaša brzina, imajte na umu na sudu

Da li su vam, tokom vozačke karijere, saobraćajci napisali kaznu ako ste prekoračili brzinu za samo 1 km/h. Na primer vozili ste 51, na mestu gde je ograničenje 50 i sl... Ovi slučajevi su toliko malobrojni da praktično ne postoji objektivna šansa da vam se to i dogodi. Međutim, poslednjih godina javljali su se vozači, tvrdeći da su dobili kazne za ovo, zanemarljivo prekoračenje.

Jedno od pitanja koja se toliko često glasi: Zbog čega kod nas nema nikakve tolerancije pri merenju brzine kretanja automobila u saobraćaju? Evo kako stoje stvari.

Preporučujemo

Zakon o merenju

Po našim propisima, po Zakonu o metrologiji (merenje), dozvoljena greška postoji. Zna se da nijedan merni uređaj na svetu nije apsolutno tačan i zbog toga dozvoljena greška postoji. I u Zakonu o metrologiji piše da je onaj ko koristi uređaj za merenje, dužan da ga koristi na način da obezbedi propisanu tačnost merenja. To znači da bi trebalo da uzme u obzir tu dozvoljenu grešku.

Foto: MUP Srbije

"Osim toga, u specifikaciji proizvođača tog mernog uređaja za merenje brzine piše da postoji dozvoljena greška, da je moguća određena greška. Kada Direkcija za mere i dragocene metale overi neko merilo, znači overi da ono može da se koristi, ona ne potvrđuje da je ono apsolutno tačno, nego potvrđuje da neće pogrešiti više nego što je dozvoljeno tom dozvoljenom greškom. Uprkos svemu tome, kada prekoračite brzinu kod nas, izmerena brzina se smatra konačnom. Ako se žalite na sudu i tražite veštačenje, sud se obraća toj istoj Direkciji za mere i dragocene metale, koja je kod nas jedina merodavna ustanova da da odgovor na takvo pitanje i koja daje odgovor da je izmerena brzina konačna, da se smatra konačnom i da je to tačna brzina. Iako se zna da nijedan merni uređaj na svetu nije apsolutno tačan", navodi se na Youtube kanalu Autoinfo.

Evo šta je priorotet kažnjavanja

Iako su nam iz Uprave saobraćajne policije rekli da njihov prioritet nije da kažnjavaju za sitna prekoračenja, nego da kazne i da sklone iz saobraćaja one koji ozbiljno ugrožavaju bezbednost svih učesnika, ipak se ovo dešava sve i tu ne možemo ništa da kažemo. Posao policije je da meri brzinu, da kontroliše. U zakonu piše toliko, dozvoljeno 60, vozio si 64, kazna - nema tu šta da se protivreči. Ali...

Foto: Tanjug/OMK MUP Republike Srbije

"U važećem pravilniku o merilima brzine vozila u saobraćaju piše da su najveće dozvoljene greške plus/minus 3 km/h kod uređaja za stacionarno merenje brzine i plus/minus 5 km/h kod merenja brzine u pokretu. Kada na terenu izmerena brzina nekog vozila bude 61 km/h, to znači da je sigurno samo da se to vozilo kretalo između 58 i 64 km/h. Dakle, ne može se sa sigurnošću utvrditi da se kretalo baš 61, jer nije uzeta u obzir dozvoljena greška. Iz toga sledi da se u ovakvim situacijama vozači kod nas kažnjavaju na osnovu pretpostavke, a ne na osnovu dokaza, uprkos načelu Zakona o prekršajima da niko ne može biti osuđen dok se njegova krivica ne dokaže. A u nekim slučajevima, baš taj jedan kilometar razlike odlučuje o visini kazne i eventualnoj zabrani upravljanja vozilom na određeno vreme", navodi se i dodaje.

Ipak, na sudu možete da tražite i tumačenje nadležnih institucija koje proveravaju merne uređaje.

Da li se menja zakon

"Pitali smo u Direkciji za mere i dragocene metale zbog čega daju odgovor da se izmerena brzina smatra konačnom, kada se zna da nije uzeta u obzir dozvoljena greška. Dobili smo odgovor da negde mora da se postavi granica. Jer imamo i merne uređaje kada kupujemo gorivo na benzinskim pumpama - kada sipate gorivo na pumpi, možete da tvrdite da taj uređaj nije apsolutno tačan, da tražite dozvoljenu grešku. Na pijaci imate merenje robe, pa će neko da se pozove i na to i da kaže da možda nije to tačno izmereno. Kažu, to bi bio jedan javašluk kada bi svi to radili i zbog toga negde granica mora da se povuče. U Sloveniji, ako vozite 77 km/h, smatraće da ste vozili 70. Ovih sedam vam ne računaju. U Hrvatskoj imate 10% tolerancije pri merenju brzine. U Mađarskoj uopšte neće da vas kazne ako niste prekoračili za više od 15 km/h dozvoljenu brzinu. U drugim zemljama tolerancija se uglavnom kreće od 5 do 10%, negde čak i do 20%, iako je uglavnom reč o državama u kojima je kontrola brzine pomoću radarskih i laserskih uređaja počela mnogo ranije nego kod nas. Budući da nam se sprema novi Zakon o bezbednosti saobraćaja koji će doneti velike promene u saobraćajnim propisima, možda je vreme da se i ova nepravda prema našim vozačima konačno ispravi", navodi se u komentaru.

(Telegraf.rs)